Deca se uče nasilju
Slobodnaevropa
Još jedan snimak vršnjačkog nasilja u Srbiji pojavio se u javnosti, nakon što je na društvenim mrežama osvanuo video na kom se vidi kako učenici jedne srednje škole iz Aranđelovca maltretiraju učenicu iz odeljenja.
Ovaj snimak pojavio se samo dan nakon što je na društvenim mrežama osvnuo potresni i šokantni video maltretiranja i šamaranja devojčice od strane više njenih školskih drugova, takođe iz Aranđelovca.
Više javno tužilaštvo u Kragujevcu najavilo je da će zbog tog incidenta, protiv tri maloletne osobe pokrenuti krivični postupak zbog nasilničkog ponašanja, a predstavnici Ministarstva prosvete su u poseti školi gde utvrđuju činjenice i postupanje škole u toj situaciji.
Sociološkinja Jelena Petrović Desnica kaže da je sa sociološkog aspekta, uzrok vršnjačkog nasilja posledica onoga što se dešava u čitavom društvu, od državnog vrha, preko rijaliti programa, društvenih mreža, do porodice.
„Imamo priliku da vidimo kako se ljudi na vrhu države obraćaju jedni drugima, gde bi morala da bude korektna, profesionalna komunikacija na određenom nivou, pa sve do onih nesrećnih rijalitija koji se prikazuju na televizijama, u kojima se zaista svašta dešava, a čiji su protagonisti na žalost, uzori našoj deci“, ističe Petrović Desnica.
„Pored toga, na društvenim mrežama se vrlo često prikazuje nasilje, jer maloletnici dok ga vrše, to i snimaju. Ono što je strašno zabrinjavajuće je činjenica da ostali vršnjaci najčešče to lajkuju (like), odnosno pozitivno vrednuju takve snimke i obično su na strani nasilnika“, ocenjuje Petrović Desnica.
Nasilje svuda oko mladih, TV i društvene mreže posebna briga
Svaki slučaj nasilja među mladima, kaže socijalni psiholog Dragan Popadić, je priča za sebe, a ovakvi incidenti, smatra on, izazivaju ozbiljnu zabrinutost i govore o tome kakvo je stanje u društvu u kom se dešavaju.
„Moglo bi se naslutiti da su deca koja su tukla i ponižavala svoju drugaricu verovala da to mogu da urade, da ih niko neće kazniti i da je to dopušteno. Lično mislim da zaista moraju da snose posledice onoga što su uradila i da to mora biti jasno i drugoj deci. Verujem da u mnogim sličnim slučajevima izostaje bilo kakva reakcija i da se stvar zataška“, navodi Popadić.
„Problem je i ako se samo na tome ostane, ako se smatra da je kažnjavanje ono što jedino rešava takve probleme. Mnogi kažu da su deca koja su tako nasilna takva zato što vide nasilje svuda oko sebe. Ali ono što škola može raditi je da uspostavlja što bolje odnose među decom. Dakle, da razvija prijateljsku klimu, umesto atmosfere nepristojnosti i neuvažavanja u koju je društvo uronjeno“, kaže Popadić.
Temperamentna kultura
Prema rečima Jelene Petrović Desnica, deo uzroka vršnjačkog nasilja treba tražiti i u krajnje nezavidnom socijalnom položaju dobrog dela stanovništva, koje opterećeno svakodnevnom borbom za puku egzistenciju, ima sve manje vremena za porodicu i vaspitavanje dece.
„Roditelji su u stalnoj brizi kako da zarade novac za život, sve više zauzeti i sve manje imaju vremena za svoju decu i neku normalnu komunikaciju sa njima. Zbog toga bi škola morala da radi više na prevenciji a to znači na stvaranju klime tolerancije, demokratskog dijaloga, poštovanja različitosti i poštovanja prava da svako ima svoj stav…“, navodi sociološkinja.
I još nešto, na šta mi uopšte ne obraćamo pažnju, naša kultura je dosta temperamentna, ali ono što je najraširenije među vršnjacima, a što gotovo svi tolerišu, je verbalno nasilje. Verujte da ima mnogo dece koja strašno pate upravo zbog verbalnog nasilja“, upozorava Petrović Desnica.
Takođe, Jelena Petrović Desnica upozorava da ne može sve biti „na plećima“ škole, već bi, pored porodice i nadležnih institucija, čitavo društvo trebalo da se uključi u rešavanje problema vršnjačkog nasilja.
„Ako deca u školu dolaze sa navikama, normama i moralnim vrednostima koje dele i van škole, najviše što škola može da uradi je da im zabrani da se u razredu tako ponašaju. Ali to prosto nije potpuno rešenje, jer deca koja pribegavaju nasilju to ne čine samo u školi. Škola bi trebalo da ima vaspitnu ulogu, ali problem je što ispada da jedino ona mora da je ima. To je prevelik zadatak, ako svi drugi uče decu nečemu sasvim drugačijem“, zaključuje Popadić.
Jedan od najtragičnijih slučajeva vršnjačkog nasilja u Srbiji dogodio se 2011. godine u Nišu gde je dečak Aleksa Janković, star 14. godina, izvršio samoubistvo. Zbog zastarelosti slučaja, niko nije ni disciplinski odgovarao iako je utvrđen niz propusta zaposlenih u školi.
Roditelji dečaka godinama se grčevito bore da nijedno dete više ne doživi sudbinu njihovog sina, tražeći usvajanje „Aleksinog zakona“, koji predviđa efikasniju zaštitu i sprečavanje vršnjačkog nasilja, ali se na njegovo usvajanje još čeka.
Branko Vučković
Izvor: slobodnaevropa.org