Svaka je barica prazna, a na društvenim mrežama svi žale za skakanjem po tim istim baricama.
Krošnje drveća su prazne, a na društvenim mrežama nam, kao, nedostaje to vreme i takvo detinjstvo.
“Veliki roditelji” se ne potrude da se organizuju da budu sa detetom na sveti dečji dan – rođendan. Misle valjda da je za povezanost sa detetom dovoljno čitanje knjiga o roditeljstvu.
Nećemo da nam deca budu materijalisti, ali nam se luče hormoni sreće kada je neko uspešan i bogat u našoj blizini. Tad menjamo glas, raspoloženje, stav tela…
Muž nam je potrčko. Ali hoćemo da nam sinovi budu snažni muškarci koji drže do sebe.
Žena nam je niža vrsta, ali nećemo da nam ćerka bude niža vrsta. Ona će biti jaka i samostalna žena.
Hoćemo da nam deca budu borci, ali spuštamo glavu gde god se to od nas traži…
U teoriji je sve lako. Zato su društvene mreže pre svega mesto gde ODRASLI ljudi lažu… Dok istovremeno od svoje dece traže da im govore uvek istinu.
Autor: Snežana Golić, pedagog