Деца коју су појели скакавци

септембар 29, 2016

Пише Љубинка Боба Недић
Тешко ми је да започнем овај текст јер ми је тешко да напишем да су нам ученици све мање интелигентни. Мучно је и страшно да један просветни радник, родитељ, човек то напише. Још је мучнија могућност да је то истина.
Већ неко време, тачније неколико последњих година, борим се са прихватањем чињенице да сазнајне способности мојих ђака опадају из генерације у генерацију, да расте равнодушност, незаинтересованост, отупелост. Концентрација се мери секундама, интересовања своде на два-три, и то обично два-три површна, за њихове године погрешна. Наравно, говорим о просеку и знам да има сјајних изузетака, али знам и да их је из године у годину све мање.
uciteljПомислим – можда су она другачија деца сва отишла у гимназију!
Онда се сетим да у средњој стручној школи радим већ 22 године, да никада нисам радила у гимназији и да своје ђаке све време упоређујем са ђацима који су прошли баш кроз моју школу, ту исту средњу стручну.
Помислим – променило се друштво, амбијент је другачији, вредности су другачије.
Онда се сетим да је природа ипак јача од друштва. Дете до десетак година по природи својих година мора да буде радознало, искричаво, да га све и свашта занима, да не зна где ће пре. Тинејџер мора да буде бунтован, пун великих снова, решен да промени свет, убеђен да ће историја запамтити његово име. Мислим, када, ако не тада, када има 15, 17 година?

Прочитајте и Дневник просветног радника, октобар 2023

Помислим – можда је до родитеља? Размислим када су им и како родитељи одрастали, да ли је тада начињена грешка коју преносе на своју децу, да ли је направљена нека штета која ће се тек у наредним генерацијама исправити.
Онда схватим да су родитељи мојих ђака тек неколико година млађи од мене, да су одрастајући можда закачили пар година живота у оној спокојнијој земљи, да су онда пролазили кроз хиперинфлацију, немаштину, растурање бракова, одавање алкохолу неког од родитеља, ратове које нисмо водили, повратнике с ратишта са угаслим очима, бомбардовање, сатанизацију нашег народа, настанак турбо-фолка, дизелаше као главне фаце, Пинк (не)културу, “опасне момке”, кајле и утоке, бензин у флашама, празне самопослуге, паштете и виршле, 5. октобар, велике наде, срушене наде, тунел без светла на крају.
У међувремену су они постали родитељи, најбољи што умеју да буду, генерација родитеља која не зна за боље, која не зна за нормално, која је поражена у најбољим годинама свог живота.

Прочитајте и Срам нас било! Не умемо да оцењујемо!

Да ли је то разлог што су нам деца овако отупела?
Желим да се извиним родитељима што овако пишем. Знам да звучи страшно и нечовечно, али ви имате то једно или двоје деце, а мени их је кроз учионицу прошло вероватно преко хиљаду, и ја не могу да не видим промену која ми се одвија пред очима. У последње време се одвија толико брзо, да је буквално свака нова генерација убедљиво лошија од претходне. Више не треба да прође пет-шест година да би се разлика приметила. Сада је опипљива и страшна.
И немојте мислити да само о вама размишљам када тражим узрок томе. Напротив! Знам да је и до школе од које неко упорно покушава да направи не забаваште, него зезалиште. Знам да је и до друштва поремећених вредности. Међутим, и једно и друго су на снази бар десетак година, а деца нису остала на нивоу од пре десет година. Срамежљиво и уз много непријатности проверавам са колегама да ли и они имају такав утисак, надајући се да је можда проблем у мојим нереалним очекивањима. Шапућемо о томе, свесни чињенице колико наше речи ужасно звуче. Нажалост, сви са којима сам разговарала виде и осећају ту промену код ђака.
Пре две године осећала сам се јадно када сам из оперативних планова избацила све дугачке текстове. Те исте текстове су ђаци пре десетак година савлађивали као од шале. Данас то могу да ураде три до четири ученика у одељењу. Пре 15 година, када се мој предмет изучавао од петог, а не од првог разреда као сада, моји ђаци, ученици средње стручне школе, уз мало напора могли су да прате гимназијски темпо. Истина, имали су три часа страног језика недељно, а не два као ови сада. Међутим, и колеге које предају остале предмете примећују да данашњим генерацијама градиво једноставно не улази у главу. Ђаци те гледају бело, не умеју да понове шта си рекао, на крају часа се не сећају онога што је било на почетку.

Прочитајте и Шта наставници замерају родитељима својих ђака?

Најгоре је када их питаш за мишљење.
Тргну се и збуњено те погледају. Није им јасно због чега их смараш захтевом да имају мишљење на неку тему, и то тему њиховом узрасту блиску, а може и на српском ако је проблем да говоре на страном језику.
Пре неки дан сам их питала шта би био њихов посао снова, када им новац не би био проблем.
Сазнала сам једино да немају снове.
Тренд се наставља језивом брзином. Стрмоглављујемо се у понор, или смо скуване жабе. Нешто јесте.
То нешто игноришемо и толеришемо. Ту и тамо промрмљамо себи у браду, згранемо се над тим какве нам генерације долазе, није нам добро после иницијалних тестова, кукамо што морамо да предајемо градиво из основне школе чак и када знамо да су наше колеге у основној то одлично урадиле.
Систем је смислио излаз – ИОП 1. Ако дете има из било ког разлога потешкоће у усвајању градива, направи му план по његовој мери, скрати градиво, снизи критеријум, остави му више времена за сплавове, фолкотеке, турске серије. Не масирај га захтевима! Не терај га да стиче знање. Прави од себе и школе будалу чак и када видиш да оно једноставно не жели да учи. Није до њега, до тебе је. Тако каже систем. Ушарени му учионицу, певај му песмице, учи га кроз игру, чак и ако има 18 година. Забављај га, буди пун оптимизма и елана, стално се осмехуј на часу и строго пази да не повредиш његова нежна осећања. Немој случајно да подигнеш глас! Немој случајно да га затрпаваш домаћим задацима! И да се ниси усудио да му даш јединицу, јер није до њега – до тебе је.
Може и тако.
Све може.
Само не знам чему то води.
Не свиђа ми се резултат.
Последице су погубне, а од мене се очекује да им допринесем.
Пошто сам ја из генерације оних који су имали снове и навикли да циљеве постављају високо, а не тамо где је најлакше, сањам о томе да се удружимо: ми, просветни радници, и ви, родитељи. Да устанемо сложно против овог заглупљивања наше деце, против пропадања младости, против одгајања зомби генерација, које не занима ништа, које су већ сада спремне на то да “одблеје” живот и сачекају крај у блаженој отупелости.
Узели су нам фабрике, узимају нам руднике, чак и изворе воде. Сами су одлучили да су наши органи државни. Оберучке прихватамо све западне трендове. Помислио би човек да смо баш модерни. Сада нам некако узимају и децу.
Хајде да се освестимо сви заједно.
Хајде да бар децу не дамо.
Хајде да помогнемо деци.
Надам се да није касно.
Љубинка Боба Недић
Клотфркет

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

94 коментара на "Деца коју су појели скакавци

  1. Milana каже:

    Postovana profesorka, hvala Vam sto ste ovo napisali! Na srecu, resenje postoji. Molim Vas najlepse, pogledajte bilo koje predavanje Prof.Milice Novkovic, tu je sve objasnjeno. Takodje, postoje i dve knjige “Porodicni bukvar” i “Bitka ljubavi”
    Za dobrobit nase dece!
    Srdacan pozdrav
    https://www.youtube.com/watch?v=xkry9KE-bgk

  2. svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujemo каже:

    Sve je onako kako treba da bude. Otudjenje od prirodnih zakona dovelo nas je tu gde smo. Priroda ce vratiti sve na svoje mesto, i protiv nase volje. Svako treba da deluje na svom mikro planu, da pocisti ispred svoje kuce, da se pridrzava svojih licnih vrednosti i da stremi svojim ciljevima. Zanimanja su se nekad zvala “pozivi” jer si bio pozvan da obavljas neki zadatak jer si sklopom svoje licnosti i sposobnosti nadaren za isti. Danas se stosta promenilo. No, za sve ima mesta pod kapom nebeskom. Ionako je ceo ovaj zivot ucionica i svako uci ono sto zeli. Svako dobro!

