Као најистуренији део главе, нос је често „на удару“, али је и веома погодан за „рударске радове“ дечјих прстића. Зато је крварење из носа, које се стручно назива епистакса, једно од најчешћих крварења дечјег доба. Правилније је рећи крвављење, али се појам крварење некако одомаћио, па ћемо га и задржати.
Нос има свој тврди – коштани део, који се наставља на носну хрскавицу. Споља је кожа, а са унутрашње стране се налази слузница носа, која је богата крвним судовима. Они, у одређеним ситуацијама, лако прокрваре.
Иако је много узрока крварења из носа, набројаћемо најчешће.
Повреде носа «споља»
Убедљиво су први узрок крварења из носа. Погрешно је мишљење да само груби ударци у нос доводе до крварења. Често је, наизглед лак удар, довољан за почетак крварења, а код неке деце ни директан „носни“ судар са другим дететом неће довести до крварења. Иначе, „минитраума“ нарочито лако доведе до крварења код деце која имају нешто слабији (тањи) зид крвних судова.
Унутрашње повреде носа
Веома су честе код деце. Гурање прстију, али и крајње неприкладних, понекад „егзотичних“ предмета у нос – доводи до крварења. Оштри, непотсечени нокти су чест кривац, па о томе посебно треба да се поведе рачуна ако се код детета често јавља крварење из носа без очигледног узрока.
Инфекције
Нарочито вирусне, поготово при наглој промени спољашње температуре, могу да доведу до крварења из носа. Микроуљези се размножавају у ћелијама које се налазе на површини носне слузокоже, а оне пропадају, истањују се, па су и крвни судови изложенији оштећењу и крварењу.
Урођена слабост крвних судова носа
У свакој ноздрви постоји једна грудвица крвних судова која веома подсећа на микросунђер који је пун крви. Нека деца имају веома танке зидове крвних судова, који сачињавају овај сплет, па су крварења веома честа и упорна. Довољно је јаче протрљавање носа па да крварење почне. Зато ова деца неретко крваре ноћу, када се носић нехотице повреди.
Болести које смањују способност крви да се згруша (коагулопатије, али и смањење броја крвних плочица – тромбоцита) нису чест узрок, али на њих треба мислити ако дете има склоност ка крварењу и на другим местима, пре свега у кожи (изражене модрице), или слузокожи усне дупље.
Без обзира на узрок крварења, потребно је да се оно на прави начин заустави, што родитељи треба да знају. Већа и смирена деца веома лако могу да се обуче за то – да би помогла себи, али и другој деци када су у невољи.
Правилно заустављање крварења из носа у пет корака:
♦ Прво чистом марамицом (још боље стерилном газом, али то се ретко нађе при руци) треба обрисати крв и утврдити из које ноздрве дете крвари, или крв «иде» из обе ноздрве (што се ређе дешава). Већа деца треба кратко да «издувају» нос и тако «очисте» место крварења од «слинице» или евентуалног ситног страног тела.
♦ Дете треба да седне, главу му треба нагнути лагано напред, (не уназад, како се често погрешно ради). Ако се глава забаци, крв се слива ка грлу, а то се не види, па се може десити да дете изгуби много крви потпуно непотребно. То не може да «промакне» ако се дете нагне лагано напред, па је то прави положај.
♦ У том положају (са главом лако нагнутом напред), треба извршити притисак на ноздрву из које крв тече. То је најлакше обавити прстом (преко смотуљка од марамице, или директно на ноздрву) – који се прислања са стране, тако да се ноздрва «слепи» са коштаном преградом носа. Не треба одоздо гурати прст (потпуно неправилно «запушавање» крварења), већ само са стране. Било би добро да дете дише на уста док се притиска нос који крвари, иако је друга ноздрва слободна.
♦ Треба бити стрпљив и сачекати најмање десет минута пре провере да ли је крварење стало. Ако прерано отпустимо притисак ради провере, видећемо да крварење није стало, па све мора испочетка.
♦ Ако после десетак, петнаест минута правилног притиска крварење не престане, треба узети капи (или спреј) за нос које сужавају крвне судове носа и пар капи (или једну дозу спреја) ставити у ноздрву која крвари. Потом се притисак на ноздрву понавља и тако се држи петнаест минута.
Када дете мора да се одведе на преглед?
– Ако ни после наведених мера крв не стане, дете треба одвести до лекара специјалисте за ухо, грло и нос, који ће после брзог прегледа да одабере најбољи начин заустављања крварења.
– Када се ради о озбиљнијој повреди носа – ако је нос веома отечен, или ако се види јасан деформитет коштаног дела носа, тада се заиста ради о озбиљној трауми, па је добро што пре потражити ОРЛ специјалисту.
– Ако дете има изражену слабост, малаксалост, поспано је и безвољно, а претходно му је било потпуно добро. Ово није необично понашање непосредно после трауме. Али, ако потраје и после десетак минута од повреде, треба се обратити лекару за помоћ.
– Ако дете изгуби свест, а потом му је веома лоше. Овде треба знати да један број деце „пада“ чим види крв, па тада треба положити дете и подићи му ноге да се крв врати у главу. Наравно, ако крварење није стало, треба држати притиснут нос.
– Када се крварење брзо понавља (после пар минута од прекида), или ако се виде и друга места на кожи (или слузницама) која крваре. Тада је паметно потражити лекара који ће, поред осталог, да уради потребне анализе – како би се искључили евентуални поремећаји згрушавања крви, који могу да буду кривац што је дошло до крварења.
– Има деце која веома често крваре из носа – наиђе период када крваре неколико пута током исте недеље. Тада треба потражити помоћ лекара, чак и ако се крварење лако и брзо зауставља.
Важно је објашњење
Већина деце нема озбиљно крварење из носа, и оно се лако зауставља после примене једноставних мера. Важно је објаснити деци да се то може поновити – али да се не ради о опасној појави, па нема места паници.
Без панике
Паника је веома често изазвана реакцијом деце која су у друштву детета које крвари. Зато је пажљив разговор са дететом које има склоност ка чешћем крварењу из носа заиста неопходан. Већа деца се лако могу обучити да сама себи помогну у ситуацијама када родитељи нису у близини.
Извор: Мој педијатар