Деца која се баве музиком су паметнија, каже наука

Већина родитеља жели и труди се да уради све што може да би њихова деца достигла свој пун интелектуални потенцијал. Да би били паметни и успешни. И док једни верују да ће то постићи учењем слова од најранијих година, други децу шаљу на програмирање већ са 4 или 5 година.

И иако је јасно да је ово друго тренутно, а вероватно и у будућности једно од најпрофитабилнијих занимања, постоји нешто још боље (ако је веровати науци) што можете да урадите да бисте подстакли интелектуални развој деце. А то је музика.

Недавна истраживања која је спровео MIT, а објавио Journal of Neuroscience показују и доказују моћ коју има музика у развоју дечјег мозга.

Како кажу аутори истраживања, музичко образовање у раном узрасту утиче на стварање неуронских веза, бољу повезаност у мозгу, што онда чини мозак ове деце неуролошки спремним да ради многе ствари, не само да се бави музиком.

“Ова студија, као и многе друге, показала је да је искуство то које обликује људски мозак.” објашњава коаутор студије Lutz Jäncke.

Оно што су кроз истраживање открили јесте да “музички” мозгови стварају више структуралних и функционалних веза у поређењу са онима који се никад нису бавили музиком.

И док је музика једна од активности које стварају такве конекције, друга истраживања показала су да сличан ефекат имају и балет, голф и шах.

Да би студију спровели, истраживачи су пронашли 103 професионална музичара и 50 људи који то нису. Урађен им је скенер мозга који је показао да сви музичари имају запањујуће сличне везе.

Додатно, скен је показао да имају далеко више структуралних и функционалних конекција него они који нису музичари. Посебно у областима које се тичу говора и звука.

Други врло важан фактор који је показао разлике јесте и то колико су рано музичари почели да се баве музиком. Они који су почели раније имали су јаче неуронске везе.

Закључак истраживања је да рано излагање музици и музичком образовању у форми игре помаже деци да развију јаче неуронске везе и самим тим – буду паметнији.

“Да сам то знао као дете, могуће је да бих уместо да тренирам фудбал, учио да свирам клавир.” каже Simon Leipold, један од истраживача.