  3. Edo mrdja 30.09.16. France каже:

    Dirljiva,tuzna prica. Ne nije prica? To je tragican osvrt.
    Ljubinke Bobe Nedic
    Da, draga Ljubina.Toliko ste u pravu. Cela nacija zivi u svojoj otupljenosti. Vasa konstatacija je za ozbiljnu javnu tribinu.
    Bojim se da je ne bi imao ko opservirati.
    U vrhu socijalnog, pedagoskog vrha, drzavnog kisobrana, ucaurio se ovaj crni zarazni VIRUS… Vama, upucujem sve cestitke…

  4. Aleksandra каже:

    To škola inteletkualnih veština lepo objašnjava.Način našeg školstva se primenjuje i danas sa totalno nerazumevanjem detetovih potreba i načina na koji saznaje svet oko sebe.U vremenu dostupnosti raznih informacija na klik od,i količinom istih detetov mozak prima mnogo više informacija koje se isto tako brzo pamte a i zaboravljaju.Pogledajte njihov video kao predlog i ako vam se svidi borite se kao struka da se primeni u državnim školama.Dosta više kukanja kako deca ne slušaju i ne drže pažnju.

  5. rade каже:

    mislim da je resenje kao u svajcarskoj oni svake godine razdvoje onu bolju i uspesniju decu od onevlosije pa kad to cuju roditelji onda se svi trude da njihovo dete predje u napredno odeljenje jer ga je sramota.

    1. Самерхил каже:

      сјајна идеја која би свакако доопринела побољшању, али како то реализовати? то захтева ресурсе, финансијске, техничке…можда у већим градовима, али остатак…

    2. MoMa каже:

      Sudeci po mentalitetu naseg naroda, verujem da bi ovo bilo delotvorno. Secam se da sam jednom zamolila ucenike da ostanu na dopunskoj nastavi jer sam smatrala da treba jos jednom da im objasnim novu lekciju, jer sam videla da nisu usvojili nista na redovnom casu. U medjuvremenu je otac od jednog ucenika cuo da ce mu sin ostati na dopunskoj i dotrcao je da me moli da malog ne ostavljam jer mu nije dobro, boli ga stomak. Ja znam o cemu se radi, i da ga je sramota, jer na dopunskoj, po pravilu jelte, ostaju losi djaci. Ali on kaze, sin mi je bolestan. Ja kazem u redu i objasnim mu da ce svi ostati i da zelim da im pojasnim novu lekciju. Kad je to cuo, odmah je promenio misljenje. Kaze, aaa svi ostaju, e pa onda neka ga i on, nije mu bas toliko lose uciteljice.
      Ja sam odavno napustila prosvetu, jer sam shvatila da sistem, a ni roditelji ne pomazu vec samo odmazu u ovoj igri zvanoj obrazovanje.

    3. Ivica каже:

      Nije to samo u Švajcarskoj . U celom svetu poznato je da je to naj napredniji sistem skolstva ali nekome ne odgovara !

  6. Mira каже:

    Da li je moguce da niko nema komentar na ovo?Nisam prosvetni radnik,ali sve ovo vidim kao vi. Majka sam cetvoro dece(nisu odlicni,vrlo dobri su svi) .Kada odem na roditeljski sastanak ili otvorena vrata zgrozim se od price razrednih staresina sta deca rade,a i pojedinih roditelja koji kazu “ja ne znam kako”.Ne mogu a da ne pitam sta se to desilo u nasem skolstvu…ko je izmislio te reforme…jer ocigledno nista dobro nisu donele a niko nista ne preduzima.Za dete koje ceo cas seta po ucionici i remeti rad imamo opravdanje-dete je hiperaktivno.Izvinite,ako je to bolest,neka se otvori skola za takvu decu.Tuzno je i to da dete u 6.razredu ne zna da cita,ne zna da napise razlomak,ne zna da nacrta duz,pravu,polupravu,ali zna da ce uprkos svemu dobiti 2 i tako proci…i tako zavrsiti osnovnu skolu,a srednja nije obavezna,mozda ce kupiti neku diplomu i tako glup nastaviti kroz zivot.A posto je snalazljiv,mozda i uspe u zivotu.Zasto dete u osnovnoj skoli ne moze da ponavlja razred?Nekada su pojedini sa 17 godina izlazili iz osnovne skole,ali su naucili osnovne stvari.Deca se ne nadmecu vise u znanju,vec u tome ko ce vecu glupost da napravi,ko ima bolji telefon…Deca ne znaju za sankcije,ne znaju sta je autoritet,nemaju postovanja,imaju prava a obaveze su duboko negde zaturene.Niko ne moze da voli dete vise od roditelja ali ako ih volite pomozite im da postanu kao prvo dobri ljudi i emotivni,vredni i pametni…

    1. zoki каже:

      svaka cast Vama kao roditelju

  7. Jelena каже:

    Zanemela sam koliko pogađa u srž. Ne mogu da se ne složim.

  8. Suzana Taborovic каже:

    Postovana profesorice obracam Vam se kao roditelj jednog divnog decaka, maturanta, dobrog djaka, postovanog drugra medju drugom dobrom decom koju sam imala prilike sto licno, a sto iz price druge dece da upoznam..Sve su to divn deca, vredni djaci i predani sportisti..A kako to da su takvi – dobri, a da nisu onakvi kakvima ste opisali vecinu u svom pismu..U potpunosti se slazem sa Vama da su danas deca nezainetresovana, neuka, nevaspitana,neverovatno bezobrazna…Jeste. Ali ne sva!!!ima i dobre i lose dece kao i dobrih i losih odraslih ljudi…to je ta neka podela od kada je sveta i veka.Ljude vec ne vredi ni pokusavati popravljati ali zato od dece stvaramo buduce odrasle ljude.Buduce roditelje, radnike, profesore, naucnike…DA!!!Stvaramo ih MI. mi roditelji, mi vaspitaci, mi profesori, mi – DRUSTVO kao jedna celina koja u ovoj nasoj pomodarnoj zemlji ne funkcionise ama bas NIKAKO!!! Roditelji u bezglavoj trci za novcem kako bi istoj toj deci stavitli hleb na sto. profesori okupirani samo jednom cinjenicom da su malo placeni..pa svi smo malo placeni…Deci se treba posvetiti i kod kuce i u vrticu i u skolama…Za pocetak svega je najvaznije je jedno i jedino pravilo, DA SE SVE NOSI OD KUCE…Sve, sve…Lepo vaspitanje, fini maniri, kulturno obracanje drugima , postovanje starijih,radne obaveze u skladu sa godinama…Kada vaspitac ili profesor dobije ovakvo dete na njemu je samo da dodaje finese i eto nama jedan zdrav i normalan mladi covek…Moram Vam reci da ste me JAKO uvredili izjavom da su ,,verovatno sva dobra deca otisla u gimnazije…,,Odakle Vama pravo da tako nesto izjavite javno i to jos u potpisu jednog pedagoga – vaspitaca – predavaca? Ja sam zavrsila strukovnu skolu i to veoma zahtevnu i tesku.Moj sin kao i cela generacija dobre dece svake godine zavrsava neku strukovnu skolu, bilo da je to cetvrti ili treci stepen trucne spreme.Neki od njih, ako imaju tu srecu da su im roditelji u mogucnosti isfinansirati skolovanje na fakultetu, zavrse i taj stepen obrazovanja..Zato gospodjo moja draga prestanite se brinuti koliko ste malo placeni za svoja cetiri sata rada dnevno i dobro se razmislite svaki put kada Vam legne na racun Vasih 50-70 hiljada licnog dohodka, da je istim tim roditeljima koji nemaju vremea da se posvete svojoj deci kako valja, skinuto sa plate od 18 -25 hiljada, da biste vi na drzavnim jaslam uzivali…Odradite malo taj svoj l.d. i posvetie se malo toj deci kako su se vama tj nama posvecivali nasi vaspitaci, ucitelji i profesori…Ako nam je vec drzava trula i smrdi sa svih strana, dajte da Vi i mi roditelji STVORIMO prave i dobre ljude koji ce pocistiti taj trulez i smrad…Deca se rode cista i neiskvarena…odrasli su ti koji ih umesto lepim ,,pune,, negativom,nezadovoljstvom, mrznjom i svim losim…Pozdrav od mame Suzane koja je danas ispratila pua dva autobusa divne, nasmejane i radosne dece ekonomske srednje skole, na matursku ekskurziju..a otputovalo ih je cak 148…IMA DOBRE DECE U STRUKOVNIM SKOLAMA!!!

