Deca iz apsurdnog obrazovnog sistema izlaze prilično potrošena, neretko istarumirana, nenaučena najvažnijim lekcijama

9 novembra, 2022

Pre godinu dana napisala sam tekst koji bih mogla nazvati „Popravni iz života“ u kom se osvrćem na sve ono što sam u školi naučila i koliko mi je to koristilo u životu.

Spomenula sam da sam bila vukovac koji danas ne zna razlomke i da me ne zanima regeneracija kišne gliste jer u 39-oj mahom učim da regenerišem sebe kad me pola nestane.

Foto: Canva

Navela sam da smatram da je minimum pola gradiva uludo i da bi bilo mnogo bolje da se deca u školama uče veštinama koje će im koristiti za život, nekim praktičnim znanjima i pre svega zdravim vrednostima.

Povodom tog teksta, jedna nastavnica osetila je potrebu da u komentaru napiše, citiram „Ne poznajem nijednog nastavnika kome u ugovoru piše da mora da vaspitava decu, to je obaveza roditelja“.

Mislim da je time poentirala, nesvesno, sve ono što sam i želela da poručim tekstom.

Kada imate takve nastavnike i učitelje koji odlaze u školu nezainteresovani da uz „obavezno gradivo“ od dece naprave i dobre ljude, vredne, maštovite, otvorenog srca i uma, željne znanja, jer „ugovorom nisu u obavezi da to rade“ onda imate obrazovanje protiv koga sam digla glas.

Imate obrazovanje koje deci prenose ljudi nezainteresovani da od njih „naprave“ nešto više od preplašene dece koja kući napamet uče lekciju, koju će onda da takstativno izrecituju da bi dobili pohvalu i peticu, jer ako ne dobiju peticu svet će se srušiti.

A neće se srušiti.

Smatram da je vrlo važno, posebno što deca silne godine provedu u školskim klupama, da nastavnik poseduje minimum entuzijazma, širine, da ga nije napustila volja, samleo sistem, direktor ili nadobudni roditelj. Da je pre svega pedagog. Što priznajem, nije tako lako.

Svima nam je jasno da se dete vaspitava kod kuće, da je to obaveza roditelja i da nije „ugovorna obaveza nastavnika“, ali postoji nešto što ne mora da stoji u ugovoru, neka etika, želja, neka svest o tome da obrazovanje nije samo ispunjavanje norme i ocenjivanje.

Učitelji su nekad, uz lekare i popove bili najcenjeniji u društvu, jer su imali veliki uticaj na decu.

Dobar nastavnik je onaj koji kroz svaku lekciju iz knjige provuče još tri važne lekcije iz života. Koji osluškuje dete i razgovara sa njim kada vidi da nešto nije u redu. Koji se trudi da u male glave umetne još nešto osim razlomaka, geografskih širina i dužina, geometrijskih oblika i klime Australije.

A pre svega, neko ko veruje u tu decu.

Da li „ugovorom nisam u obavezi da vaspitavam dete, to rade roditelji“ znači da nastavnik treba da zatvori oči kada deca vređaju siromašnog druga u poderanim pantalonama, jer nije ih on tako vaspitao?

Zar je sistem zaista samleo želju pojedinih nastavnika i učitelja da od dece, uz roditelje, prave dobre male ljude?

Mnogo toga je u našim životima postalo „ugovorno obavezno“. Tako je lakše. Ne moramo mnogo da se dajemo izvan ugovornih paragrafa.

I to se preliva. Na sve sfere. Ta potrebe da sebe damo (ili zaštitimo) samo onoliko koliko se ugovorom od nas očekuje.

Doktori se drže norme, reci šta imaš u 15 minuta pa ustupi mesto sledećem. Ako nisam tvoj izabrani lekar, umri, briga me za zakletvu.

Šta me briga što si operisala dojku, kaže preduzetnik radnici, dugo si na bolovanju, u ugovoru stoji da ćeš… imam deset sposobnijih koji čekaju posao.

