Ако имате дете које радо чита, али готово по правилу бира стрипове, можда сте некад помислили да то и није право читање и да ваше дете у ствари не воли књиге. И не бисте били у праву. Стрип је у ствари један од најпоузданијих савезника у подстицању љубави према читању код деце и нема разлога да ту љубав не развијате.
Дете које бира стрип не „бежи“ од читања, већ учи нешто што ће му касније бити пресудно за самостално читање: да прати редослед догађаја, да повезује слику и реч, да наслути шта лик осећа пре него што то буде изговорено, да предвиђа шта следи. Облачићи са репликама су кратки и разговорни, реченице природне, темпо жив – па дете чита с лакоћом, без осећаја му је то наметнуто. Стрипови су, заправо, поред тога што су уметност за себе, уједно и припрема за читање романа и друге литературе. А управо тај осећај лакоће, то право задовољство при читању, најчешће одлучује да ли ће неко дете постати читалац за цео живот или ће књигу заувек доживљавати као напор.
Зато се стрип посебно препоручује управо у оним годинама кад се та навика тек гради – деци која су недавно затворила буквар и улазе у свет самосталног читања, али и старијој деци која већ течно читају, али чувају љубав према стриповима. Добра вест је да наша издавачка сцена, а Креативни центар је ту заиста доследан, годинама уназад пажљиво бира наслове који то умеју да понуде на прави начин – без потцењивања малих читалаца и без једносмерних порука, него кроз праве приче, оригинално илустроване и духовито испричане.
Ево неколико нових наслова који, сваки на свој начин, показују зашто је стрип толико моћан медиј за децу.
Мис Маца, серијал Жан-Лика Фромантала и Жоел Жоливе, деци основношколског узраста нуди нешто што се у стриповима за тај узраст баш ретко виђа – праву детективску причу, пуну обрта, језичких игара и занимљивих ликова. Прва два наслова, Случај Канаринац и Случај Офарбани вилењак, уводе читаоце у благо надреалан свет у ком иза сваке наизглед смешне мистерије стоји нешто озбиљније – прича о правди, похлепи или лажном сјају. Управо та слојевитост чини да ову малу детективку радо прате и деца, али и одрасли који читају заједно с њима.
Млађа сестра Катје Климове је, с друге стране, прича коју препознаје свако ко има брата или сестру – о сталном сукобу између жеље млађег детета да буде део света старијег и умора и нестрпљења оног ко „мора да учи, уместо да се игра“. Посебну похвалу заслужује начин на који ауторка не бира страну: причу прати кроз перспективу старије сестре, али тако да на крају и мали и велики читалац разумеју обе стране, једнако. И да се запитају како је бити у ципелама оног другог.
За најмлађе читаоце, оне који тек увежбавају самостално читање, ту је нова едиција Тића и дружина Веселе ламе. Прва књига, На задатку: опрема за базен, прати петоро другара који један обичан школски пропуст претварају у праву мини-мисију, пуну лукавих планова и малих несугласица. Кратке реченице у облачићима и јасна, разиграна радња управо су оно што почетницима треба да не одустану на пола пута – а испод свега тога, ненаметљиво, провлаче се теме другарства и одговорности за сопствене поступке.
Деци која воле да се смеју наглас, Заре Цар ће вероватно постати омиљени лик. Овај француски стрип-феномен (иза кога стоји и цртани серијал, и видео-игра, и escape room, толико је популаран) прати несташног ђака чије идеје редовно измакну контроли – и то на начин који деца тренутно препознају као сопствено искуство школског дана, само мало преувеличано. Хумор овде није налепљен на причу, он извире из ситуација, а то је управо оно што чини да се дете враћа истом стрипу изнова.
На крају, ту је и Златни змај, трећа књига популарне каталонске едиције Битмакс и другари Ђаумеа Копонса и Лилијане Фортуњ, преведена на 25 језика и продата у више од милион примерака – што о овом малом ремек-делу довољно говори. Прича о роботу Битмаксу и његовим шумским пријатељима, овог пута суоченим с ловцима похлепним за легендарним златним змајем, на топао и духовит начин говори о пријатељству, праштању и о томе да права вредност никада није у злату.
Шест различитих прича, шест расположења – а свака од њих на другачији начин показује детету да читање може (и треба) да буде забава, а не задатак.