    1. Љубинка Недић каже:

      Драга Сузана, учитали сте неке ствари које нисам написала. Нигде нисам писала о плати, а далеко је испод ниже суме коју сте навели. При том, ви немате појма о томе шта је све наш посао осим четири сата часова. Нисте ни дужни да знате, али немате права ни да износите произвољни суд о стварима које не познајете.
      Нигде нисам написала да су сва добра деца отишла у гимназију. Пише да сам помислила да је у томе проблем и у наставку објаснила да није. Написала сам и да има сјајне деце у стручним школама, али да их је из године у годину се мање.
      Рекла бих да сте се у коментару обрачунали са неким нагомиланим бесом, а не са конкретним текстом.
      Надам се и да се нећете претерано разочарати када након екскурзије будете сазнали (ако уопште истина дође до вас) колико је матураната било саке ноћи трештено пијано. Надам се и да неће пијани прелазити с терасе на терасу на шестом спрату неког хотела. Ви као родитељ имате слику из друге руке. Вама се препричава, а просветни радници су сведоци појава у учионици, на екскурзији, на великом одмору.
      Вашем сину, његовим дивним другарима и свој осталој деци желим све најбоље.

      1. Владанка каже:

        Коментар госпође Сузане говори о томе шта би се дешавало ако се усвоји предлог господина министра Шарчевића о томе да родитељи и деца оцењују рад наставника. Професорка Љубинка пише сјајне текстове, познаје проблематику по ширини и по дубини и има праву слику о дешавањима. Сва та дивна и насмејана деца искриве своје лице у од тихог беса и презира оног тренутка кад им се на пример каже да је ваљано да уступе место старијима у аутобусу.Да ме погрешно не разумете, ту децу искрено волимо. Због њих и због те љубави наш радни дан траје док год смо будни, а не због плате која је мања од два минималца. Госпођo Сузана, Ви чини се не знате да су деци испрани мозгови (какав мобилни телефон има Ваше дете?). Ја не разумем како то доказујете да су деца дивна зато што су насмејана и радосна отишла на екскурзију. А какви би били? Та не иду у школу! Да насмејани долазе са торбом пуном успешно решених домаћих задатака, е то би било нешто. Ако Ви имате овакав став према наставнику (и то каквом!) шта да очекујемо од Вашег детета? Колегинице Љубинка, предстоји нам дубоко орање! Имате моју пуну подршку.

      2. Negoslava каже:

        Kada mi je prijateljica, profesorka, najavljivala nešto ovako kada se te “mere” tek uvođene, nisam verovala. Jadno i tužno i… najgore je što je ovo redak hlas u moru ćutanja. Sjajan tekst, čini mi se, od istorijskog značaja za ovu zemlju koju ubijaju sve više i sve dalje.

  9. Mia каже:

    Veoma poučan tekst kako za roditelje tako i za profesore.Svaka čast!
    Udružimo se!!!

  10. Одметник каже:

    На основу свог искуства по основним и средњим школама могу да кажем да је текст сува истина, од речи до речи, ауторка ми је сваку скинула са срца. Онај ко никада није ушао у учионицу не може имати праву слику грозоморне отупелости, беспризорности и празнине најмлађих генерација. Одржати неколико часова у току дана више је него довољан разлог да психички потпуно клонеш и изгубиш сваку веру у било који смисао даљег постојања људског рода. Не делим ауторкину наду да се ту нешто може променити, јер мислим да је ствар отишла предалеко, да су најновије генерације ( сем паклено ретких појединаца ) потпуно изгубљене и да ће све бивати још горе, док систем ( не мислим само српски, већ глобални светски ) потпуно не пропадне. Тек тада ће људски род можда добити шансу за неки нови почетак.

  11. Ђорђе каже:

    Није вам пало на памет да образовни систем није испратио дух времена, друштвене околности се промениле од СФРЈ до данас 100, пута а образовни систем је мање више исти. Проверите шта су друге земље урадиле, погледајте пример Финског образовног система. Идите у први разред основне школе, видећете и даље децу жељну знања које све занима. Запитајте се ко им узме енергију?

  12. мила каже:

    Нећу да читам текст,знам да су стасале неке нове генерације,међутим велика одговорност за затупљивање дјеце је на школству.Напр ученицима се дају да науче ствари које они НЕ МОГУ разумјети и које нису прилагођене њиховом узрасту.Напр на првој години машинског факултета некад је било техничко цртање гдје се добрих пола године проучавало шта су нацрт,тлоцрт и бокоцрт.Данас је то ученицима 6.разреда “из ведра неба” дато да сами закључе шта је,обради се на пар часова и никад се више не спомене.Да не помињем да се у основној школи учи граматика српског језика која се некад тако детаљно није обрађивала ни у средњој школи.Још ми паде на памет вјеронаука гдје се дјеца у трећем разреду уче :не чини прељубе-па ви изволите објасните дјеци у том узрасту шта је прељуб.Да и не пишем о превеликом броју додатака уз уџбенике-за српски јез укупно 3 уџбеника,а све да би се узео који динар више из наших џепова,а никако да дјеца више науче.Примјера је много,не знам шта бих прије…

    1. gricko каже:

      Tako je Mila… uveli su predškolsko obrazovanje u ukrali godinu detinjstva deci još pre polaska u osnovnu školu, onda ima i roditelja koji isforsiraju decu i sa pet godina da bi se hvalili kako im deca znaju čitati i pisati…. najbolje da krenu slova čim progovore jer neće postiči…. a potom reforma u školi nalaže deci gradivo neprilagođeno uzrastu i na sve to kažu “sve je više neinteligentnih”! Bruka. Nastavni kadar mora da odradi nastavnu jedinicu razumela deca ili ne, deca su po prirodi to što jesu ali problem je što nema pravog pristupa da se zainteresuju deca za gradivo koje se obrađuje. A onda, radite i učite roditelji kući sa svojom nevaspitanom i bahatom decom.

      1. Tatjana каже:

        “Ukrali su im godinu detinjstva”, o čemu pričate? Detinjstvo… Današnjoj deci je mnogo pre predškolskog uzrasta dozvoljeno da koriste računare, gledaju TV bez ograničenja, igraju igrice, imaju mobilne telefone… Da li je to detinjstvo? I šta im je to uskraćeno?
        Jako je malo dece koja izlaze na ulicu, jer roditelji misle da je to opasno, koja se igraju u prašini, jer je nema svuda je beton, koja se penju po drveću, jer ih uvek grde neki čuvari prirode…
        Gledam godinama unazad šta se dešava kada padne sneg. Moje dete je prvo koje izađe da se igra u snegu, ali često je i jedino. Žalosno.

        1. gricko каже:

          Pričam Tatjana o poslednjim generacijama (pre 20 i 18 godina) kojoj pripadaju moja deca, kojoj sam nabavila telefone tek kada su pošli u srednju školu, kompjuter je moja čerka isto tako dobila za odlično završenu osnovnu školu od svog strica, sin je kupio sebi računar u II razredu srednje od para koje je uštedeo a po meni, najmlađa ćerka mi je “premala” za sve to (iako je 8.razred) pa ne žurim…..
          Draga moja, moja su se deca igrala i u pesku, i u parku, i na igralištu, i lastiš, i žmurke i bitisala napolju koliko god je dopuštalo vreme i obaveze…. a posebno smo se sankali svi zajedno na Košutnjaku jer ja obožavam sneg…. Prema tome DA, ukradena godina je falila mojoj deci i stojim iza toga, šta god vi rekli.Šta – neće postići? Ko hoće da uči, učiće i obrnuto i neće mu pomoći obavezno učenje od 6 godina. A to o čemu vi pričate…. o deci koja ne znaju šta je “igra u dverištu”…. za to nisu kriva ta deca već ODRASLI jer deca su super, ne valjaju odrasli….
          PS: sankajte se sa svojim detetom ako nema sa kime a sigurno ćete naći društvo na Košutnjaku.

  13. Nikola каже:

    Никола Бокшан Gospođo Nedić ,hvala vam za iyuyetno pismo ,svo srpsko društvo tone sa demokratijom koju propagira politčka elita ,pa i moral nestaje jer se povezuje sa ekonomskom moći, decu su i gladna a roditelji prilično izmučeni ,a guraju se u sve zapadne vrednosti na silu ,a rezultate vi dobro opisujete
    Hvala vam za ovaj veliki čas za sve nas

  14. Ana каже:

    Imam troje dece u školi. Da ne bude zabune, ja trenuto završavam doktorat, tako da srpski školski sistem poznajem u svim njegovim aspektima. Sistem je krajnje nepodsticajan, i problem nije i ne može biti u deci. Naša deca se posdstiču na bubanje krajnje besmislenih i nepotrebnih sadržaja. Nema razvijajućeg učenja, ne neguje se stvaralačko niti kreativno mišljenje. Moja deca vole da razgovaraju sa mnom, sa našim obrazovanim prijateljima i veoma su radoznala. Kako uđu u školu, ta se radoznalost ugasi. Mene ne čudi da ih tamo ništa ne interesuje. Sve je naopako: počevši od obrazovanja nastavnika koji ne završavaju nastavničke fakultete, do nastavnih planova i programa koji su zaglavljeni u istom sadržaju već decenijama. Nastavu stranih jezika da ne pominjem. Plaćam časove engleskog već godinama. Od dece koja u drugom razredu tek savladavaju latinicu nastavnici engleskog traže da pišu! Krajnje neproduktivno. Lepo je rekao Mark Tven: “Nisam dozvolio da se moje školovanje meša u moje obrazovanje.”

    1. Zvoncica каже:

      Slažem se i potpunosti sa vama

    2. Владанка каже:

      Госпођо Ана, да не буде забуне и ја радим на докторској тези и такође имам дете у основној школи. Врло радознало и бистро. Са нама, зато што он то тражи, ради на материјалу који се обрађује у средњој школи иако још има учитељицу. Такође се трудимо да га учимо и да кува, да обрађује материјале, да офарба даску… Њему није досадно на часовима, труди се да испуни очекивања учитељице и да је поштује, такође се труди да пријатељима помогне да савладају градиво. Не стиди се да потражи помоћ од њих ако нешто није чуо или преписао или разумео. Ми се трудимо да га научимо да не тражи да свет буде прилагођен њему већ да он треба да разуме свет у којем живи и ако су за мењање да помогне да се ствари промене, за добро не смао његово већ и његових другара. Да не буде горд и да се дружи и са образованим и са необразованим. Колегиница Љубинка није говорила овога пута о “наопаком” образовном систему Нити је рекла да су деца крива. Ја Вам тврдим да је наопако друштво (савремено, не српско). Моје искуство наставника и мајке каже: деца су баш као и њихови родитељи саможиви и мисле да све постоји само због њих, а сви који не мисле другачије их “смарају”. Ви имате право да не дозволите да се школовање меша у образовање Ваше деце, као што је и наше право да укажемо на то да проблем није само у школама и наставном програму. Желећи Вашој деци свако добро, подрављам.

      1. Misko каже:

        Upravo to je i suština. Škola je osmišljena tako da zadovolji određene obrazovne, ali ne i sve duhovne potrebe. Koje dete može i želi više, neka uči i radi posle škole u skladu sa svojim afinitetima, talentima i mogućnostima. Kada sam ja išao u školu, polovina dece nije kod kuće radila skoro ništa vezano za školu, jer su sve što je bilo potrebno savladavali tokom časova. Kada bi današnja deca ponekad nosila sveske i olovke i pazila na času, umesto što gube vreme na internetu i u Pink mislima, imala bi i previše vremena za sebe nakon poslednjeg zvona.

  15. Boris каже:

    Drago mi je ako bar 1% profesora ovako razmišlja. U tom slučaju ima nade!
    Svoju decu učim da jedino ono što imaju u glavi – znjanje, i primena tog znanja u životu čine razliku.
    Hvala za divan tekst!

  16. Ivana Popov каже:

    Koleginica je potpuno u pravu.Uvek postoji i neki izuzetak,ali suštinski smo duboko zaglibili.To je konstatacija,a rešenje nije na vidiku.Sve ove surovo istinite rečenice pročitaće opet pojedinci koji će se svim silama boriti da promene svet, a masa će gledati kroz vas onim ravnodušnim,odsutnim pogledom…

    1. gricko каже:

      Tako je svi smo zaglibili jer niko ne radi svoj posao onako kako treba (nije motivisan, na primer da prenosi znanje). Pošto je ovde reč o deci u školi se ne radi na pravi način sa decom i to je suština.

  17. Dubravka Borić каже:

    Gospođo Nedić, nemam dovoljno jakih reči da kažem kako se osećam posle čitanja Vašeg teksta… a htela bih da kažem nešto baš jako. Ne ide mi… iako mi rečitost i “brbljivost” ne manjkaju. Zatečena sam i potpuno egzaltirana… Samo jedno HVALA.

  18. Milunika каже:

    Odlicno napisano! Samo je pitanje koliko roditelja ce procitati ovo misljenje!? Mislim da citaju oni koji su odavno svesni ove cinjenice…i samo mogu da se sloze.Oni ostali (nesvesni, kojima i nije vazno, cak i oni koje ne razumeju ovo o cemu govorite) postaju vecina!

  19. Zvoncica каже:

    A kad dete,u srednjoj stručnoj školi,ima svoj san i izrazi svoje mišljenje profesorki svoje(stranog jezika),pošto se ono ne poklapa sa njenim mišljenjem,završi na popravnom(iako iz ostalih predmeta, naročito stručnih,ima dobre ocene).Tako da nije baš ni uvek do dece.

    1. Љубинка Недић каже:

      Не можемо закључивати на основу једног јединог примера.

      1. Maka каже:

        Ima takvih primera koliko hoćete i još drugih….

    2. Maka каже:

      Upravo tako……ali do roditelja,ne daj bože da je do učitelja,nastavnika,profesora……što bi učili u školi kada iz kuće nose svo znanje

  20. Natalija Aćin каже:

    Delim vaše mišljenje koleginice, do poslednjeg slova.Sve isto i ja primećujem i tražim rešenje svakoga dana.Prihvatam i želim da se udružimo jer ovo nije dobro za budućnost naše nacije.Kažu pogledaj kakvi su đaci,pa ćeš videti kakva će nam biti budućnost.Kakva je naša budućnost sa ovakvim stanjem u prosveti?Mi smo mali narod i jedino bogatstvo treba da bude naša pamet.A kako se mi prema obrazovanju odnosimo?Poražavajuće.Kolege, glavu gore!!!

  21. Dragana каже:

    Kao profesorka engleskog jezika, koja je radila 10 godina u gimnaziji sa svim profilima i koja sad radi u osnovnoj skoli sa svim uzrastima, mogu samo apsolutno da se slozim sa svim sto ste napisali! Jedino gde jos primecujem tu iskru i zainteresovanost kod ucenika su ucenici od prvog do cetvrtog razreda. Posle toga, iskra se gasi. Osim kod par izuzetaka. Mogu da kazem,posto predajem ucenicima koji su na pocetku skolovanja ali i onima malo starijima, tek ce vam doci mnogo gore generacije u srednju skolu. Iz godine u godinu, propadanje dece se desava pred mojim ocima i uzasan je osecaj nemoci da pomoci nema. Nastavnika sa iskustvom kakvo je moje ima mnogo i imamo ideje kako bi trebalo da se radi, ali nazalost tamo gde se donose sve odluke sede samo oni koji nogom nisu krocili u ucionicu. Ako se to nastavi, pomoci nema. 🙁

  22. Jelena каже:

    Ježim se od užasa istinitosti Vašeg teksta. Imam tek dvogodišnjaka, ali stajem uz Vas i podržavam borbu!

  23. Milenko каже:

    Draga gospodjo Nedic, prva misao mi je bila citajuci ovaj iskren tekst kako je za one kojima je namenjen predug da oni nece hteti (po vasem pisanju ni moci) to procitati I razumeti. Zato hajde da ne gubimo vreme ocekujuci od ljudi koji su se predali duhovno umnoj pa I fizickoj lenjosti cudo preobrazenja vec da krenemo da se organizujemo I stvaramo novu elitu a onda ce kriticna masa prave elite (po zakonu kriticne mase) da ucini to cudo, prirodnim putem. Za pocetak sam pripremio alate pomocu kojih to mozemo ucini Sveizam (novi system zivljenja), Zivotologija (upoznavanje razumevanjem zivota u nama I oko nas) te VERA (stari system znanja prirodnih zakona)

  24. Слободан Срдановић каже:

    Љубинка, каже овде напиши коментар а ја на Ваш текст не могу да дам ниједан паметан коментар. Све сте рекли, тако лепо и тачно, да сам се најежио.

  25. ljuba3kg Kragujevčanin каже:

    Ja se nadam da ću da umrem pre nego današnji đaci postanu lekari, arhitekte predsednci m. zajednice…

    1. gricko каже:

      Sram vas bilo za ovakav komentar. Verovatno nemate ništa iza sebe…

  26. Dimitrije каже:

    Ne procitah skoro ovako dobar tekst, svako postovanje!

  27. Данко Б. Марин каже:

    Радио сам у школама и нестаје: образовање али и ВАСПИТАЊЕ! Све се своди на статистику и борбу за неке проценте…

    1. gricko каже:

      Bravo, konačno nešto pametno! Žale se na nevaspitanu decu a odrekli su se vaspitanja i u školama. Deca provode veliki deo dana u školi pa bi prema tome i škola trebala da ih vaspita a ne samo roditelji kući.

      1. gordana каже:

        E, moj gricko! Vaspitanje potice ipak od roditelja. Sve dolazi iz kuce. Vase dete je u skoli prosecno sest casova, a sve ostalo vreme kod kuce. Dakle, vaspitanje je na nama roditeljima, a obrazovanje na skoli.

