Расподела ученика по средњим школама и образовним профилима у првом уписном кругу и ове године је показала да се у отварање одељења за таленте, односно ученике са посебним способностима, ушло олако и без промишљања, пише Данас.
У неким гимназијама наставила се ранија пракса да специјализована одељења буду полупразна, али се сада догодило да слободних места има и у школама за које је увек владала јагма.
– Ове године у већини београдских гимназија није дошло до великих одступања када је реч о неопходном броју бодова за упис. Оно што, међутим, можда изненађује и надлежне у Министарству, али и наставнике гимназија, јесу резултати за упис у ИТ смерове. У готово свим гимназијама остало је упражњених места. Тако је, на пример, у неким школама које важе за веома популарне, попут Прве београдске гимназије, остало чак 12 слободних места, а велико изненађење представља и Земунска гимназија, која је успела да упише само пет од планираних 20 ученика у ово одељење, што значи да неће успети да га формира. Слична ситуација биће и у другим београдским, али и гимназијама у другим градовима – каже за Данас Александар Марков, професор историје и председник Еду форума.
Када је реч о гимназијама ван Београда, каже да је највећи дебакл доживела Гимназија „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду када је реч о ИТ смеру, јер је од планираних 60 места остало слободно чак 46. Сем тога, на природном смеру је забележен пад од седам бодова.
– Нема сумње да је овај пад последица свега што се дешава у овој новосадској гимназији – уверен је наш саговорник.
Упис ученика у два ИТ одељења планирала је Прва крагујевачка гимназија (40 места), а чак 29 није попунила.
Ниједан ученик није распоређен у ИТ одељење гимназије „Бора Станковић“ у Врању, која је намеравала да упише 20 првака.
Велики број непопуњених места на овом смеру имају у гимназијама у Смедереву, Младеновцу, Земунској и Осмој гимназији.
У Србији су само три гимназије успеле да попуне квоту у ИТ одељењима – Трећа и Девета гимназија у Београду и Крушевачка гимназија, од 38 колико има овај профил.
Цео текст: Данас











Ovo je bilo za ocekivati ali ko mene sta pita.
Ovo malo srpske dece se sprema za odlazak, za napuštanje promaje od države, sto se vidi po izboru srednjih škola, uglavnom se biraju stručne, da imaju papir na kome piše znam to i to da radim. A ako i završe fakultet opet je to onaj koji će se priznati u inostranstvu. Šta smo im pokazali, šta su mogli da nauče od starijih? Šta su mogli da vide oko sebe. Biti obrazovan, imati znanje je bezvredno. Važan je papir. Važna je forma. Ovde ne ostajte, sve je propalo, ništa ne funkcioniše, ni bolnice,ni škole, ni pravosuđe, ni privreda,ni poljoprivreda. Samo mafija, samo starlete, frizerski i kozmetički saloni, kladionice i kockarnice…Plodna nam zemlja ostaje pusta.
Ваше незадовољство је на месту, али ми се чини да деца и млади превише гуше своје афинитете да би, како кажете, били у позицији да што лакше напусте отаџбину. То за последицу има генерације несрећних и промашених ђака или вечитих студената, а касније и радника. С друге стране, вештачка интелигенција „мути воду” за добар део факултетских занимања. Улазне баријере се подижу, све више знања/искуства је потребно за исте паре, а сигурност постаје мисаона именица.
Нека нам је Бог у помоћи!
Наслов у Данасу гласи „Дебакл у ИТ одељењима“ што звучи злурадо, а није баш истина.
За одељења са посебним способностима за ИТ, математику и физику конкуришу најбољи ученици, такмичари на државном нивоу, полажу пријемни испит пре завршног и збирни бодови, заједно са додатним бодовима за освајање прва три места на државним такмичењима, одређују позиције на ранг листама.
Али та деца-специјалци нису наишла на професоре-специјалце, који хоће да раде са тако захтевним ученицима, што је стање у скоро свим гимназијама, и то је разлог зашто су деца изгубила вољу за упис у та одељења – не могу да напредују.
А занатске школе и подстицање уписа у њих је колонијална политика, државу никад нису развијали и водили занатлије, већ наука и најбољи ученици и студенти.