Пред почетак нове школске године, поново постаје актуелно питање: „Да ли дете сме да користи ChatGPT за помоћ око домаћих задатака?“ Јасно правило, записано црно на бело у неком закону или правилнику у Србији тренутно не постоји. Регулатива је још у настајању, док се пракса у учионицама мења из недеље у недељу.
Кровни Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), као ни Правилник о оцењивању ученика, не помињу вештачку интелигенцију. То значи да не постоји прописано правило, на нивоу закона, о томе да ли ученик сме да користи АИ алат за израду домаћег задатка, да ли се то сматра преписивањем или недозвољеним средством на писменом задатку, нити каква је санкција ако се открије да је рад (у целини или делимично) генерисао неки од АИ алата.
Ово није специфичност Србије — реч је о глобалном заостатку законодавства за технологијом. Анкете међу просветним радницима у САД показују да већина школа и даље нема јасну политику о употреби генеративне вештачке интелигенције, или наставници не знају да ли таква политика постоји. У пракси то значи да одлуку да ли је нешто варање, у којој мери и како се доказује — доноси сваки наставник или свака школа појединачно, ослањајући се (евентуално) на постојећа, старија правила о плагирању.
Неколико приватних и међународних школа у Србији је ту празнину већ попунило сопственим актима. Једна београдска међународна школа, на пример, у свом правилнику о школским, домаћим и испитним задацима изричито предвиђа да се свако коришћење вештачке интелигенције без претходне дозволе третира као недозвољено средство, уз последицу јединице и покретање дисциплинског поступка. То је користан пример за јавне школе: док републички пропис не постоји, школа сама — кроз правилник о кућном реду, понашању ученика или критеријуме оцењивања које усваја наставничко веће — може прецизно да одреди шта је дозвољено, а шта није. Важно је да родитељи и ученици буду унапред и јасно упознати с таквим правилом, јер се санкција не може применити ретроактивно на нешто што није било најављено.
Оно што ипак постоји: етичке смернице и стратегија
Иако посебан Закон о вештачкој интелигенцији у Србији још није усвојен, погрешно би било рећи да област уопште није регулисана. Влада Србије је 2023. године усвојила Етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције, објављене у „Службеном гласнику“. Овај документ изричито наводи образовање као једну од области у којима се системи вештачке интелигенције сматрају високоризичним — заједно са биометријском идентификацијом, управљањем критичном инфраструктуром, здравством и кривичним гоњењем. То практично значи да би свака озбиљнија примена АИ система у образовању, према смерницама, требало да прође посебну анализу и процену ризика — али саме смернице нису закон и не прописују казне нити обавезујућу процедуру за школе.
На њих се надовезује Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2025–2030, која образовање третира као један од приоритета и наглашава потребу да се границе и процедуре употребе АИ у настави поставе у складу с етичким смерницама, уз стално усавршавање наставника. И стратегија је, међутим, документ јавне политике — она одређује правац, не прописује појединачна права и обавезе.
Рад на посебном Закону о вештачкој интелигенцији је у току — формирана је радна група која израђује нацрт — али документ још није ни у јавној расправи, па је нереално очекивати да ће конкретна правила за школе постојати у законској форми до почетка ове школске године.
Зашто је ово посебно осетљиво питање за образовање
Разлог зашто се образовање, и у домаћим етичким смерницама и у правним оквирима других земаља, третира као осетљива област није случајан. Реч је о малолетницима чији се подаци обрађују, о процени знања која утиче на даље школовање, и о ризику да аутоматизовано оцењивање унесе пристрасност коју нико у школи не може лако да препозна или оспори. Из истог разлога, у ширем европском контексту — мада се не примењује директно на Србију као нечланицу ЕУ — образовање је једна од области које су сврстане у „високоризичне“ и за које се предвиђају посебне обавезе за оне који АИ системе развијају и користе. Србија је као земља кандидат за чланство у ЕУ под притиском да своју будућу регулативу усклађује с тим правцем, што је додатни разлог зашто се у наредним годинама могу очекивати конкретнија правила и за школе.
Шта школе и наставници могу (и треба) да ураде већ сада
Док се чека закон, школа није беспомоћна. Неколико корака је могуће предузети на нивоу установе, без чекања на републички пропис:
Усвојити интерну политику употребе АИ, кроз правилник о кућном реду, понашању ученика или одлуку наставничког већа — по угледу на приватне школе које су то већ урадиле — и јасно је предочити ученицима и родитељима пре него што се примени као основ за санкцију.
Разграничити дозвољену од недозвољене употребе по задатку, а не паушално — на пример, дозволити АИ за проверу граматике или тражење идеја, а забранити за писање целог рада, и то јасно назначити у упутству за сваки задатак.
Прилагодити начин провере знања тамо где је то могуће — усмене провере, одбрана писменог рада пред одељењем, рад у учионици под надзором — јер класичан домаћи задатак све теже доказује да ли је знање заиста усвојено.
Водити рачуна о подацима ученика — не уносити имена, оцене или радове деце у јавне АИ алате без јасног основа, посебно ако алат чува унете податке на серверима изван Србије.
Комуницирати са родитељима унапред, а не тек када дође до спорног случаја — родитељи који су унапред упознати с правилима теже ће оспоравати оцену или дисциплинску меру.
Вештачка интелигенција је у српским учионицама већ стварност — и за ученике који њоме пишу домаће задатке, и за наставнике који је користе за припрему часова или чак за оцењивање. Док се не усвоји правна регулатива која би ову област уредила, наставницима и школама много тога остаје да сами процене.