        1. gricko каже:

          Draga moja, na neki način treba svi zajedno da vaspitavamo decu. Ja volim decu i nije mi teško bilo gde, u bilo kojoj situaciji da utičem (da ne kažem vaspitavam) bilo čije dete: na ulici, u autobusu, prodavnici….bilo gde i uvek imam pozitivnu povratnu reakciju. Otuđenje je najveći problem ali to je druga tema. Kažu i škole su prestale biti vaspitne onog trenutka kada su roditelji prestali biti autoritet. A što su roditelji prestali to biti? I to je tema… i mogle bismo do sutra…..

  28. Андрија каже:

    А једног дана управо неко из те описане генерације мораће да преноси знање на неке нове омладинце. Како, кад ни сами нису учили. Како, кад неће бити никога са знањем које може да пренесе! Овим темпом срозавања, доћи ћемо на то да за двадесетак година плаћамо да долазе Индијци и Кинези и предају у српским школама, а ако неко буде при томе желео и виши ниво знања, онда ће морати да прати предавања на тим језицима.

  29. Đorđe Branisavljević каже:

    Gospođo Ljubinka , davno sam pročitao ovako potresan i iz dubine duše pisan tekst. Tragedija je u tome da je sve što ste napisali tužna istina. Ja sam takođe pedagog ( sport ) i roditelj. Nama je cilj da što više dece angažujemo po kluboižvima jer smo ih onda oteli od ulie ali, motivacija ovih mladih generacija da postignu neki cilj vredan ećanja je ježako teško izvodljiva. Dobro ste rekli , njihovi uzori su na ulici, u realiti emisijama, “navijačima” itd…. Ja nisam sam, ima nas puno istomišljenika. Javite , dolazimo !!!

  30. Matic каже:

    Bravo za nastavnicu.
    Svaka cast Ljubinka!!
    Malo nas je normalnih da bi smo sta promenili..u svakom slucaju kad se “otrezne” i ostali bojim se da ce uveliko vec biti kasno za bilo kakve promene.

  31. Goran каже:

    U potpunosti Vas podržavam ovo što se događa je pražavajuće za celokupno društvo.

  32. gricko каже:

    Opet ću reći – žalosno ali istinito! Nema pravog pedagoškog pristupa da se deca “osvoje” na pravi način, zainteresuju i privole da rade. Svelo se na NA PRVOM MESTU gde će se na ekskurzije i to je prva i obavezna tema prvog roditeljskog sastanka, potom ide “RADITE SA SVOJOM DECOM!”….. šta bre mi da radimo? Nije kuća škola niti smo mi nastavni kadar a nedam ni dodatno privatnim profesorima, jer zašto onda deca idu u obaveznu školu? Roditelji treba samo da pripomognu deci dodatno prema svojim mogunostima a škola je ta koja obrazuje decu. O čemu se ovde radi? Nezadovoljstvo platom? Pa svi su nezadovoljni platom i hajde da svi nevoljno rade svoj posao za koji su se odlučili, biće haos. Onda doktor treba isto da kaže (banalizujem) “lečite se kući i neka kući rade sa vama na vašem izlečenju”, proizvodjač u fabrici “dovršite proizvod kući”, policajac
    “dovršite vaš zakonski problem kući” i td. I na kraju, jeste uvredljivo reći da su deca sve neiteligentnija jer…. odakle inteligentni napredak u mnogo čemu ako je sve više “glupana”?

    1. ema каже:

      Primitivno razmisljanje i dovelo nas je u sve ove probleme. Kad je lekar postavio dijagnozu i prepisao terapiju ucinio je sve sto je u njegovoj moci. Ako propisanu terapiju ne budete davali svom detetu ono nece ozdraviti i pobediti bolest, naprotiv, propasce i iskopneti. Isto je i sa ucenjem. Raditi kod kuce s detetom ne znaci ponovo ga poducavati vec proveriti njegov napredak. Svaki misaoni napor, dijalog o prethodno obradjenoj temi, dovesce do generalnog napretka, saznavanja, zakljucivanja, povezivanja, rezimiranja.. Raditi kod kuce s detetom podrazumeva svakodnevnu upucenost u napredak, podrsku radoznalosti i ambiciji. Podrazumeva kontrolu i uvid u kvalitet utrosenog vremena, i onog za obaveze i slobodnog. Naravno, mnogo je lakse zatvoriti oci, leci pred tv, prepustiti se plitkoj zabavi i svoju odgovornost prebaciti na skolu i nastavnike. Rezultat je napusteno i uskraceno dete. Porodica je kljuc. Skola je tek siroko polje gde svako moze ubrati cvet. Ako to zeli.

      1. Gricko каже:

        Ema dušo, vi kao neprimitivna žena ipak malo treba da poradite kući na čitanju i razumevanju “između redova”, pre nego što komentarišete komentar. Mnogo ste bukvalno shvatili neke stvari ovde….

  33. snezana каже:

    Deca nemaju manje intelektualne sposobnosti nego su izbombardovani gomilom nepotrebnih informacija sa televizije, interneta , pa čak i radija. U moru isprazne zabave časovi u školi za njih su ravni mučenju. I tu nastavnici mogu malo ali roditelji mogu puno. Ograničiti korištenje mobilnog, televizora i kompjutera! Decu upućivati na sport, prirodu i literaturu. Učite ih životu a ne šarenim lažama. Ne očekujem da će neki profesor vaspitati ili obučiti za život moje dete. Ali očekujem da će neki od tih profesora upaliti plamen znatiželje i želje za većim znanjem iz neke oblasti. Takvim profesorima kasnije dugujemo ono što smo postali. Jer pomoću njih smo otkrili šta nam najviše leži, svoj talenat. I zato nema potrebe za teške reči. Kažu ko malo traži, malo dobije. Možda je tu ključ!

  34. Дане каже:

    Коментар? НЕМА, само прст на чело…ако није касно. Генијално Боба, као и увек.

  35. Gordana каже:

    Drzavi, kazem drzavi koja uzgred i ne postoji , odgovara da od dece napravi zombije jer kako bi drugacije tupoglavci vladali

  36. Marija каже:

    Ucite od onih koji su vec to prosli …. Sistem je namerno tako napravljen …
    https://www.youtube.com/watch?v=DDyDtYy2I0M

  37. dusica каже:

    Niste upoznali mog sina od 4,5 godine, taj nas sada obara lucidnim komentarima, a ne mogu da zamislim šta će biti kad bude imao 16 godina, ima da se zadevete profani, kad im on odgovori…kakvo crno nedostajanje inteligencije!!!

    1. Владанка каже:

      Госпођо Душице, нека Вам је жив и здрав син! И да буде не само паметан, него и моралан и да не буде изузетак.

    2. Misko каже:

      Da, sad, pošto mislite da je tako ekstravagantan, slobodno ga pustite da radi šta hoće.

  38. gricko каже:

    Lepo reče čovek.
    “To novo obrazovanje oslobođeno vaspitne dimenzije svelo se na puko obučavanje, ali je krajnje licemerno nastavljeno sa korišćenjem pojma obrazovanje. U isto vreme, na mesto saznanjapočelo se govoriti o
    dobijanju informacija. Ranije je proces obrazovanja podrazumevao određena svoja pravila uslovljena misaonom delatnošću. Obrazovni proces polazio je od zakona po kojima funkcioniše mišljenje, te je obrazovanje u prvom redu pretpostavljalo razvijanjemišljenja; do toga je dolazilo u neposrednom odnosuučenika s njegovim učiteljem.
    Pred savremeno nazovi „obrazovanje“, zapravo, obučavanjeza život na tržištu rada, danas je postavljen nov i sasvim konkretan zadataksa već imanentno postavljenim ishodima: zadovoljavanje zahteva koje postavlja sfera usluga. Ako je stari sistem obrazovanja vaspitavao, novi sistem (sistem obuke), ima jedan jedini cilj: pružanje usluge. Takav sistem po svojoj formi, unutrašnjoj logici i metodologiji najviše nalikuje tradicionalnom sistemu prostitucije, gde koliko se plati, toliko se i dobije.Stoga z
    adatak savremenog obučavanja nije obrazovanje za služenje interesima države i nacije već stvaranje čoveka koji će funkcionisati po programu što
    je u njega ugrađen, stvaranje čoveka koji nije sposoban da misli, pa se ni u jednom trenutku neće ni pobuniti protiv uslova u kojima živi, jer nije sposoban da shvati da bi ti uslovi mogli biti i drugačiji. Takav čovek – izvršilac usluga na tržištu rada, ne može ugroziti ni centre ekonomske, ni centre političke moći; on je idealan za manipulisanje njim, zadovoljan sobom i s ono malo hleba i igara koji su mu obezbeđeni radi preživljavanja”- kraj citata.

