Одговари на често постављена питања о томе како помоћи деци са говорно-језичким изазовима приликом усвајања школских вештина и вештина читања и писања.
Који су најчешћи говорно-језички изазови са којима се суочавају деца школског узраста?
Поремећаји говора и језика се могу одразити како на изговор, тако и на перцепцију, разумевање и анализирање информација. Говорни поремећаји укључују поремећаје гласа, поремећаје говорне флуентности и поремећаје у изговору појединих гласова. Са друге стране поремећаји језика подразумевају дететову неспособност равноправног учешћа у разговору, разумевању других, решавању проблемских ситуација, читању и разумевању прочитаног и изражавању сопствених мисли путем говора или путем писане речи.
Како се говорно-језички поремећаји одражавају на успех у учењу?
Вештине комуникације су пресудне за стицање животног искуства. Ово се посебно односи на децу која развијају језик јер је он важан за здрав менталани развој и учење. Читање, писање, гестикулација (невербална комуникација), активно слушање и говорење представљају различите “форме” језика које користимо у комуникацији. Дете учи користећи процес комуникације. Могућност да са вршањацима и одраслима активно учествује у комуникацији је од пресудног значаја за процес образовања детета и представља предуслов за добар успех у школи.
Зашто су говорно-језичке вештине важне за образовање и описмењавање?
Предуслов за успешно усвајање вештина читања и писања јесте правилно усвојен говор и језик.
Писани и говорни језик су међусобно уско повезани и имају узајамно реципрочан однос. Сваки се допуњује са оним другим приликом описмењавања и учења. Овај процес се одвија од раног детињства, током школских дана и наставља се у одраслом добу.
Који знаци указују да комуникацијске способности утичу на успех детета у школи?
Деца са говорно-језичким потешкоћама врло често постижу лошији успех у школи него њихови вршњаци, суочавају се са потешкоћама у читању и писању, имају изазове у разумевању језика и теже се изражавају језичким путем, врло често не разумеју ситуације у социјалном контексту, избегавају школске обавезе и показују нижа постигнућа на тестовима.
Тешкоће у активном слушању, говору, читању и писању могу бити резулат проблема у развоју језика. Ове потешкоће се могу јавити у изговору, схаватању и препознавању језичких звукова, гласова, слогова, речи и реченица. Особе које се суочавају са изазовима у читању и писању (дислексија и дисграфија) такође могу имати потешкоће у коришћењу језика као вида комуникације, мишљења и учења
. Како логопед може помоћи у отклањању или ублажавању говорно-језичких потешкоћа?
Логопеди раде на превенцији, дијагностици и третману говорних и језиких поремећаја. Услуге говорно-језичке терапије и отклањања потешкоћа у комуникацији се пружају индивидуално или у малим групама. Логопед може помоћи деци да побољшају своје комуникацијске способности, да унапреде вештине неопходне за ефикасно решавање проблемских ситуација и да постану бољи доносиоци одлука. У том смислу, логопеди раде са децом на унапређењу меморијских способности, апстракног мишљења, вокабулара и социјалних вештина. Ове способности помажу деци не само у лакшем савладавању школских вештина, већ и у бољем сналажењу у комуникацији са вршњацима. На овај начин логопед може помоћи детету да превазиђе потешкоће са којима се сусреће, да унапреди самопоуздање и да открије своје таленте.
Драгана Филиповић, дипломирани дефектолог – логопед, Едукативни центар