Većina roditelja želi i trudi se da uradi sve što može da bi njihova deca dostigla svoj pun intelektualni potencijal. Da bi bili pametni i uspešni. I dok jedni veruju da će to postići učenjem slova od najranijih godina, drugi decu šalju na programiranje već sa 4 ili 5 godina.
I iako je jasno da je ovo drugo trenutno, a verovatno i u budućnosti jedno od najprofitabilnijih zanimanja, postoji nešto još bolje (ako je verovati nauci) što možete da uradite da biste podstakli intelektualni razvoj dece. A to je muzika.
Nedavna istraživanja koja je sproveo MIT, a objavio Journal of Neuroscience pokazuju i dokazuju moć koju ima muzika u razvoju dečjeg mozga.
Kako kažu autori istraživanja, muzičko obrazovanje u ranom uzrastu utiče na stvaranje neuronskih veza, bolju povezanost u mozgu, što onda čini mozak ove dece neurološki spremnim da radi mnoge stvari, ne samo da se bavi muzikom.
“Ova studija, kao i mnoge druge, pokazala je da je iskustvo to koje oblikuje ljudski mozak.” objašnjava koautor studije Lutz Jäncke.
Ono što su kroz istraživanje otkrili jeste da “muzički” mozgovi stvaraju više strukturalnih i funkcionalnih veza u poređenju sa onima koji se nikad nisu bavili muzikom.
I dok je muzika jedna od aktivnosti koje stvaraju takve konekcije, druga istraživanja pokazala su da sličan efekat imaju i balet, golf i šah.
Da bi studiju sproveli, istraživači su pronašli 103 profesionalna muzičara i 50 ljudi koji to nisu. Urađen im je skener mozga koji je pokazao da svi muzičari imaju zapanjujuće slične veze.
Dodatno, sken je pokazao da imaju daleko više strukturalnih i funkcionalnih konekcija nego oni koji nisu muzičari. Posebno u oblastima koje se tiču govora i zvuka.
Drugi vrlo važan faktor koji je pokazao razlike jeste i to koliko su rano muzičari počeli da se bave muzikom. Oni koji su počeli ranije imali su jače neuronske veze.
Zaključak istraživanja je da rano izlaganje muzici i muzičkom obrazovanju u formi igre pomaže deci da razviju jače neuronske veze i samim tim – budu pametniji.
“Da sam to znao kao dete, moguće je da bih umesto da treniram fudbal, učio da sviram klavir.” kaže Simon Leipold, jedan od istraživača.