  39. Dragana каже:

    Odlican govor jedne uciteljice ! Odlican govor !

  40. zoki каже:

    na zalost…sve ovo je istina…jos veca zalost je sto je vecina ljudi i ne vidi…kad pomenes prosvetnog radnika, prva asocijacija je: imaju par casova nedeljno i raspust od tri meseca

  41. Ivana каже:

    Draga Ljubinka, vidite nema ni komentara, neće ovo dalje od fejsbuka 🙁
    A ja mislim da su na prvom mestu roditelji krivi. Oduvek bilo a i sada – iz porodice sve polazi….Nažalost.

  42. Simona каже:

    Draga Ljubinka,pozdravljam u srcuVas vapaj..u ulozi roditelja,profesora,a iznad svega zivog ljudskog bica. O tome treba govoriti,a ne cutati.Ne bih da budem opsirna. Mi mozemo naci osnovni, bazicni odgovor ponaosob citajuci srcem Jevandjelje,gde su dati Samo dva osnovna zlatna Pravila.. U ovom vremenu zivimo upravo stanje opisano u Odkrovenju.Deca su danas samo ogledalo celokupnog duhovnog stanja “odraslih” u ovom vremeny.Znaci, potrebno je osvescenje,pokajanje, priznavanje gresaka,jer ih vekovno prenosimo a ne resavamo..
    Jos malo je vremena ostali do ” suda”. Preobratimo se slusajmo.,nismo sami u ovom bozanskom kosmosu , a pozvani smo da idemo dalje,tamo se ide ponaosob..S Ljubavlju prema Zivotu.Simona

  43. Vukosava каже:

    Radite svoj posao, ne prenemažite se.

    1. Gricko каже:

      Tako je….samo kad bi svako radio svoj posao kako treba, ali RADIO, sve bi bilo kako u redu. Deca se ugledaju na odrasle i eto nam ga…Ako štrajkujemo i oni štrajkuju, ako smoe nezainteresovani da im prenesemo znanje i oni nisu zainteresovani da ga usvoje, ako smo nervozni i vičemo i oni uzvraćaju….
      Pričam jutros sa mojim detetom o predmetu koji ima danas i postoji mogućnost da ga profesor pita… uči i u nastavku ponavlja lekcije… napamet, “buba”….ja šokirana (kao i uvek) pitam gq zbog čega uči napamet i on mi govori da mu nije jasna lekcija jer je bio bolestan kada su učili te nove lekcije a i da je bio na času, kaže, ne bi mu ništa bilo jasno. Ja, opet šokirana, pitam “pa zašto ne pitatate profesora na času da vam objasni nejasnoće” a moje dete kaže: “Šta ti je ženo! Gde smeš da pitaš bilo šta, odmah će se izvikati u stilu “što ne slušaš” i odmah (eventualno sledeči čas) će me pitati bez obzira da li mi je jasno (u pitanju je predmet Mašine u elektro-tehničkoj školi)
      O čemu onda pričamo! Ako reagujemo kao roditelji zna se sled stvari-iživljavanje (postoji slučaj deteta koga u nastavku isti profesor pita svaki bogovetni čas da bi dokazao… ne znam šta već) ….

  44. dragica каже:

    Kako da nesto prokometarisem kada me ova ispovest toliko potresla da osecam bol u grudima a nevidim slova jer mi suze same idu. Ma svaka rec je do detalja istinito i iskreno napisana,kamo lepe srece da nije ni pola napisanog istinito.Ali na zalost sve,sve je surova istina. Najgore od svega sto nevidim ni zracak svetlosti i boljitka za sve ovo.Hvala Vam nemogu vise nevidim slova.

  45. Zana каже:

    Sve sto si napisala je ziva istina, koja ne pogadja samo vasu drzavu, vec i sve u okruzenju. I to se zove globalno zatupljivanje covjecanstva! To su iscenirani programi koji ne zele pametne, samosvjesne ljude. Generacije ce otupjeti, pa ce se njima lakse, najlakse manipulisati…

  46. СРБИСЛАВ каже:

    Od kako je sveta i veka ni jedno društvo “grupacija, narod…” nije živeo bolje i ravnopravnije od Jugoslovena. Obrazovanje je osnovno za napredak a “edukacija” je mnogo koraka u nazad…Šta uraditi? Mali broj ljudi u svetu drži oružje i orudje u rukama…neumoljivi su … izdvojeni…Bez PRAVE REVOLU-CIJE – nema promene… Ko da je povede kada su sitne duše (izdajice) dobro plaćene…Dugo sam se nadao da će MIRNA REVOLUCI-JA nadvladati i u svetu doći do ONOG “LJUBI BLIŽNJEG SVOG…ALI…

  47. komunjara каже:

    Podrzavam vas tekst i inicijativu ali borite se protiv vetrenjace. Propast nije samo do djaka vec i do nastavnika i roditelja. Moje licno misljenje je da nastavnici nakon zavrsenih casova ne zele da imaju skolu ni u najdaljem delu mozga i priklone se novim trendovima drustvenih mreza. Moji nastavnici su sa nama radili i posle nastave. Kada vide zainteresovanog ucenika pripremali su razne projekte, sekcije i slicne aktivnosti i provodili dodatno vreme sa nama. Udzbenici su danas vise kao slikovnice sa jako malo teksta a bira se izdavac koji ce pokloniti najvise tableta i televizora skoli.
    Ako posmatramo roditelje obuzete trcanjem za parama u cilju prehranjivanja porodice, normalno je da zele sa sto manje angazovanja da im dete zavrsi skolu. A idoli vise nisu oni sto igraju dobro fudbal ili pobedjuju na takmicenjima vec oni sto su im roditelji kupili dzipove i imaju sve sto pozele.
    Nije samo skola zahvacena losim trendovima. Primer je i izjava zdravstvenog radnika da ne moze da ide na letovanje u CG, sta ce reci kolege. Mora najmanje Turska, Grcka sa bazenom u hotelu. Gde je tu ispravno razmisljanje a skolovani su u vreme dok je skola imala tezinu. Celo drustvo je u sunovratu i samo je pitanje trenutka kada ce se zaustaviti na moralnom dnu.
    Razumem Vasu ogorcenost ali necete moci nista uraditi.

  48. Aleksandar каже:

    Nemam reci, zanemeo sam, ali tekst je u potpunosti tacan. Svaka cast gospodjo Nedic kada ste imali hrabrosti da napisete ovo. U svemu se ovome nalazim, kao roditelj osnovca, kao roditelj koji svoje dete ne moze da natera na ucenje, jer mu je sistem dozvolio da se kroz skolu provuce, jer je sistem dozvolio da u cetvrtom osnovne nemaju ni lektiru, da se ne zamaraju. Nekada u skolu nisi smeo da ides nasminkan, nepristojno obucen, kada ides u wc morao si da trazis dozvolu, sada kada zazvoni mobilni imas pravo da se javis, napustis cas, uzasno. Ne krivim ni nastavnike ni roditelje, ali drustveno raslojavanje nam namece da iako neko mozda nema za neke NEPOTREBNE stvari, predmete koji nece pomoci u ucenju vec naprotiv, mora da priusti to svom detetu da se ne bi izdvajalo. Drzava i sistem rade protiv nas, protiv nase dece.

  49. VN каже:

    Poštovana profesorka je u pravu. Sa jedne strane prijateljica mi se žali da njenu ćerku od 14 godina ništa ne zanima, da nema nikakvih ambicija, nikakvih snova. To dete je jedno divno stvorenje, odgajano bez loših uticaja televizije, uz majku koja puno čita i podstiče na čitanje, ali ipak – nema drugih interesovanja osim da se prošeta sa drugaricama po kraju.
    Sa druge strane – deca “na papiru” uče strani jezik od prvog razreda, ali u praksi ona ni posle dve, tri, pa i četiri godine tog “učenja” ne znaju čak ni najosnovnije – da se predstave, da se pozdrave, da navedu dane u nedelji, godišnja doba. Sastavljači programa potcenjuju njihove sposobnosti, a učitelji u školama ili nemaju vremena ili nemaju volje da ih zaista nauče. Kao da se sistematski radi na tome da generacije postanu što tuplje (ako smem ovako grub izraz da upotrebim)

  50. Veselin каже:

    Gospođa je najvećim delom u pravu,!!!…Na žalost našu…:( I niko od struke, a srpske pripadnosti ni reči da rekne (javno) o negativnoj selekciji, koja je dovela do ovakvog sistema…(licemerje i religiozan odnos prema novcu kao i materijalnim vrednostima)…

  51. Kurama Kid каже:

    Problem je u tome što nismo mnogo upućeni u to šta možemo da postanemo. Dete posle osnovne škole ne može biti siguran u to šta želi, pa idu samo na to da završe neku strukovnu školu ili zanat. Oni koji žele na fakultet idu u gimnaziju jer ne znaju šta bi dalje i inda sve stane. I ako mogu na fakultet sa četvorogodišnjom školom…
    Zbog toga nam i nedostaju inženjeri…
    Što se tiče snova, to treba da se razvija još u osnovnoj školi, ali ne postoje takve teme u školama.
    Ja sam imao sreće pa sam od malena znao u kom smeru želim da se krećem i ako nemam nikoga u porodici sa tim ciljem.
    Važno je samo da taj ogroman cilj podeliš na dostignuća do kojih moraš da dođeš kako bi stigao do cilja.

