Међународни дан леворуких се, од 1976. године, обележава сваке године 13. августа. Дакле, пуних пола века. Оснивач, Дин Р. Кембел, основао је организацију Left – Handers International, на свој рођендан. Те године, 13. август је био петак па се оснивач досетио да искористи и причу о сујеверју за број 13 и кроз шалу разбије митове да леворуки људи доносе лошу срећу.
Митови су остали давно иза нас, али леворуки људи се и данас сусрећу са разним препрекама, свакодневно, јер је свет дизајниран за десноруке, док су потребе леворуких готово потпуно занемарене.
Да ли сте некад размишљали о изазовима са којима се сусрећу леворуки?
Готово сви уређаји за домаћинство су дизајнири за десноруке. Машине у фабрикама такође, сигурносни тастери, ручице за покретање или заустављање, прекидачи, штитници, нпр. на тестерама и циркуларима, нису прилагођени леворукима. Због тога се одрасли леворуки људи који раде на фабричким машинама, статистички чешће повређују. Вожња аута је исто изазов, посебно паркирање уназад, али се леворуки у свему сналазе.
Од малих ногу је важно да родитељи, потом васпитачи, учитељи и наставници знају како да прилагоде простор, игру, седење, као и да мењају начин рада са леворуком децом.
Отприлике до краја 20. века родитељи и наставници су децу строго приморавали да пишу десном руком. Данас је недопустиво детету везати леву руку и приморавати га да користи десну, што је некад била пракса, без обзира на дететова осећања.
Нема много доказа о леворукима кроз историју баш из разлога што то није било дозвољено. Иако имају потешкоће, они су посебно надарени и успешни. Због јединствене организације мозга, пренос информација између леве и десне хемисфере код њих је за нијансу бржи. Историја памти много леворуких генијалаца, а међу њима су Никола Тесла, Мика Алас, Алберт Ајнштајн, Микеланђело, Марија Кири, Леонардо да Винчи, Чарли Чаплин, Бетовен. Одлични су спортисти, посебно у тенису, стоном тенису и боксу где су ”опасни противници” јер њихови ударци долазе из неочекиваног угла.
У породици од раних дана, када родитељи примете ову посебност, морају бити подршка и прилагођавати свет свом леворуком детету. Деци ће се олакшати ако им се ”на руку” стави прибор за јело, четкица за зубе, обућа, играчке, седиште у ауту…
У вртићу је слично, али би требало помоћи око стављања прибора за цртање, коришћење маказа, стављање патофни са одређење стране креветића.
Највећи изазови настају поласком у школу. У школској клупи ученик би требало увек да седи лево од друга како се не би сударали при писању. Пишући с лева на десно, леворуки прекривају текст који су написали. То доводи до плавих прстију и размазане свеске. Да би видели шта су записали, често и у недостатку времена, криве руку у облику куке што замара зглоб и стварају ”синдром замрљане шаке”.
Битна, а тешка за учење, јесте и вештина везивања пертли. Савет родитељима је да дете при учењу буде супротно окренуто од њих, јер многе ствари уче и посматрају као ”у огледалу” или да се за ово или многе друге вештине, родитељи потруде да их раде левом руком. Такође је важно на време савладати коришћење маказа, што неки скоро целог живота не савладају у потпуности, потом држање оловке, прибора за јело, на свој начин вожњу тротинета и бицикла.
Када чујемо да неко каже ”Устао сам на леву ногу”, али и ”Ти си моја десна рука” сетимо се да су ово изреке звуче као увреда за оне који не користе десну руку.
Данашња истраживања показују да су леворуки напредни ђаци у школи, а потом успешни студенти, касније доктори, музичари, уметници…
Драги родитељи и наставници, као и другари, вршњаци, нека овај 13. август буде дан када ћете показати мало више разумевања за леворуке становнике света. Данас, макар на 5 минута покушајте да више користите леву руку.
Откључајте, закључајте и отворите врата, куће или аута, вежите пертле, исеците папир или изазовније тканину маказама. Користите миксер, маме нека левом руком кувају кафу, сипају и шољу држе левом руком. Ако вам ово не буде тешко, пред спавање оперите зубе као леворуки, схватићете да није баш лако.
Поделићу са вама и моје лично искуство, надам се да некоме може бити од користи. Као мајка леворуког дечака, пратећи његов развој и помажући му да савлада свакодневне препреке, увидела сам да и сама почињем да користим леву руку за многе радње. Учећи њега, заправо сам вежбала свој мозак и сада многе функције подједнако обављам обема рукама.