Niko više ne želi da da ni mrvu sebe ako to nije regulisano ugovorom i dodatno plaćeno. Niko ne želi da bilo šta shvata i menja i razume, ako se ugovorom to od njega ne očekuje.

Čuvamo se, treba dočekati očuvan stare dane.

Pojedini roditelji s druge strane uleću klizeći nastavnicima, jer „najbolje znaju kakvo je njihovo dete“, busaju se, brecaju, prete.

Direktor neretko uleće i nastavnicima i roditeljima jer „ugled škole je najvažniji“, kao i zataškavnje nemilih događaja. „Samo su se igrali“.

Deca sve vide, i shvataju da su „prezaštićeni nekim propisima“, pa to koriste.

I tako dolazimo na početak priče koja se zove „Popravni iz života“ i zaključka da nam deca iz apsurdnog obrazovnog sistema izlaze prilično potrošena, neretko istarumirana, nenaučena najvažnijim lekcijama, često zatvorenog uma i pre svega „nahuškana“ da je učenje samo zbog posla, nikako zbog sopstvenog rasta.

Komentar da je sramotno što jedan vukovac ne zna razlomke (jer tako sam navela) i da je to najveći problem našeg društva, otkriva svu bukvalnost i površnost kojoj smo skloni. To je ona opasna bukvalnost zbog koje ne smeš da karikiraš, već moraš da se svedeš na površnu osobu.

Društvo je puno površnih osoba koje se guraju u prve redove iz kojih najgrlatiji viču „Ako si vukovac, moraš da znaš razlomke! Jer kao takva si veća pošast od politike, od rijalitija, od bolesnih naslova u novinama kojima su prethodili bolesni događaji!“

Ne moram da znam razlomke. Ali moram da znam kako se biva dobar čovek. Uporan. Plemenit. Solidaran. Sposoban za život, u kom mi znanje razlomaka može pomoći recimo koliko i stečena diploma.

Žalosno je što smo svoj boravak ovde sveli isključivo na udovoljavanje sopstvenim potrebama, neretko zaboravljajući da najviše rastemo, saznajemo o sebi i svetu kada pružimo ono što od nas niko nije očekivao, posebno ono što „nije ugovorom definisano“.

Autor: Jovana Kešanski

Izvor: Luftika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


32 komentara na "Deca iz apsurdnog obrazovnog sistema izlaze prilično potrošena, neretko istarumirana, nenaučena najvažnijim lekcijama

  1. neko sa strane kaže:

    Respekt !

  2. Diana Jevtić kaže:

    BRAVO, BRAVO, BRAVO!!!
    Bravo za članak od prve do posljednje riječi.
    I ja sam nekada, prije nesretnog rata, radila u prosvjeti. Po osam odjeljenja, u svakom po četrdeset i više učenika…Ali sam nastojala da od razreda napravim zdrav kolektiv. I uspijevala sam u tome! Danas, dvadeset pet godina kasnije, moji tadašnji đaci kontaktiraju sa mnom i ja sam zaista ponosna zbog činjenice da su izrasli u divne, plemenite ljude.
    Usput, mada to nije baš mnogo bitno, naš rad je vaspitni, pa tek onda obrazovni. Ako se u međuvremenu i tu nije dogodila promjena…

  3. Peđa kaže:

    Svaka čast za tekst!!!

  4. Dragana kaže:

    Škola je još uvek VASPITNO-obrazovna ustanova, ako ste zaboravili. Svaka čast na tekstu, divan je!

  5. Seka kaže:

    Divan vam je tekst!
    Ta nastavnica neka procita ugovor pazljivo – i u ugovoru joj stoji da je obavezna da vaspitava.

  6. Vesna kaže:

    👏👏👏

    Ne, naravno da “nije u ugovoru”. Odakle je taj mentalitet pristigao? Sa individualistickog, kapitalistickog zapada. Kad su se nasi kosarkasi prvi put sreli sa NBA, ovi su se cudili kako to nasi igraju i trude se a da nisu placeni.

    Nisu mogli da pojme nas duh, i pretpostavljam da su, kap sto ljudi inace rade, pokusali da uguse/istrebe ono sto ne razumeju ili sto nije “their way”. I uspese, jer evo nas tu gde smo.

    Daleko sam od nacionaliste (to je druga fela za pricu), ali jesam za zdrav balans izmedju cuvanja naseg i usvajanja boljeg spolja. Kod nas je obrnuto.

    Imala sam divne profesore i ucitelje, cak smo voleli i matematicara koji nas je gadjao sundjerima i kredama kad bismo pogresno odgovorili (u sali, mada danas bi to bilo “zlostavljanje dece”) – jer su nas ucili upravo tome o cemu pricate. Sa posleratnim kvarenjem iskrivljenom slikom drustva tokom nekoliko generacija, sansa za ponovno uspostavljanje normalnosti u Srbiji je blizu nule.

    1. Dragana kaže:

      Bravo Vesna!!!

  7. Tanja kaže:

    Tako je, ne mora svako da zna razlomke, ali ne mora svako ni da bude vukovac. Onaj ko je vukovac svakako mora da zna razlomke😉 jer je to ipak prosta matematika. Ali vi zaista imate poentu da deca uče previše i da onda moraju da se snalaze za te petice jer malo ko moze da zasluži sve petice. Treba smanjiti broj predmeta, u gimnaziji ima 16 sa izbornim. Svako treba da uči ono sto ga zanima i da stiče osnovna znanja iz životnih veština- porodične ekonomije, ekologije, zdrave ishrane, međuljudskih odnosa, planiranja porodice, prve pomoći. Ovo bi bila prava reforma, sve ostalo je šminka.

  8. Danica Petrović kaže:

    Učitelj nikada ne sme da zaboravi da prima dve plate. jednu bednu- na račun i jednu neizmernu – u srcu deteta. Ko ne zna kolika je ova druga plata i to mu nije važno, treba odmah da postane kosmonaut. U kosmosu decaneće da mu smetaju.

  9. Miki kaže:

    Tačno tako! Obrazovanje i VASPITANJE! Bravo!

  10. Aleksandar Randjelovic kaže:

    Svaka vam čast Jelena,bolji tekst o obrazovanju nisam skoro pročitao.
    Žalosno je to što nam školstvo sve više srlja u propast kao uostalom i cela država Srbija.
    Da je sreća da su ljudi poput vas ministri i načelnici a ne Ružić i njemu slični nesposobni i izlizani kadrovi.Na žalost,pametni nam pobegoše iz zemlje a ovi sa kupljenih i sumnjivo stečenim diplomama kolo vode…

  11. Jasmina kaže:

    Gospođo,kad većina shvati da ste u pravu,možda će i biti bolje

  12. Mladen kaže:

    Problem je u tome što ne znate primjeniti razlomke kad Vam njihova primjena zatreba jer ste i Vi učili za ocjenu i napamet.

    1. Filumena kaže:

      Upravo tako!

  13. UČITELJICA kaže:

    Poštovana Jovana,
    SVAKA VAM ČAST! Pravo u centar! Nažalost, malo je takvih kao Vi… Radim u prosveti 30 godina, mnogo volim svoj posao, ali…ima svega! Daj nam Bože snage za dalje…

  14. Milena Pavlović kaže:

    Kao da čitam svoje misli. Pogodili ste srž uzroka našeg nacionalnog propadanja. Roditelj sam 24 godine, u Srbiji gde je roditeljstvo = avantura = ludilo. Bez obzira na to koliko u tu avanturu = ludilo ulazite svesno i sa beskonačnom ljubavi i željom, konstatujem da je teško. Sistem nudi potpuno suprotne vrednosti od onih kojima ja učim decu, tako da kada dođemo zajedno na ivicu ambisa, da bi opstali i oni i ja, moramo da biramo između 1. potpuno promeniti sebe i uklopiti se da bi opstao, što je skoro pa nemoguće ili 2. reći “Hvala, ali ne hvala. Zbogom”. Verovatnije je da će se desiti opcija pod rednim brojem 2.

  15. Ana kaže:

    Ta nastavnica ocigledno ne zna svoj posao. Svaka lekcija u skoli pored obrazovnih treba da tezi i ispunjavanju vaspitnih ciljeva i to je ono sto vas nauce vec na fakultetu kad vas u najosnovnijem obucavaju za rad sa ucenicima. Prema tome, svi sa ovakvim stavom treba da lete i da ustupe mesto kolegama koji su kompetentni i svesni odgovornosti koju sa sobom nosi njihova profesija

  16. Filumena kaže:

    I nastavnivi iz, kako ste naveli, “apsurdnog obrazovnog sistema”, odlaze (u penziju) “prilično potrošeno, neretko istraumirano”,..itd.ako roditelj ne nalazi i ne prepoznaje da se ucitelj/nastavnik trudi, kako po struci tako I iz ljubavi – da dopuni kucno vaspitanje dece, onda je tako kao u textu a sigurna sam da se, ako ne svaki onda velika većina kosmicki trudi u svom poslu.

  17. Tatjana kaže:

    Bravo!

  18. ALEKSANDRA DAMLJANOVIĆ kaže:

    Toliko je gradivo opsirno i stvari koje nisu vazne moraju deca nauciti. A nastavnici imaju tacan program po kojem gradivo mora biti odradjeno, da nema se mesta ni vremena posvetiti deci. Sad se sve ocene upisuju i pismeni i ispravak istog, da ne pricam da pismeni vise nije 2 casa kso u nase vreme. U nase vreme roditelji nisu sa decom radili domaci, sad rade i to i ne znaju pola jer je sve izmenjeno sve. Obrazovni sistem, gradivo ko pise za tu decu, zakon o ocenjivanju sve je protiv onog ko treba da se obrazuje. Mi vec duuugo nemamo istaknute naucnike, bas zbog gore pomenutih problema. U dr zemljama je skolstvo olaksano, izborni predmeti kod nas to nema. Za nasu decu je sve obavezno. Strasno

  19. Natalija Stojadinovic kaže:

    Odlican tekst, sve tacno. Ali nazalost drzaba u kojoj zivimo urusila je sve sto se moglo urusiti. Reda nema skoro nigde. Nove osnove programa koje su od ove godine zvanicno u vrticima , vaspitno obrazovnim ustanovama imaju za rezultat poremecaj paznje kod vecine dece u prvom razredu. Decija prava naravno ali gde su obaveze. Ti ucitelji nekada koji su bili cenjeni bili su pedagozi, prakticari ali bogami vaspitaci danas deca na casu pricaju, rade svasta , roditelji podrzavaju i tako nepismeni , lenji roditellji daju sebi za pravo da ocenjuju rad nastavnika koji se trudi da nauce dete, ali to u takvoj atmosveri nije moguce.
    Trebalo bi da se zapitamo zbog cega je ove godine matematicki fakultet upisalo samo 7 studenata smer profesor matematike, a ne da kazemo kako se nastavnici ne trude. Ima i onih koji su promasili profesiju ali su u manjini. Od svije dece saznala sam da vecina njihovih profesora dobro radi svoj posao a pod tim mislim da se trude da na kreativan i zanimljiv nacin neretko uz razne stimulacije predaju svoj predmet.

  20. Maja kaže:

    Bravo!Vaspitac sam po struci i apsolutno se slazem da sam duzna da decu ucim osnovnim ljudskim vrednostima iako to nisu naucili u sopstvenoj porodici,kao i da edukujem roditelje o svemu sto mislim da je vazno za detetov buduci zivot.Mnogo je NE pedagoga koji rade s decom i kad to pomesamo sa roditeljima koji uce decu da gaze sve ko im stane na put dobijamo generacije mladih bahatih,bez empatije,koji nece mariti za druge i drustvo uopste vec samo za zadovoljenje svojih ciljeva .
    Obrazovanje nikada nije bilo tako trulo i tu se vidi propast ovog naseg drustva.
    Ali i nas malo sto ima,koji sire pricu o zivotnim vrednostima,utkacemo to u grupu dece koja ce dalje siriti tu pricu.Nadu ulazem u sve one divne i dobre vaspitace,ucitelje,nastavnike,profesore koji vole mlade i imaju znanje,entuzijazam i snagu da se drze svega u sta veruju i sire dobro💖🙏

  21. prof. Ana kaže:

    Bravo! Sećam se i prvog teksta. Sve je tačno,svidelo se to nekom ili ne.

  22. Micha kaže:

    Lepo bi bilo , ali ne sme sistem da se zasniva na entuzijazmu , cega slazem se malo ima. Potrebno je pojednostaviti sistem obrazovanja i smanjiti obim obaveznog gradiva kako bi učitelji i nastavnici imali više slobode i mogucnosti da prikazu entuzijazam za rad sa decom . Ukoliko gradivo ostane ovog obima , učitelji i nastavnici , cak i da to žele , nemaju vremna za bilo šta osim onog sto propisuje ministarstvo .

  23. Marijana Mandic kaže:

    👑👑👑👑👑👑👑

  24. Dani kaže:

    Učiteljica mog sina (drugi razred) je prošle nedelje obradila 11 nastavnih jedinica iz matematike za 5 školskih časova. Poslala nam je da sa decom uradimo 19 strana za domaći tokom vikenda.
    Rezultat: moj sin mrzi jednačine.
    Da li je ovo smisao našeg školstva? Da zaposleni dobiju nezarađeni novac i penzije, da roditelji budu iscrpljeni i nesrećni, a deca frustrirana i neobrazovana.

  25. Dara kaže:

    Škola je vaspitno-obrazovna institucija! Dakle, prvo vaspitna!
    Deca nisu za programira je gradivom… To su izdanci čovečanstva.💖

  26. Vikica kaže:

    Napisan da nas probudi,da nam vrati onaj osmeh učitelja sa kojim smo dočekivani u školi ovaj tekst ima u sebi još jedan veliki pojam.Kada ti ulete klizeći start nadobudni roditelj, direktor koji previše poštuje plan i ugovore i ostali kancelarijski propisi,ti kao učitelj shvatiš da su svi momenti posvećeni onome što ne piše u planu,dečijem osmehu i želji da se malo igramo škole potonuli kao Antlatida.I šta tada?Ja sam lično završila na hitnoj uzdrmana i potrešena i u svojoj glavi pravim plan kako da se sa mojim đacima i dalje smejem u inat sistemu.
    .

  27. Milica kaže:

    Ako nastavnik ne želi i ne ume da lekciju poveže sa stvarnim životom, onda je grehota za tu decu što su u klupama jer bi isto naučili samo iz udžbenika. A bilo bi dobro zaista umanjiti suvoparno gradivo i dati prostora povezivanju gradiva i sveta, prirode, ljudske psihe…svima bi bilo zabavnije i vrednije. Međutim, mnogi su upali u ovu profesiju bez ideje da to nije posao već jedna od najvažnijih profesija kojom se usmeravaju budući ljudi, društvo pa i budućnost cele nacije.

  28. Nemanja kaže:

    U potpunosti se slazem. Naravno da ima divnih ljudi i divnih ucitelja/nastavnika/profesora, ali izgleda da je ovih sto za sve gledaju u “spisak duznisti definisan ugovorom” – previse. Takodje bih tu ubacio i gomilu onih koji na “nastavni plan” gledaju kao u nesto uklesano u kamenu. Pa taj “plan” je pravio neko ko ocigledno nema osecaja uzrast dece, individualnost, upotrebljivost tog znanja… O kritickom misljenju se prica tek na fakultetu (ako odaberes adekvatno usmerenje). Na veliku zalost mnogo smo unazadili skolstvo, i jos jednom BESKRAJNO hvala svima onima koji su odlucili da i dalje budu PRAVI NASTAVNICI!!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama