Ako imate dete koje rado čita, ali gotovo po pravilu bira stripove, možda ste nekad pomislili da to i nije pravo čitanje i da vaše dete u stvari ne voli knjige. I ne biste bili u pravu. Strip je u stvari jedan od najpouzdanijih saveznika u podsticanju ljubavi prema čitanju kod dece i nema razloga da tu ljubav ne razvijate.
Dete koje bira strip ne „beži“ od čitanja, već uči nešto što će mu kasnije biti presudno za samostalno čitanje: da prati redosled događaja, da povezuje sliku i reč, da nasluti šta lik oseća pre nego što to bude izgovoreno, da predviđa šta sledi. Oblačići sa replikama su kratki i razgovorni, rečenice prirodne, tempo živ – pa dete čita s lakoćom, bez osećaja mu je to nametnuto. Stripovi su, zapravo, pored toga što su umetnost za sebe, ujedno i priprema za čitanje romana i druge literature. A upravo taj osećaj lakoće, to pravo zadovoljstvo pri čitanju, najčešće odlučuje da li će neko dete postati čitalac za ceo život ili će knjigu zauvek doživljavati kao napor.
Zato se strip posebno preporučuje upravo u onim godinama kad se ta navika tek gradi – deci koja su nedavno zatvorila bukvar i ulaze u svet samostalnog čitanja, ali i starijoj deci koja već tečno čitaju, ali čuvaju ljubav prema stripovima. Dobra vest je da naša izdavačka scena, a Kreativni centar je tu zaista dosledan, godinama unazad pažljivo bira naslove koji to umeju da ponude na pravi način – bez potcenjivanja malih čitalaca i bez jednosmernih poruka, nego kroz prave priče, originalno ilustrovane i duhovito ispričane.
Evo nekoliko novih naslova koji, svaki na svoj način, pokazuju zašto je strip toliko moćan medij za decu.
Mis Maca, serijal Žan-Lika Fromantala i Žoel Žolive, deci osnovnoškolskog uzrasta nudi nešto što se u stripovima za taj uzrast baš retko viđa – pravu detektivsku priču, punu obrta, jezičkih igara i zanimljivih likova. Prva dva naslova, Slučaj Kanarinac i Slučaj Ofarbani vilenjak, uvode čitaoce u blago nadrealan svet u kom iza svake naizgled smešne misterije stoji nešto ozbiljnije – priča o pravdi, pohlepi ili lažnom sjaju. Upravo ta slojevitost čini da ovu malu detektivku rado prate i deca, ali i odrasli koji čitaju zajedno s njima.
Mlađa sestra Katje Klimove je, s druge strane, priča koju prepoznaje svako ko ima brata ili sestru – o stalnom sukobu između želje mlađeg deteta da bude deo sveta starijeg i umora i nestrpljenja onog ko „mora da uči, umesto da se igra“. Posebnu pohvalu zaslužuje način na koji autorka ne bira stranu: priču prati kroz perspektivu starije sestre, ali tako da na kraju i mali i veliki čitalac razumeju obe strane, jednako. I da se zapitaju kako je biti u cipelama onog drugog.
Za najmlađe čitaoce, one koji tek uvežbavaju samostalno čitanje, tu je nova edicija Tića i družina Vesele lame. Prva knjiga, Na zadatku: oprema za bazen, prati petoro drugara koji jedan običan školski propust pretvaraju u pravu mini-misiju, punu lukavih planova i malih nesuglasica. Kratke rečenice u oblačićima i jasna, razigrana radnja upravo su ono što početnicima treba da ne odustanu na pola puta – a ispod svega toga, nenametljivo, provlače se teme drugarstva i odgovornosti za sopstvene postupke.
Deci koja vole da se smeju naglas, Zare Car će verovatno postati omiljeni lik. Ovaj francuski strip-fenomen (iza koga stoji i crtani serijal, i video-igra, i escape room, toliko je popularan) prati nestašnog đaka čije ideje redovno izmaknu kontroli – i to na način koji deca trenutno prepoznaju kao sopstveno iskustvo školskog dana, samo malo preuveličano. Humor ovde nije nalepljen na priču, on izvire iz situacija, a to je upravo ono što čini da se dete vraća istom stripu iznova.
Na kraju, tu je i Zlatni zmaj, treća knjiga popularne katalonske edicije Bitmaks i drugari Đaumea Koponsa i Lilijane Fortunj, prevedena na 25 jezika i prodata u više od milion primeraka – što o ovom malom remek-delu dovoljno govori. Priča o robotu Bitmaksu i njegovim šumskim prijateljima, ovog puta suočenim s lovcima pohlepnim za legendarnim zlatnim zmajem, na topao i duhovit način govori o prijateljstvu, praštanju i o tome da prava vrednost nikada nije u zlatu.
Šest različitih priča, šest raspoloženja – a svaka od njih na drugačiji način pokazuje detetu da čitanje može (i treba) da bude zabava, a ne zadatak.