Данас је последњи дан у клупама у овој школској години. У већини школа часови су скраћени, а многи ученици управо ће данас добити и своје ђачке књижице.
Желимо да вас подсетимо на то да школски успех који ће бити исписан на тим страницама данас не дефинише ни вас као родитеља ни ваше дете као особу – успешну или неуспешну. То је само једна степеница која нити гарантује успех онима чије су странице исписане свим петицама, а још мање неуспех онима којима се у књижицама нашла и понека тројка.
Зато, кад вам ваш ђак данас донесе књижицу, постоје три ствари које не треба да радите.
Немојте награђивати петице новцем или поклонима
Ово је толико укорењено у нашем менталитету да је заиста тешко прекинути ту лошу навику. Посебно ако ваше дете зна да ће његови другари за петице добити нову играчку или (још горе) телефон. Али, купујући поклоне за школски успех, ви својој деци рушите унутрашњу мотивацију. Од првог дана, знање, па и та петица су награде саме по себи. Ако им ви за награду купите награду, то онда значи да знање само по себи није вредно, зар не? Да нису већ добили нешто важно и велико.
Постоје две врсте мотивације – унутрашња, када вас на рад и учење мотивише жеља за знањем и спољашња, кад радите и учите да бисте добили нешто материјално. Ова друга је – безвредна.
Зато, уместо поклона, причајте о свему што су научили. Реците им колико сте поносни на њихов успех, али и да то нема везе с љубављу. Волели бисте их једнако и без иједне петице, а овако је само тој љубави додат и понос.
Немојте децу за лош успех кажњавати ћутањем и игнорисањем
Ово је најгора казна којом дете само повређујете, а ничему не учите. За њих је порука јасна – ако немам петице, не вредим. А то је последње што желите да ваше дете помисли.
Шта уопште значи лош успех? За неког је то 4,70, за неког неколико јединица. Ови први засигурно нису у праву. За ове друге је савет да покушају да помогну детету да пронађе себе – оно што воли да ради, што га чини срећним. Постављање циља у будућности помоћи ће им да уче и оне предмете који им се можда не допадају, да би на крају могли да раде оно што воле.
Немојте о слабим оценама говорити другима пред дететом
Ово је, у најмању руку, понижавајуће. А поред тога што ћете детету урушити самопоуздање, сасвим сигурно нећете постићи оно што вероватно желите – да следеће године буде бољи како се не би постидео пред другима. Деца тако не функционишу. Деца су оно што верују о себи. А на то највећи утицај имају родитељи. Ако родитељи кажу да су лењи и неодговорни, то ће и они о себи мислити. А онај ко лоше о себи мисли, тешко може пронаћи снагу да постане бољи.
И какве год да су оцене у књижици постоји нешто што је важније од тога – ментално здравље ваше деце и ваш однос с њима. Не постоје оцене вредне тога да то двоје жртвујете.