Sigurno vam se nekad desilo da vas dete pogleda pravo u oči i kaže: „Neću“, „Mrzim te“ ili „Ne možeš da me nateraš“.
Niste jedini.
Međutim, možete da iskoristite ovu situaciju da unapredite svoj odnos sa detetom, a ne da ga neefektivno kažnjavate. Evo sedam strategija koje će vam pomoći da ostanete prisebni kada ste suočeni sa prkosnim ponašanjem svog deteta.
1. Nikada ne uzimajte stvari lično.
Vaše dete ne odbija da jede doručak da bi vas namerno nerviralo. Ono ne kaže „Nema šanse“ da uđe u auto da biste se vi naljutili. Kruto, prkosno i buntovničko ponašanje je signal da vaše dete želi vezu sa vama. Deca koja se ponašaju „loše“ ne rade to da „privuku“ pažnju. Oni to rade jer im je potrebna pažnja i veza sa vama. Najgora stvar koju možete uraditi je da se iznervirate i naljutite.
2. Razmotrite zašto odbijaju.
Zamislite da čim ustanete neko počne da vam govori šta treba da radite. Rekli su vam šta treba da obučete, šta da jedete, kada da napustite kuću, i dalje i dalje. Ne predlažem da dozvolimo deci da sve sama odlučuju, ali ako shvatite da je njihova autonomija blizu nule možda ćete razumeti njihovu želju za bar malo moći, čak i ako je to moć da se brani.
3. Razgovarajte sa samim sobom.
Ne postoji bolji alat za održavanje smirenosti od upotrebe pozitivnog samopouzdanja. Da biste usvojili „Ne uzimajte to lično“, moraćete da razgovarate sa sobom o tome šta se dešava ispred vas. To znači da kada vaše dete kaže: „Ne želim da se obučem“, a vaša prva misao je: „NE ZANIMA ME, OBLAČI SE! „, nemojte to da izgovorite glasno, umesto toga iskoristite neki gest kao na primer dubok udah i recite u sebi: „odbija da se obuče, ja hoću da vičem, ali mogu da ostanem mirna”. Kada postanete svesni šta ne želite da uradite, lakše ćete to kontrolisati.
4. Razmišljajte i poštujte osećanja.
Dozvolite detetu osećanje pobune i toplo se uključite. (Da, ovo je zapravo moguće posle onog gore razgovora koji ste imali sa sobom.) Pokušajte narativno, „Stvarno ne želiš da izađeš iz automobila. Vidim da se grčevito držiš za sedište i verovatno misliš: ‘Ne, ne, ne, ne izlazim iz kola!'“ Zašto ovo radimo? Pravimo pauzu u spirali ljutnje koja će nas sve uvući. Kada mirno predstavljate situaciju vaše dete se prepoznaje, a kako nema borbe, ne mora da se brani.
5. Budite strogi samo za nebezbedno ponašanje.
Evo na šta mislim pod ovim: Kada stalno držite predavanja detetu, ono postane preopterećeno, prepunjeno i više ga ničemu ne možete naučiti. Ako se nebezbedno ponaša ili ispoljava agresiju, morate to zaustaviti dok oluja ne prođe i reći: „Ne mogu da ti dozvolim da udaraš druge.“ Kada na to dobijete „Mrzim te! Ti si najgora mama na celom svetu!“, onda iskoristite gornje savete i ne postavljajte granice. Korak je načinjen. Umesto agresije, dobili smo (manje strašno) vikanje. Polako idemo ka još boljem ponašanju.
6. Pozitivno gledajte na svoje dete.
Znajte da je podizanje poštujućih, ljubaznih i produktivnih članova društva maraton, a ne sprint. Ovo je još jedan trenutak za razgovor sa samim sobom: „Moje dete je mlado i još uvek uči. Njegov mozak se razvija i potreban mu je blag vodič. Imaj poverenja u njega da će se promeniti.“ Samo zato što vaše dete odbija da napusti kuću u 3:30, ne znači da će i dalje odbiti u 3:40. Imajte viziju da će on na kraju postupiti u skladu sa vašim zahtevom.
7. Koristite humor i igru moći.
Humor, kada se koristi mudro, veoma je vredan alat. Izbegavajte sarkazam i podsmevanje. Ako se vaše dete odupire pranju zuba, možete reći: „Hmm, usta su zatvorena, moraću da iskoristim nos i uši.“ Gledajte kako se smeju kao i vi, a nakon dovoljno kikotanja će verovatno pristati. Koristite moć igre i u igricama dajte detetu moćniju ulogu. U našoj kući je omiljena igra „Odbrana grada“ gde ja gradim kulu od kockica a klinci pokušavaju da je sruše.
Znam da je teško – stvarno, stvarno teško – da se držite mirno i pribrano u stanju uma koje možete da kontrolišete kada se stvari brzo dešavaju. Zapamtite da vaša deca uče kako da odrastu gledajući vas. Ovi saveti će vam pomoći da poboljšate svoj odnos sa detetom a istovremeno i njegovo ponašanje.
Andrijana Maksimović