Deca iz porodica u kojima vlada teža situacija, češće psihički oboljevaju od svojih vršnjaka. Lekari i psiholozi zato sada zahtevaju više kontrole i bolju medicinsku brigu i staranje.
Kevin ili Žaklin koji odrastaju u jednom naselju solitera u predgrađu Bohuma pre će se psihički razboleti od na primer Li-Sofi ili Maksimilijana koji žive u porodičnoj kući u Hamburgu. Iako ta tvrdnja zvuči kao običan kliše ili čak predrasuda, najnovija istraživanja je, međutim, potvrđuju. To u suštini samo po sebi i nije ništa novo. Naime, istraživanja već decenijama pokazuju da psihičko stanje i stabilnost dece u velikoj meri zavisi od okoline u kojoj odrastaju kao i o socijalnom statusu roditelja. Oko 32 odsto dece kod kojih je ustanovljen neki psihički poremećaj, potiču iz porodice u kojoj su roditelji slabo obrazovani i malo zarađuju. Kod dece koja odrastaju u boljestojećim porodicama i čiji su roditelji visoko obrazovani, mogućnost nekog psihičkog poremećaja iznosi samo 16 odsto. Te brojke proizlaze iz studije o zdravlju dece koju je 2007. godine sproveo Institut „Robert Koh“.
Nemačko društvo za medicinsku zaštitu dece i mladih sada, međutim, na osnovu sve alarmantnijih rezultata istraživanja, upozorava i zahteva što hitnije promene. „Ukoliko u nekoj porodici ima problema i poteškoća, to će se odraziti i na decu. Pri tom je sasvim svejedno da li je reč o finansijskim ili socijalnim problemima ili pak lošim međusobnim odnosom roditelja. Deca razvijaju simptome situacije u kojoj žive“, kaže generalni sekretar tog Društva, Karl-Jozef Eser. On dodaje da se situacija u poslednje vreme sve više pogoršava, te da sve više dece pokazuju probleme čiji su zapravo „krivci“ roditelji.
Spomenuto Društvo je zato nedavno razvilo nove koncepte koji bi trebalo da doprinesu konačnom i brzom rešavanju te situacije. „Pri tom lekari igraju veliku ulogu, budući da bi oni probleme sa kojima se suočavaju deca trebalo vrlo rano da prepoznaju. Ona ionako moraju redovno na sistematske preglede pa je to zapravo prilika za lekare da na vreme ustanove da li se neko dete dobro razvija ili ne. Ti pregledi su doduše obavezni samo u nekim saveznim pokrajinama, ali i u onima gde to nije slučaj, učitelji, kao i roditelji, trebalo bi da vode računa o tome da decu redovno pregleda lekar“, kaže Eser. On dodaje da se tokom tih pregleda brzo može ustanoviti da li neko dete pokazuje određene probleme u razvoju ili ne. „U zavisnosti od toga možemo da informišemo roditelje i preporučimo dalju pomoć; na primer logopede ili porodične psihoterapeute“, objašnjava Eser.
Skriveni problemi i nedostaci
Deca iz problematičnih porodica vrlo često pokazuju određene poremećaje u razvoju. „Ona na primer kasnije počinju da hodaju i govoriti, češće su agresivna ili pak izuzetno tiha. Isto tako, ta deca češće boluju od prekomerne težine s obzirom na to da se roditelji ne bave mnogo temom zdrave ishrane. S tim u vezi treba naglasiti da ona češće boluju od nedostatka vitamina D ili pak gvožđa u krvi“, objašnjava Eser.