Да ли неко од нас жели да нам се наша воља слама на начин на који бројни родитељи покушавају “сломити” своје тврдоглаво дете • Деца са ставом уколико су у младости добро усмеравана, а не спутавана, лакше ће доћи до улоге лидера.
Сваки пут када видите своје дете како скаче, виче, врти се, ви га опомињете, а оно почиње још јаче испољавати свој немиран дух – сетите се овога – немирно дете води томе да једног дана постане успешан човек. Одгајамо децу да би они једног дана постали људи, а што можемо више очекивати и желети него да наше дете постане успешно?!
Несташно, немирно, темпераментно, непослушно, на своју руку… Све су то одлике деце с којима родитељи имају знатно више посла и бриге од деце која су мирна, која се воле заиграти сама, коју се некад практично ни не чује.
Вечити изазов
Немирна деца пре свега су велик изазов за родитеље, научници су већ немали број пута истакли – деца с немирним духом евидентно имају знатно јачи карактер од леније деце. Њихов мозак ради брже, њихова је машта далекосежнија, а њихово понашање одраз детета са ставом.
Обзиром да је врло изазовно одгајати јако темпераментно дете научници пре свега упозоравају родитеље да такву децу не покушавају по оном уобичајеном оквиру понашања довести у ред. Ућуткивањем њихових жеља, корењем несташног понашања и уопште кажњавањем њиховог немира родитељи таквој деци ради свог мира мало помало покушавају сломити њихову вољу.
Да ли ико од нас жечи да му се воља слама на начин на који бројни родитељи покушавају “сломити” своје дете. И то најчешће раде из сасвим погрешних побуда – ућуткавају их јер су гласни (касно је, немој викати, нисмо на игралишту…), покушавају их упристојити пред другима (јако је непристојно када тако скачеш уместо да стојиш поред мене док ја причам, не упадај ми у рјеч док причам, буди пристојан=буди миран као бубица…) и онда се врло често родитељи такве деце пред другим старијим особама покушавају оправдати речима – ма ужасно је тврдоглаво и тешко то моје дете. Дете то слуша и све више почиње себе гледати као дете које је родитељима заиста тешко па у одређеним тренуцима, како расте, ипак покушава само себе спутати да не би било толико тешко тим својим родитељима. А самим тим раде против себе. Јер, како кажу стручњаци, таква немирна, особена деца нису ни тврдоглава ни тешка – она су само деца с чврстом вољом и изузетно јаким карактером – а то су ни мање ни више него одлике ЛИДЕРА!
Наравно, не треба претеривати и сада рећи па не можемо дозволити да нам се дете попне на главу! Не, баш супротно од тога! Оваква деца су изазов, а са сваким животним изазовом треба се знати ухватити у коштац. Зар не?
Али с њима заиста треба знати
Зато васпитање темпераментне деце захтева промишљен став и васпитање које ће у једнакој мери одговарати жељама родитеља као и потребама да такво дете не спутате, не сломите већ усмерите.
Темпераментна деца су она деца која ће све покушати пробати сама. У тој њиховој жељи да све и увек пробају сама родитељи најчешће луде јер мисле да би они требали бити ти који ће детету показати “како се то ради” и таквим својим наметањем у оваквом детету изазивате једино фрустрацију.
Дете које има снажан карактер никада се неће задовољити забраном коју ћете му наметнути, посебно ако ју нисте претходно образложили на начин да је дете схвати и да му дате добар аргумент зашто би такву забрану требало и прихватити. Дете које је карактерно јако неће прихватити аргумент који је безвезан, оно ће се свађати да се избори за своје јер оваква ће деца увек покушати да ураде оно што су наумили. И врло вероватно ће то и урадити – добро!
Зато драги родитељи “тешке” деце – не спутавајте њихове намере да науче, ураде, истраже, сами, на свој начин. Та деца живе пуним плућима и јако снажно изражавају своје жеље, науме и емоције.
Свађе с оваквом децом често су неминовне, ипак запамтите, за сваку је свађу потребно двоје и зато будите ви ти који ће прво покушати спречити даљњу расправу или бити она страна која ће расправу водити смирено.
Деца ће у свађи покушати извојевати победу и ако траже нешто за што су (ако боље промислите) спремна добро урадити, дозволите им. Пустите им да буду господари своје судбине, а уколико је њихов захтев ипак превелик залогај чак и за њих мини лидере, понудите им алтернативу. Тако ћете дете научити и хвале вредним лекцијама о преговорима и компромисима које ће им свакако требати у каснијем животу.
У настојању да направи све по свом, уместо да послуша ваш савет и направи нешто по вашем, дете понекад неће моћи спровести свој наум, можда ће пасти, можда ће схватити да то нешто на крају ипак није добро, или једноставно неће имати довољно умећа провести оно што је замислило – нема везе, живот је школа и можда ће ускоро пробати опет, и опет пасти. Ипак пустите га, и што је још врло важно – покажите му да сте уз њега и када успева и када не успева. Немојте им ни случајно говорити – “Видиш, рекли смо ти да нећеш успети, да ћеш пасти” – не – будите им подршка тако да дете увек има поверења у вас да ћете бити уз њега када год то од вас буде тражило. У супротном ће вас – своје родитеље с временом почети искључивати из свог живота јер у вама неће имати подршку у свом животном успону.
На темељу свега овог лако је закључити да ће деца са ставом уколико су у младости добро усмеравана, а не спутавана, лако доћи до улоге лидера – у послу, спорту, друштву јер одлике овакве немирне, маштовите, самосвесне, спретне и карактерно јаке деце све су само не лоше и тешке.
Извор: Index/ Мојпедијатар