Данас, 20. марта, астрономски почиње пролеће на северној хемисфери. Тачно у 15.46, саопштило је Астрономско друштво ”Руђер Бошковић”. Данас је и дан пролећне равнодневице, када ноћ и дан трају једнако – по 12 сати.
Равнодневица, иначе, пада између 19. и 21. марта, у зависности од тога како се преступне године слажу са орбиталним циклусом Земље. Ове године је данас.
Разлог због којег уопште постоје годишња доба јесте нагнутост Земљине осе — тачно 23,5 степени у односу на раван којом се креће око Сунца. Током године, једном северној па једном јужној хемисфери више „иде“ Сунце. Око равнодневице је та разлика неутрална, па одатле једнаки дани. После данас, на северу дани постају све дужи — све до летњег солстиција крајем јуна, када се тренд окреће.
На Северном полу је данас посебно: Сунце излази по први пут после шест месеци таме. Није драматичан излазак — појављује се тик изнад хоризонта и полако клизи по њему — али дословно је крај поларне ноћи.
Биљке пролеће не „осећају“ кроз ваздух, него кроз земљу. Када температура тла довољно порасте, корење активира транспорт воде и минералних соли уз стабло. Зато трешње и воћке цветају пре него што уопште пролистају — цвет је енергетски јефтинији од листа, а опраши се док нема конкуренције. Право лишће долази тек кад је сигурно да мразеви не прете.
Занимљива ствар у вези са дрвећем: годови које видимо на пресеку дебла нису само знаци старости, него и архива климе. Широк год значи топлу и влажну годину с добрим условима за раст; узак год говори о суши или хладном лету. Шума памти време.
Животиње користе дужину дана као сат — тачније, као сигнал. Птица селица на презимљењу у субсахарској Африци реагује на исти астрономски тренутак као ми овде: више светла по дану значи да је време за пут. Ласта која гнездо има испод ваше стрехе слеће сваке године у исти град, често на исто место. Истраживања су показала да се враћају у радијусу од само неколико метара од прошлогодишњег гнезда — без ГПС-а, без мапе.
Пчеле излазе чим температура ваздуха пређе око 10 степени. Прве су које изађу иду на извиђање — траже прве цветове. Тада почиње и опрашивање, без којег би добар део хране коју једемо једноставно нестао.
Зато, хвала пролећу што нам упорно, без изузетак, сваке године долази и доноси живот!