Mislite li da se vaša beba plaši mraka? Ili vaše dete odbija da spava u mrklom mraku zbog čudovišta ispod kreveta? Mnogi roditelji veruju da su slatke male noćne lampice najbolje rešenje i da njihov topli sjaj pomaže mališanima da lakše zaspe i bolje spavaju.
Međutim, efekat noćnog svetla na san deteta može biti potpuno suprotan.
Naučni istraživači došli su do saznanja da noćna svetla sprečavaju dete da zaspi i ujedno ga od spavanja odvraćaju. Takođe, nije svako noćno svetlo isto, pa tako pametno treba birati lampu i otkriti kako zapravo svetlo utiče na san vašeg mališana.
Da li se vaša beba plaši mraka?
Uobičajeni strah među roditeljima jeste da se njihova beba može plašiti mraka. Zbog toga biraju da postave noćno svetlo u sobi u kojoj dete spava, kako bi se osećalo bezbedno.
Ipak, važno je znati da u ranom uzrastu bebe ne razvijaju ove vrste strahova, pa je briga roditelja neosnovana. Do druge godine, deca se razvijaju kognitivno i imaju radoznalu, živu maštu. Za njih, tamna soba bi mogla biti zastrašujuća.
Kakav je uticaj noćnog svetla na bebe?
Svetlost različito utiče na san odraslih i bebin san. Kao odrasli, imamo potpuno formiran cirkadijalni ritam. Kada naše oči detektuju sunčevu svetlost, signaliziraju našem mozgu da oslobodi kortizol, hormon koji nam pomaže da ostanemo aktivni i budni. Slično tome, kada sunce zađe, naše oči primećuju odsustvo bele svetlosti, i tako šalju našem mozgu znak da oslobodi melatonin, hormon koji nas čini pospanim i priprema naše telo za odmor.
Kod mališana je to malo drugačije. Naime, prva tri meseca po rođenju, dete ne može da razlikuje dan i noć. Njihovo telo prirodno ne proizvodi kortizol ujutru i melatonin kada padne mrak. Umesto toga, ove hormone dobijaju iz majčinog mleka.
Vremenom, kako biva direktno izloženo prirodnoj sunčevoj svetlosti tokom šetnje ili dok drema u kolevci pored prozora, bebin organizam polako počinje da uči razliku između dana i noći. Međutim, izlaganje jakom svetlu i ekranima kod kuće, zajedno sa noćnim svetlima, može delovati kao prepreka u ovom osnovnom procesu.
Oko četvrtog meseca starosti, bebe počinju da proizvode melatonin, hormon pospanosti koji pomaže da ima duži san noću. Da bi melatonin mogao „da obavlja svoj posao“, važno je da roditelji stvore okruženje u kom je stimulacija svetlom što niža. Prigušite svetla uveče i osigurajte da nisu izloženi plavom svetlu sa ekrana.
Da li ste znali?
Noćna svetla za bebe su često bele, plave i zelene boje. Ove nijanse imaju slične talasne dužine kao i dnevna svetlost i mogu zbuniti vašu bebu i ometati razvoj njenog cirkadijalnog ritma.
Uticaj intenziteta svetlosti na bebin san
Intenzitet svetlosti koju koristite ima veliki uticaj na bebu i njen san, posebno u satima neposredno pre spavanja.
Efekat noćnog svetla na bebe varira u zavisnosti od uzrasta deteta i koliko je osetljivo na svetlost. Dok bi malo noćno svetlo moglo biti dobro za neku decu, za drugu ovo može biti previše stimulativno i sprečiti ih da mirno spavaju.
Dakle, kako možete znati da li noćno svetlo vaše bebe izaziva probleme sa spavanjem?
Ako primetite da se vaša beba često budi noću ili da joj je teško da zaspi, a koristite noćno svetlo, to može biti pokazatelj da je previše stimulativno za nju.
Uticaj noćnog svetla na malu decu
Nedavno je objavljena studija sprovedena na 36 dece starosti od tri do 5 godina, u kojoj je meren efekat izlaganja svetlosti pre spavanja. Deca u studiji nosila su monitor na zglobu kako bi pratili svoju izloženost svetlu i kvalitet sna tokom devet dana. Pre eksperimenta, roditelji dece držali su ih na stabilnom rasporedu spavanja (ovo je normalizovalo njihov telesni sat i obezbedilo da im nivoi melatonina stalno rastu svake večeri).
Nalazi o tome kako izlaganje svetlosti i noćna svetla utiču na to kako mališani spavaju bili su zapanjujući.
Naučnici su otkrili da su i prigušena i jaka svetla imala sličan efekat na nivoe melatonina kod dece koja su učestvovala u studiji.
Izloženost noćnom svetlu može dovesti do problema kao što je „otpornost na spavanje“. Treba imati na umu da deca nisu samo mali odrasli. Njihova povećana osetljivost na svetlost može ih učiniti još podložnijim disregulaciji sna i cirkadijalnog ritma.
Prema mišljenju profesorke integrativne psihologije Monik le Burgis, sa Univerziteta Kolorado, geni takođe mogu igrati značajnu ulogu u uticaju na osetljivost na svetlost kod dece.
Naravno, to ne znači da morate potpuno zabraniti noćna svetla. Zapravo, veoma prigušena crvena noćna svetla od 1,5 luksa ili manje neće uticati na san dece.
Spavanje u mraku olakšava prirodnu proizvodnju melatonina u telu, što pomaže vašem detetu da zaspi (i što je još važnije – da spava). Ako vaše dete više voli noćno svetlo, odlučite se za tamno crveno, kako ne bi ometalo njegov ciklus spavanja.