Једна од занимљивости из моје учионице: Као учитељица, данас у раду са децом примећујем невероватну промену код себе. Уз сина сам толико развила леву руку, да ми се дешава да на школској табли често истворемено обема рукама цртам или пишем. Код ђака (а и себе саме) често изазовем смех или чуђење, а заправо је то доказ да вежбањем, разумевањем и учењем можемо померати сопствене границе.
Када вам се следећи пут учини да су препреке пред вама превелике, сетите се леворуких људи – они су доказ да се у свету који није скројен по вашој мери може живети, стварати и побеђивати свакога дана.
Аутор: Добринка Николић, учитељица из Аранђеловца













Pa eto kad desnoruki koji su većina mogu da savladaju levu ruku i koriste je podjednako dobro kao i desnu u čemu je problem da potencijalno levoruki nauče da koriste desnu ruku i tako reše svoj problem prilagođavajući se većini. Zbog čega se insistira već dugi niz godina da se većina prilagođava manjini i pri tom onaj ko je potpuno normalan i ispravan mora loše da se oseća zato što nije rođen sa dečijom paralizom. Prekinite tu praksu i živite onako kako se živelo hiljadama godina unazad. Ako je priroda rekla da najjači ostaju onda je tako. Bolesno i iznemoglo lane lavovi prvo pojedu pa ni jedna zdrava srna ili srndać nisu legli pred lava da pojede njih omesto laneta. To je priroda, prilagodi se ili nestani. Neće se voda pretvoriti u vazduh samo da se neplivač ne udavi. Ili nauči plivati i održati na površini ili se udavi. Šta tu nije jasno. I sve to pod agendom o ljudskim pravima i pravima na nejednakost pa tako sad imamo da pederi drmaju svetom i decu nam ubeđuju da je to normalno i ne postoje mama i tata nego roditelj 1 i roditelj 2… Kakav dan levorukih, kratkokitih, dugokitih, debelih, mršavih… Ne zamlaćujte nas glupostima. Ja sam po rođenju levoruk ali sam se na vreme prilagodio i prešao na desnu ruku i beskrajno sam zahvalan mojoj baki što me je učila da se olovka drži u desnoj ruci kao i kašika a i nož a viljuška u levoj ruci pa tako ni leva ruka nije izgubila na svojoj važnosti samo je blago ispoštovan prirodan i civilizacijski tok stvari. Sad sam uspešan muzičar i sviram klavir i gitaru i levom i desnom rukom i nemam potrebu da kupujem i prepravljam instrumente na kontra stranu. Apsolutno sam da se manjina prikloni većini i nikako drugačije. Ako neće, ne moraju, nek se pate i ostave nas većinu da živimo u sihronizaciji.
Mogu potvrditi, u svom slučaju, da se nikakva genijalnost ne krije i ne otkriva u mojoj levoj ruci. Osim mozda nekih natprirodnih moći, o kojima ne bih ovim povodom pisao. Makaze koristim u desnoj ruci…
Draga gospođo, tako sam srećna da se neko seti nas levorukih. Ja sam iz onog perioda kada su levoruki bili zabranjeni. IMala sam predivnog učitelja. On me nije terao da pišem desnom rukom, ali kod kuće nije bilo razumevanja za moju levorukost. Zbog toga sam govorila užasno sporo, ali zahvaljujući mom predivnom učitelju, koji je imao strpljenja da čeka na moje odgovore, vremenom sam ptevazišla taj problem. Još uvek moram da se dobro skoncentrišem kada hoću nešto da zašrafim ili odšrafim. Zato koristim priliku da čestitam svim levorukim «srećnicima“ naš praznik. Veliki pozdrav. Levoruka.
Спадам у оне којима су везивали леву да би писали десном. Не мислим да сам од тога имао трауме и сматрам да је то било исправно. Данас своје унуке учим да пишу десном, иако би неком од њих пет било можда лакше левом. Једноставно, писање десном се научи, лакше или теже, као и много шта друго. Свако учење је у извесној мери и присила. У култури у којој се пише слева удесно писање левом скоро увек даје естетски неприхватљив, рогобатан и ружан резултат. Све остало може левом, али писање НЕ. Као наставник преко 40 година, увек препознам писање левом. Једноставно, ми смо култура која пише слева удесно и то мора десном. Да ли би било прихватљиво када би леворуки писао левом огледално здесна улево? А то му је лакше и лепше. Можда је неком лакше да вози левом страном пута, па ипак вози десном.
jos nisam sreo levorukog da mu mozak radi brzo 😁