Deca pitaju, mi odgovaramo – kako delfini sisaju pod vodom?

26 aprila, 2022

Pre nekoliko dana objavili smo tekst u kom smo odgovorili na pitanje jednog petogodišnjeg dečaka – kako diše pile u jajetu. Tom prilikom pozvali smo vas da nam pošaljete pametna, neobična ali i vickasta pitanja svoje dece, da pokušamo da pronađemo odgovore.

U komentarima na tekst o jajetu, javila se mama jedne Katje. Katja ima četiri godine i pitala je kako delfini mogu da sisaju pod vodom. Potrudili smo se da saznamo.

Zahvaljujući svojoj inteligenciji, razigranosti i sposobnosti da skaču kroz more i talase, delfini spadaju u najpopularnije morske životinje. Ali, između njih i njihovih morskih rođaka postoji jedna velika razlika – delfini su sisari, što znači da doje svoje mlade. Ali, kako im to, pod vodom, polazi za rukom?

Podvodni sisari

Delfini nisu jedini morski sisari. U ovu grupu ubrajaju se i polarni medvedi koji su, iako deo vremena provode u vodi, ipak bolje prilagođeni životu na kopnu. Drugi, poput foka i morskih lavova, adaptirali su se na život većinski pod vodom, ali ipak neke “poslove” obavljaju na kopnu (poput linjanja i parenja).

Delfini i kitovi, s druge strane, spadaju u sisare koji čitav život provode pod vodom, što ih čini fascinantnim. Kroz milenijume, razvili su karakteristike koje im omogućavaju život u vodi, a opet zadržali dve osnovne osobine sisara – dišu vazduh i doje svoje mlade.

Anatomija delfina

Dolazimo, konačno, do odgovora na Katjino pitanje.

Anatomija mame delfina mora biti drugačija od one koju imaju majke sisara na kopnu. Sisari poput svinje ili krave imaju vidljive bradavice koje njihovi mladi mogu “uhvatiti” kad god to požele. I njihove bebe ne moraju brinuti da li su bradavicu uhvatile savršeno jer nije strašno ako malo mleka iscuri sa strane. Ispod vode je, ipak, drugačije. Delfini ne smeju da rizikuju da “otpuste mleko” i izgube ga u vodi.

Ženka delfin, zapravo, ima dve “uvrnute” bradaviceA female dolphin has two inverted nipples koje su smeštene unutar mlečnih proreza, blizu stomaka. Kad je mladunče spremno za podoj, ono svoju njuškicu postavlja tačno u taj prorez i formira čvrst stisak oko bradavice. Uz tu stimulaciju, majka dobrovoljno otpušta mleko i ono onda odlazi pravo u mladunče i nigde drugo.

U nekom trenutku i mama u beba moraju na površinu kako bi udahnuli vazduh, pa je samo hranjenje mnogo brže nego kod kopnenih sisara. Zbog toga je mleko delfina bogatije nutrijentima i masnije od mleka većine drugih sisara.

Inače, mame delfini svoje mlade doje čak do tri godine, obično odvajajući mladunče onda kad ponovo očekuje mlade. Naučnici veruju da, i kod delfina, dojenje predstavlja izuzetno važan momenat u stvaranju snažne veze između mame i njenog mladunčeta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama