Успоравање или потпуни застој у расту треба открити пре поласка у школу. До почетка пубертета малишани достигну 85 одсто коначне висине, а у адолесценцији могу да нарасту још око 15 до 20 центиметара.
До почетка пубертета деца достигну 85 одсто коначне висине. Од адолесценције, у којој долази до убрзаног раста, не треба превише очекивати, упозоравају стручњаци, јер у овом периоду могу да нарасту још само око 15 до 20 центиметара. Велику улогу у овом процесу има хормон раста који лучи хипофиза, и ако га нема довољно у организму у дечјем узрасту, приметно је успоравање или чак и потпуни застој у расту.
Прочитајте и: Табела психомоторног развоја детета
Kолико ће неко дете просечно да порасте може лако да се израчуна, ако се саберу висина оца и мајке, а добијени збир подели са два. За дечаке овом броју треба додати, а за девојчице одузети 6,5 центиметара. То је тзв. очекивана висина у зависности од висине родитеља. Да ли ће дете и достићи просечну висину, може лако да се прати на карти раста још од рођења.
– У првој години дете порасте од 22 до 25, у другој 12, а у трећој осам центиметара – каже др Радмила Kосић, начелница педијатријске службе Дома здравља Звездара и потпредседница удружења особа са недостатком хормона раста и ниским растом ХОРАСТ. – Затим, до почетка пубертета годишње добије од четири до шест центиметара. Телесна висина прати се на систематским прегледима до завршетка школовања. Уколико раст неког детета није у складу са просечним вредностима за пол и узраст, требало би да се упути на преглед код ендокринолога.
Низак раст може да буде физиолошки, када је генетски и конституционално узрокован, или патолошки, услед недостатка хормона раста, смањеног лучења хормона штитасте жлезде, Тарнеровог синдрома код девојчица, хроничних бубрежних болести, тешких облака астме или урођених срчаних мана.
Извор табеле у наставку је Универзитет Стенфорд.
| Узраст | Висина – девојчице
(у центиметрима) |
Висина – Дечаци
(у центиметрима) |
Тежина – девојчице
(у килограмима) |
Тежина – Дечаци
(у килограмима) |
|---|---|---|---|---|
| 1 | 68 до 74 | 71 до 81 | 6,8 до 9 | 7,7 до 9,5 |
| 2 | 79 до 91 | 81 до 94 | 10 до 14,5 | 10,9 до 15,4 |
| 3 | 91,5 до 102 | 90 до 103 | 11,8 до 17,2 | 11,8 до 17,2 |
| 4 | 94 до 108 | 95 до 109 | 12,7 до 20 | 13,6 до 20 |
| 6 | 107 до 124,5 | 107 до 124,5 | 16,3 до 27 | 16,3 до 27 |
| 8 | 119 до 137 | 119 до 137 | 20 до 36 | 21 до 35,4 |
| 10 | 127 до 150 | 128 до 150 | 24,5 до 48 | 24,5 до 46 |
| 12 | 140 до 162,5 | 137 до 161 | 31 до 61,7 | 30 до 59 |
| 14 | 150 до 171 | 150 до 176,5 | 38 до 72,6 | 38 до 72,6 |
| 16 | 152 до 173 | 160 до 185 | 42,6 до 78 | 47 до 84,4 |
| 18 | 152,4 до 174 | 165 до 188 | 45 до 80,8 | 52,6 до 91,6 |
– Полазак детета у школу је идеално време да се открије због чега дете заостаје у расту – објашњава др Kосић. – Искуство показује да се родитељи за помоћ и савет обраћају лекарима тек када дете уђе у пубертет око 12,5 година, када изостане очекивани убрзан раст. До тог доба је већ пропуштено драгоцено време.
Узрок који је успорио раст детета може да се одреди на основу бројних дијагностичких метода. Раде се тестови из крви, стандардна крвна слика, вредности шећера, хормони штитасте жлезде и надбубрега у крви. На основу ових резултата ендокринолог одређује у ком правцу треба да се раде даља испитивања.
– Стандард за процену коштане зрелости тела је радиографија леве шаке и доручја, а магнетна резонанца и скенер главе се раде да би се искључиле аномалије мозга или туморски процеси – наводи др Kосић. – Доказивање нивоа хормона раста ради се искључиво у болници, на основу два теста, и ако се утврди да је то узрок, контроле се раде на од четири до шест месеци.
Ова терапија се примењује као поткожна инјекција, која се даје свако вече пре спавања. Игла којом се убризгава је веома танка, оштра и обложена силиконом, тако да давање хормона раста не боли.
– Дужина трајања терапије и доза зависе од индикације – објашњава др Kосић. – У случају када га организам не производи довољно, узимање је доживотно. Хормон раста, наиме, има значајну улогу и у одраслом добу, учествује у метаболизму угљених хидрата и масти, утиче на квалитет косе и коже, концентрацију и координацију. Треба имати на уму да низак раст није естетски него, пре свега, здравствени проблем.
Б. Лаћарак
Извор: Новости