Ljutnja je ogroman izvor energije. Ako se pravilno usmeri, ona postaje pokretač ambicije, kreativnosti i hrabrosti.
Ispadi besa mališana, snažne emocije, tvrdoglavost i burne reakcije tokom odrastanja po pravilu zbunjuju, ponekad i ozbiljno zabrinu roditelje. Mnogi se pitaju da li će njihovo, „ljuto dete” proći zbog ovih svojih osobina teži put među vršnjacima i tokom školovanja i koliko će biti uspešni.
Ipak, savremena psihologija nudi drugačiju perspektivu: upravo ta deca, uz pravilno usmeravanje, često izrastaju u odlučne, istrajne i veoma uspešne odrasle ljude. Mnogi uspešni ljudi opisuju danas sebe kao „tešku decu”. Zajedničko im je to što su vremenom naučili da svoju snažnu energiju usmere ka ciljevima.
„Ljutnja sama po sebi nije problem. Ona je signal, emocija koja ukazuje na frustraciju, nepravdu ili potrebu koja nije zadovoljena. Decenijama znamo da, uslovno govoreći, loš početak u životu ima tendenciju da se prenese na decenije ljudskog razvoja. Ima dosta dokaza da nepovoljna iskustva u detinjstvu stoje iza negativnih ishoda u odraslom dobu, poput mentalnih bolesti. Ali ovakvi primeri nisu univerzalna pravila. Nova istraživanja menjaju pogled na stare ideje o tome koja deca samo preživljavaju, a koja napreduju”, objasnio je u autorskom tekstu za list „Psihologija danas” dr Majkl Ungar, porodični terapeut i istraživač na Univerzitetu Dalhuzi.
Starija istraživanja sugerisala su da negativne emocije poput besa stvaraju niz kognitivnih problema. Nove studije otkrivaju da negativne emocije mogu biti zaštitni faktor i pomoć deci da dobro napreduju u školi. Čak i bes i anksioznost mogu da budu koristan saveznik u okolnostima i situacijama pojačanog stresa. Ali pod određenim uslovima.
Od teškog temperamenta do liderskih osobina
Istraživanja pokazuju da deca s žučnim, vatrenim temperamentom često poseduju snažnu unutrašnju motivaciju i takva deca su manje sklona odustajanju. Oni ne prihvataju lako ʼne’ kao odgovor, što roditeljima može biti izazov, ali u odraslom dobu to postaje upornost koju jasno pokazuju.
Američki psiholog Danijel Goleman, autor koncepta emocionalne inteligencije, smatra da deca čija su osećanja snažna, intenzivna, bolje razumeju i sebe i druge.
„Ključ nije u potiskivanju emocija, već u učenju kako da se njima upravlja. To je veština koja direktno utiče na uspeh u životu”, isticao je Goleman.
Ključ leži u načinu na koji odrasli reaguju na burne i eksplozivne reakcije svojih mališana. Preterano kažnjavanje, ignorisanje ili, s druge strane, popuštanje svakom zahtevu, mogu dodatno pojačati problem.
„Najveća greška je etiketiranje deteta kao ʼlošeg’ ili ʼnemogućeg’. Dete tek uči kako da neke emocije razume i kontroliše svoja osećanja”, stav je psihologa Rosa Grina, poznatog po radu s „eksplozivnom decom”. Takvoj deci nedostaju određene veštine, a ne volja da budu dobra.
Umesto strogog kažnjavanja, on preporučuje saradnički pristup: razgovor, razumevanje uzroka frustracije i zajedničko traženje rešenja.
Emocionalna inteligencija kao ključ uspeha
Paradoksalno, deca koja rano ispoljavaju jake emocije često imaju veći potencijal da razviju visoku emocionalnu inteligenciju, ali je preduslov za to da im se pomogne da emocije razumeju.
Psihoterapeutkinja Filipa Peri smatra da roditelji ne treba da „popravljaju” emocije deteta već da budu njegov oslonac. Kada dete oseti da je prihvaćeno čak i u trenucima besa, ono uči da su emocije bezbedne, a onda uči i kako da ih reguliše.
Ključ nije u tome da „ugušite” emocije, već da naučite dete kako da ih razume i koristi. Jer kako ističu stručnjaci, iza burnog temperamenta često se krije upravo ono što kasnije vodi ka uspehu. A to su osobine kao što su odlučnost, hrabrost i sposobnost da se ne odustaje.
Autor: Mariota Vlaisavljević
Izvor: Magazin Politika