Несташлук је нормална појава у дечјем развоју, али се поставља питање када несташлук прелази границе, а понашање постаје проблематично. Разликујемо, дакле, понашање које представља повремено одступање од друштвено прихватљивог понашања и понашање када дете постаје починилац кривичних дела.
Поремећаји понашања могу се сврстати у пет група
- Негативистичко-инаџијско понашање,
- Периодични напади беса,
- Поремећај понашања уз одсуство емпатије и осећања кривице,
- Антисоцијални поремећај личности
- Некласификовани поремећај понашања.
Заједничко им је то да обухватају широк спектар активности које имају за последицу кршење социјалних правила и/или угрожавање других.
Ране показатеље често игноришемо или толеришемо. Уочавамо их тек када дете бива укључено у предшколски и школски систем где не може мирно да седи и прати наставу и показује несарадљивост у односу на групу. Децу са проблемом у понашању често посматрамо као неваспитану и одговорну за своје неадекватно понашање.
Антисоцијална понашања су примарно научена понашања, и то учењем по моделу – путем посматрања, имитирања, испробавања и понављања. У вези су са:
- Непрепознавањем потреба детета од стране родитеља,
- Насилним понашањем међу блиским особама,
- Ниским нивоом топлине,
- Недостатком родитељског надзора и дисциплине,
- Дисфункционалним односима међу родитељима.
Међутим, осим у породици, деца се могу угледати и на своје вршњаке, или особе које срећу у школском окружењу, суседству или друштву уопште.
Подтипови поремећаја понашања
Први, такозвани рани подтип, може се уочити већ на узрасту од две године, као последица неадекватне неге и бриге о детету још од његовог рођења, због чега је чешћи код деце без родитељског старања. Испољава се кроз повећан ниво анксиозности, несигурности и изражену тешкоћу социјализације. Услед недостатка пажње, дете учи да лошим понашањем привлачи пажњу одраслих и вршњака, бива одбачено, те се повезују са себи сличнима. Уколико се на рано формирани поремећај не реагује све до пубертета, пракса показује да та деца израстају у људе којима прети ризик од нестабилних односа, неуспеха, криминогеног понашања, менталних и болести зависности, незапослености.
Други подтип настаје у пубертету и раној адолесценцији. Често је такво понашање под утицајем групе вршњака, а удружено са слабијим родитељским надзором и тешкоћама у савладавању школског градива. Уколико добију адекватну подршку, углавном не постају преступници касније.
Како да препознамо децу са поремећајем понашања?
Типична понашања су:
- Непоштовање наредби и правила;
- Супротстављање ауторитету;
- Вербална и/или физичка агресија;
- Уништавање ствари, лажи и манипулације;
- Крађе;
- Неустрашивост;
- Склоност ка болестима зависности;
- Несарадљивост у групи просоцијалних вршњака и грубост према њима, а дружење са проблематичним групама.
Оно што посебно издваја први подтип су следеће карактеристике:
На плану емоција: тешко препознају и вербализују осећања, често анксиозни, безвољни, депресивни, појачано раздражљиви;
У односу са одраслима: не трпе никакав ауторитет, одрасле посматрају као себи равне, тешко успостављају контакт очима са блиским особама, док су са непознатима неселективно блиски;
Импулсивност и пажња: будући да своје емоције не препознају, анксиозност се испољава соматски те их место не држи. Треба нагласити да је у овом случају хиперактивност социјални, а не органски проблем;
Проблеми у школи: мишљење је на конкретном нивоу, те када крену у пети разред наилазе на многе тешкоће будући да се захтева апстрактно мишљење. Последично долази и до одбацивања од стране вршњака, што додатно појачава интензитет проблематичног понашања.
Како да помогнемо?
Критично време за препознавање и предузимање превентивних корака је оно пре поласка у школу. Адолесценција је, такође, период када треба планирати и пружати подршку, али је чињеница да тада већ радимо на ублажавању последица. Фокусирана подршка до пубертета даје много боље резултате.
У планирању подршке, код деце предшколског узраста акценат треба ставити на ојачавање породичног окружења. За децу школског узраста поред подршке породице, препоручује се и рад са наставницима, стручном службом у школи, посебно дефектологом, све у служби што бољег укључивања детета у друштво. Резултати се постижу првенствено применом индивидуалног саветовања. Пракса показује да није препоручљиво за децу и младе са поремећајима понашања организовати групну подршку, јер ће наћи себи сличне и учврстити своје проблематично понашање.
Неопходне су и активности којима би се дете укључило у групу просоцијалних вршњака. Школски захтеви су им обично претешки, што им буди страхове да ће бити одбачени. Стога, градиво треба прилагодити могућностима, како би дете савладало основни ниво и интегрисало се међу вршњаке, што би смањило и шансу да се проблематично понашање појача.
Вишак слободног времена детету даје простора да направи неки проблем, па је неопходно дефинисати и слободновременске активности. Будући да свако дете жели да буде успешно, хобији дају могућност да се истакне и гради самопоштовање: глума, сликање, плес, пливање, као и укључивање у кућне послове. Борилачке и тимске спортове треба избегавати јер повећавају ниво агресивности.
Деца и млади који муче животиње, самоповређују се, играју се ватром, испољавају знаке психотичности морају бити под контролом психијатра. У покушају самолечења, могу да се одају алкохолу, дрогама, суицидалном понашању.
За младе код којих се проблеми у понашању јављају у пубертету, препорука је да се појача надзор и примењује метода награда и одсуства награде, што је, иначе, свакако препоручљиво примењивати у васпитању од најранијег узраста. Пошто су деца са поремећајима понашања појачано су осетљиви на неправду, важно је да родитељи препознају и награђују добро понашање и да не наглашавају само оно што је лоше. Дете се мора наградити пажњом и похвалом сваки пут када сарађује. Своје неадекватно понашање ће често приписивати другима (,,провоцирао ме је, морао сам да му вратим’’). Увек треба рећи детету да је једино оно одговорно за своје понашање и понудити му неагресивну алтернативу.
Аутор: Мр Анђела Златковић, дипл. дефектолог-специјални педагог, Ваш психолог тим