Danas, 20. marta, astronomski počinje proleće na severnoj hemisferi. Tačno u 15.46, saopštilo je Astronomsko društvo ”Ruđer Bošković”. Danas je i dan prolećne ravnodnevice, kada noć i dan traju jednako – po 12 sati.
Ravnodnevica, inače, pada između 19. i 21. marta, u zavisnosti od toga kako se prestupne godine slažu sa orbitalnim ciklusom Zemlje. Ove godine je danas.
Razlog zbog kojeg uopšte postoje godišnja doba jeste nagnutost Zemljine ose — tačno 23,5 stepeni u odnosu na ravan kojom se kreće oko Sunca. Tokom godine, jednom severnoj pa jednom južnoj hemisferi više „ide“ Sunce. Oko ravnodnevice je ta razlika neutralna, pa odatle jednaki dani. Posle danas, na severu dani postaju sve duži — sve do letnjeg solsticija krajem juna, kada se trend okreće.
Na Severnom polu je danas posebno: Sunce izlazi po prvi put posle šest meseci tame. Nije dramatičan izlazak — pojavljuje se tik iznad horizonta i polako klizi po njemu — ali doslovno je kraj polarne noći.
Biljke proleće ne „osećaju“ kroz vazduh, nego kroz zemlju. Kada temperatura tla dovoljno poraste, korenje aktivira transport vode i mineralnih soli uz stablo. Zato trešnje i voćke cvetaju pre nego što uopšte prolistaju — cvet je energetski jeftiniji od lista, a opraši se dok nema konkurencije. Pravo lišće dolazi tek kad je sigurno da mrazevi ne prete.
Zanimljiva stvar u vezi sa drvećem: godovi koje vidimo na preseku debla nisu samo znaci starosti, nego i arhiva klime. Širok god znači toplu i vlažnu godinu s dobrim uslovima za rast; uzak god govori o suši ili hladnom letu. Šuma pamti vreme.
Životinje koriste dužinu dana kao sat — tačnije, kao signal. Ptica selica na prezimljenju u subsaharskoj Africi reaguje na isti astronomski trenutak kao mi ovde: više svetla po danu znači da je vreme za put. Lasta koja gnezdo ima ispod vaše strehe sleće svake godine u isti grad, često na isto mesto. Istraživanja su pokazala da se vraćaju u radijusu od samo nekoliko metara od prošlogodišnjeg gnezda — bez GPS-a, bez mape.
Pčele izlaze čim temperatura vazduha pređe oko 10 stepeni. Prve su koje izađu idu na izviđanje — traže prve cvetove. Tada počinje i oprašivanje, bez kojeg bi dobar deo hrane koju jedemo jednostavno nestao.
Zato, hvala proleću što nam uporno, bez izuzetak, svake godine dolazi i donosi život!