  52. Dekinaissus каже:

    Ocigledno je da nesto izaziva pad inteligencije, nezainteresovanje i pad koncentracije. Dali je upitanju trovanje sa zivom i ostalim teskim metalima i hemikalijama ili mozda i napredak UMTS 3g i nove LTE 4g Bezicne telefonske i internet “Paukove” mreze koja se svakog dana sve vise skuplja oko nas a da je i ne vidimo. Doduse onu mrezu na nebu svako moze da vidi ali za njih su to samo oblaci nastali od kondenzacionih tragova putnickih aviona. A zasto sipaju BaAL Bariumoxid i Aluminiumoxid po nama , e to je vec pitanje za one gore u foteljama koji su placeni da cute.

  53. suncica каже:

    Na žalost tako je, sistem poremećenih vrednosti. Siromašni maštaju o novcu a bogati kako ga potrošiti. Nema više one naše zemlje gde se znalo : “Ko kosi a ko vodu nosi” , za kojom me po nekad uhvati nostalgija a sestra mi kaže:” Ne tuguj , ne mogu dva dobra, ovo je zemlja u kojoj vladaju starlete”!!

  54. Tatjana каже:

    Žalosno, ali istinito. Ne znam šta treba da se desi da se stanje promeni. Svi su spremni da optužuju jedni druge, a niko ništa da ne uradi. Najviše su krivi sami roditelji. I društvo naravno, ali nekim roditeljima društvo nije izgovor i ispravno vaspitavaju i usmeravaju svoju decu. Bore se, i nije lako, ali ne odustaju. Drugima je naravno uvek kriva škola, učitelji i nastavnici. Dragi roditelji, učitelji i nastavnici ne mogu i ne treba da vaspitavaju vašu decu. Treba da neguju lepo vaspitanje i manire, ali prvenstveno treba da im pruže znanje. Ako ste dočekali da vaše dete krene u školu da ga učitelji i nastavnici vaspitavaju, zakasnili ste. Od toga nema ništa. Prosvetni radnici su tu da deci daju znanje, da ih uče. Deca se vaspitavaju kod kuće i već tako (lepo) vaspitana kreću u školu.
    Što se tiče samog učenja, prosvetni radnici imaju dovoljno borbe sa neadekvatnim i zastarelim programima, kao i sa samim zakonom o pravima deteta. Lakše bi im bilo da im barem roditelji pruže podršku. Zajedno možemo bolje i više da uradimo za našu decu.

    1. gricko каже:

      Da se podsetimo: Члан 3.
      Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном
      гласнику Републике Србије”.
      СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА РАДА ОБРАЗОВНО

      ВАСПИТНИХ УСТАНОВА
      2.3. Наставник прилагођава рад на часу обра
      зовно

      васпитним потребама ученика.
      1.3. Годишњи план рада школе о
      могућава остварење циљева и стандарда образовања и
      васпитања.
      2.3.
      4. Наставник посвећује време ученицима у складу са њиховим образовним и
      васпитним потребама……i td.
      Predlažem: http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5.pdf

      1. Љубинка Недић каже:

        Престаните да измишљате топлу воду. Све то редовно читамо и најчешће закључујемо да папир трпи све. Не разумете се у то о чему пишете, а упорно нам солите памет. Стручњак сте опште праксе. Могуће је да су вам намере добре, не сумњам у њих, али понављам – покушавате да се наметнете као стручњак о теми коју познајете сасвим површно, и то у дискусији са људима који се са тим проблемима професионално суочавају свакога дана, и познају их много боље од вас.
        Уосталом, ево позивам вас да будете гост у мојој школи и да само недељу дана примењујете те препоруке које нам упорно дајете.
        Спремићу шећер и воду, а неко од колега сигурно има и неке таблете за смирење. Требаће вам после трећег часа, у најбољем случају.

        1. Gricko каже:

          Tačno je da nisam vaše struke (imam svoju struku koju radim celim svojim bićem, nezadovoljstvo postoji ali ako je ne bih tako radila, svi, ali baš svi bi ispaštali. I da dodam, ne morate biti tako neprijatni “sa toplom vodom” jer ako ste takvi i sa decom onda je sve jasno. Ako javno iznosite svoje mišljenje onda poštujte i tuđa, različita ali bez vređanja ako vam se ne dopadaju)…..elem, ali vidim godinama šta se dešava. Ponoviću. Svako treba da radi svoj posao za koji se opredelio i da ga radi najbolje što zna. Svi možemo pisati romane po blogovima o nezadovoljstvu ali je tragično kada trpe deca. Deca su uvek deca, samo treba da im nađemo “žicu”. TO je jedino što “prolazi” – lepa reč. Ali vi biste to trebali znati i ne bi vam trebali ni šećer ni voda koji mi nudite.
          Ja sam svoju decu vaspitala od rođenja do sad i nisam završila još uvek svoj posao. Pametno reče jedan psiholog da “deci ne vredi reći jednom i mislimo da smo završili posao. Deci moramo ponavljati 1000 puta ako je potrebno!” Kakvi ste vi bili kao dete? Smatram da deca treba da imaju vaspitanje i u školi u kojoj provode veliki deo dana. Nemoguće je da je to neizvodivo. Ne slažem se sa vašom konstatacijom da su deca sve manje inteligentna (kako ste se vi lepo izrazili), postoje nijanse – da ali vi govorite uopšteno vređajući većinu inteligentne i dobre dece. Ovde su deca opterećena obimnim gradivom, ogromnim kompletima knjiga koje moraju nositi i da ne pričam o opterećenju budžeta svake porodice koja ima đake i kupovini novih izdanja knjiga svake godine (uz gomile bačenih starih izdanja koja više ne vrede). Eto nezadovoljna sam pa o me za to pita. Da li će nova izdanja svake godine i bitnost gde se na kojoj strani knige nalaziti lekcija povećati koeficijent inteligencije dece o kojoj ste pričali? Naša su deca “lumeni” sa diplomama sredjih škola i fakulteta bilo gde u nostranstvu i “krste se” tamo kada vide koliko naša deca uče predmeta tokom jedne školske godine i još imaju iz svega “A”! (kako oni kažu)… i onda su naša deca glupa? Ne slažem se šta god vi nezadovoljno mislii…ali ne morate biti opet neprijatni…

        2. Gricko каже:

          I zaboravih…odakle vam da sam ja “stručnjak opšte prakse”? Koje prakse? Na osnovu čega ste me tako izanalizirali? Vi mene ne poznajete uopšte i ko vam daje pravo da tako komentarišete. A ono što solim je jelo kad ga skuvam, svaki dan….i nikome ništa ja ne namećem, pogrešno ste sve shvatili …. Jeste i pročitai tekst “Zelene učionice” (najbolji do sada) “Đaci u Srbiji ne umeju da uče”? Sve je rečeno pa ako ste raspoloženi….tu sam. A sada se odoh okupati u “toploj vodi” koja je odavno izmišljena…..

        3. Maka каже:

          Ja sam imala priliku da budem gost u školi i mogu vam reći da ni ponašanje nastavnika baš i nije za pohvalu……i čvrsto stojim iza toga.Verovatno su i za to krivi roditelji…Pozdrav

          1. Gricko каже:

            O tome i pričam Maka. Dok sam imala energije da budem uključena u “školska dešavanja” sve relacije sam videla i sve mi je bilo jasno. Pristup deci je ključ svega. Ne vredi se opirati, besneti, plakati, kukati, vikati, kažnjavati, ignorisati……svima nam je podjednajko teško (svako može u javnosti pisati o ličnoj težini života), i užasno me nervira isticanje “meni je najteže” a ponajviše dizanje problema na državni nivo. Sve se to odražava na decu na mnogo različitih načina. Elem, iz ličnog iskustva sam shvatila da jedino “normalnim” pristupom možemo sa decom. Jasno je da nekad gubimo živce zbog svega što na stiska ali sam shvatila da ako “nastupamo kako ne treba” povratna reakcija dece je ista. Što se tiče nastavnika, kao i svi ljudi, i njih ima različitih. Smatram da treba da rade svoj posao a roditelji su tu ako im treba pojedinačno pomoć koja je u domenu roditelja. Apsolutno nisam za varijantu “zbližavanja” da bi dete bolje prošlo u školi. Od toga mi se gadi. Ne treba prihvatati stalne kritike na račun deteta jer nastavnici “jedva čekaju” takve roditelje već zajedno “poraditi” na problemu ako postoji. Deca nisu nikako sve manje inteligentna (to je uvredljivo reći pogotovu od strane prosvetnog radnika), današnja deca su samo rođena i odrastaju u savremenom vremenu, na koje se još uvek svi navikavamo. Naravno da imamo u društvu problematične porodice i problematičnu decu ali toga je uvek bilo i biće. Prema tome ne treba generalizovati. Imam troje dece i svi su različiti. Najstarije dete mi uspešno studira na veoma teškom fakultetu i nikada nisam ni “osetila” njenu školu a ostale moram da bodrim stalno. Ja sam svoju decu od početka vaspitala prvenstveno da učiteljica nije “ona” kada se priča o učiteljici. Dala sam im sve smernice u vaspitanju koje jedan roditelj može dati i samo mislim, da ako se smatra da roditelj treba da “radi i stiska” pri obrazovanju svoje dece zajedno sa školom, tako i škola treba da vaspita zajedno sa roditeljima.

  55. LJ каже:

    Genijalno, ali je i jos gore. Sada ce nas leciti lekari koji su zavrsili po IOP-u i brze ce mo umirati po IOP-u.
    Prosvetni radnici u OS su odredili da imaju 80-90% odlicnih jer su shvatili da je tako LAKSE za njih.
    Posto ima manje dece proglasavaju decu sami bez roditelja da su deca IOP1 i IOP2 da bi bilo 90% odlicnih da nemaju deca osecaj kriterijuma sta je znanje a sta nije znanje. Sami proglasvaju da su deca IOP 2 pa na tome dobijaju BREOJ DECE i “cuvaju” odeljenje.A posledice, sta me briga.
    To je posledica CUTANJA i reforme SOROSA-GASE-TINDE.
    (Suvar je malo dete sa svojom reformom.) I ovi posle njih. ministri i ministarstvo tako nastavljaju kao da su primili velike novce da nastave sa tom reformom.
    Ministri koje su postavili NISU od autoriteta i znanja nego poslusnici. Ministri bez vizije. Ako i dodje neko sa vizijom nema nema hrabrosti da da OSTAVKU i time javno kaze da je sve otislo u DRUSTVENI IOP. Mislim na IOP u mentalnom smislu.
    Svi na zapadu su odustali sa IOP-ima (setite se TELEDABISA), a mi i dalje uporno nastavljamo kao da smo eksperimentalna baza i da su nasa deca eksperimentalni kunici za ostali deo CIVILIZOVANE Evrope. Sada smo u toj fazi da samo takve programe, za TELEDABISE mozemo servirati deci.

  56. Vladimir каже:

    Sta reci a nezaplakati, nemozemo da priznamo sebi da smo okupirani i porodljeni.

    1. Merlin каже:

      Neki su svesni a mnogi nisu, da smo izdani, prodani i porobljeni u sostvenoj državi izdajnici povlače poslednje poteze izdaje, prodaju poslednje uporište Srpsko na svetoj srpskoj zemlji !

  57. Mira Milosevic каже:

    Zaista hrabro i nedvojbeno tacno zapazanje g-dje Nedic. No, nece apeli za promenu svesti i spas dece pomoci , ako nemamo znanje kako da to uradimo. Nije li skola sprovela brojne reforme i programe, koji, ne da nisu dali rezultat, vec je posrnuce i propadanje dece sve vece. Nije li briga za decu i njihovu buducnost, za svet koji na njima ostaje, zadatak broj 1. A sta je na sceni zivota, takodje vidimo. I ne treba pojedinacne primere navoditi, da bi se dokazalo suprotno. Ovo je statistika i to ona tacna. No, gospodo draga, ima nade, jer ima resenja. Za skolu ga dade Prof.Petar Savic davne 1932 godine, a za porodicu, njegov djak Prof. Milica Novkovic kroz program Izvornog vaspitanja( Porodicni bukvar i. Bit (ka) Ljubavi). 45 godina rada, u skoli i porodici, kao i hiljade besplatnih predavanja, dali su rezultate i spasili brojne i brojne porodice. Naravno, sve je to malo, dok program ne bude implementiran u sistem. Program je naucno utemeljen i jedini je koji markira uzroke, a daje prakticno resenje za otklanjanje istih. Sprecimo a ne lecimo, poruka je poznata, ali avaj ! Sta je tu kvaka, sudite sami. I da bude jasnije. Ovaj je program put emocionalnog i mentalnog ozdravljenja, put duhovnog uzrastanja i svekolikog spasenja. Eto nama promene svesti o kojoj svi pricaju, a ne znaju puta do te promene. Dragi moji, ja tako, svesno i odgovorno, jemcim za svaku izgovorenu rec, pred Bogom i ljudima. Pa ko voli, neka izvoli, da se sam uveri.
    A drzava ce se probudi, kada joj voda dodje do usiju. A samo sto nije. Pa ako nas je Tesla osvetlio spolja, Prof. Novkovic pali svetlo iznutra. Ne bi li mogli izvoziti Znanje i duhovnost, ako nemamo sta drugo, pa opravdati to da jesmo nebeski narod..

  58. Сандра каже:

    госпођо Милошвић, свака Вам част на свакој изговореној речи коју као и Ви потписујем целим бићем јер сам упозната са делом проф.Милице Новковић. Аутор текста г-ђа Бобић Недић описује последице које сви заједно живимо и осећамо на својој кожи, бављење последицама неће нам дати никакве резултате, ко иситнски мисли добро деци и свом роду мора потражити узроке и уклонити узроке. На радост нашу ова Србија изнедрила је још једног генија, проф. Милицу Новковић која нам дарова Породични буквар и Битку љубави у којима су сви узроци огољени, тамо пише све, довољно би било макар само и потражити то знање, иначе све приче о томе како су нам деца лоша а требало би да су добра и добри ђаци остају само на нивоу јадног вербализма. Ја радосно прихватам позив професорке Недић, аутора горњег текста да се сви удружимо у одбрани наше деце, а то ћемо најлакше урадити ако се ујединимо кроз Изворно васпитање, васпитање које је за трећи миленијум и све оне који воде последњу битку на планети а то је битка за Љубав.

  59. aurora каже:

    Postovana,
    apsolutno se slazem sa vasim utiskom. No interesuje me odgovor na jedno pitanje: Kosu to ONI? Ko su to ONI koji su odlucili nesto? Ti, ONI imaju ime, porodicu, poreklo. To su ljudi. Svi mi mislimo da smo bolji ako se ne uplicemo u politiku, ako ne talasamo, ako se cuvamo. No, ko god hoce i moze da licno se posveti deci, svojoj , komsijskoj, bilo cijoj, videce da su iznad svega sva ta deca ljuta i prestravljena. I zeljna. Zeljna nade i buducnosti. Nisu oni glupi. Postavite se u situaciju prosecnog deteta danas. Roditelji kukaju 90% vremena, vrednosti su haos, koliko njih je imalo priliku da putuje, da upoznaje ljude, da filozofira, da preispituje. Svaki put, ama svaki, cim dete otvori usta bice ucutkano ili pak ce se raspravljati gluposti. Mudrost dolazi sa godinama, da bi deca bila mudra neophodno im je tu mudrost preneti. Zato sluze babe i dede. No u vecini slucajeva babe i dede nisu zainteresovani za jos obaveza jer su jedva docekali da se ratosiljaju svoje dece. Generacija koja bi danas trebala da su babe i dede je i suvise umorna da to bude. Cast izuzecima, ima ih, oni cesto prigrle i komsijsku decu. Drugi problem je skola. U drustvi gde nema postovanja prema obrazovnoj ustanovi nema ni volje da se toj ustanovi prida znacaj. Nemaju vasi ucenici nista protiv ucenja i nije da ne mogu. Ali cemu? Kao profesor, cak ako doprete i do jednog jedinog deteta i naucite ga da sanja i misli i otkrije sebe vi ste napravili veliki napredak. Vi ste tu da pruzite ruku, roditelji su tu da ih nauce da prihvate pruzene ruke. Ne znam. Nama svima treba revolucija svesti i volje. Resenost da se politikom i ekonomijom i prosvetom i svime pocnu baviti obrazovani ljudi i ljudi sa integritetom. Moramo promeniti ucenja i pripremiti ih za svet koji ni mi sami ne poznajemo. Moramo se potruditi da budu bolji od nas.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама