Креативни центар основан је давне 1989. године с једном намером – да деца на нашим просторима расту уз занимљива, едукативна, лепо илустрoвана и квалитетна издања, да развијају машту и креативност и да сутра, кад одрасту, с подједнаким жаром те исте књиге читају својој деци.
Данас, 30 година од оснивања најпознатије домаће издавачке куће за децу, готово да се не може замислити дом у којем расту деца, а да у њему нема књига о Жући, Аниних авантура, сликовница о Грозону или прича о Чича Петсону и његовом мачку Финдусу.
О овим, али и другим издањима Креативног центра, даљим плановима и идејама и о томе шта се у последњих тридесет година променило разговарамо са извршним директором Дејаном Беговићем.
За 1300 наслова, колико је досад објавио Креативни центар, сигурно је било потребно изузетно много рада. Верујемо да сте током свих ових година, припремајући издања за децу свих узраста, научили много о њима. Какве књиге деца воле? Шта она очекују да виде, добију, осете када се отворе корице?
Наша прва издања настала су из жеље да створимо сликовнице за најмлађе какве у то време нисмо могли да нађемо у нашим књижарама. Желели смо да деци и њиховим родитељима понудимо садржаје који ће бити подстицајни, који ће код деце развијати креативности и радозналост, сликовнице које ће бити илустроване и дизајниране на нов, иновативан начин, тако да илустрације буду још једна паралелна прича уз постојећи текст, а не само лепа декорација на папиру. Тако смо и дефинисали неколико основних смерница које су одредиле профил свих наших будућих издања, па ево да их и поменем: развијање дечје креативности, подстицање дружења деце са одраслима, унапређивање стваралачких метода у образовању, неговање бољих односа међу људима и према природи. Током свих ових тридесет година својски смо се трудили да објављујемо књиге које ће бити на линији ових смерница.
Генерације предшколаца, које су се међу првима среле с нашим издањима, данас су родитељи који сада за своје малишане предшколског узраста набављају наше сликовнице и књиге. Надам се да неће звучати претерано, али за мене нема већег комплимента када говоримо о квалитету наших издања.
Нека издања су се посебно издвојила – Жућине догодовштине, Анине авантуре, све приче Џулије Доналдсон, а однедавно и Пеца полако проналази своје место. Шта мислите зашто неке књиге чувају популарност деценијама? Шта то имају што деца толико воле?
Књиге које сте издвојили намењене су млађој читалачкој публици и свака од њих има неки свој канал комуникације с децом. Жућа је увек у некој игри, а преклопи иза којих треба завирити увек доносе узбуђење, радост откривања и жељу да се та игра током читања непрестано понавља. Код мале Ане такође постоје преклопи, али и нешто више текста који садржи значајне поруке и савете за најмлађе. Код Џулије Доналдсон било је потребно много труда да би се у преводу очувао правилан ритам, хармонија и хумор у стиховима које деца на том узрасту лако усвајају. Уз то, неочекивани расплети њених прича остају у памћењу и деца често пожеле да се врате тим причама и да их поново читају. Раскошне илустрације и приче препуне топлих детаља одликују Петсона и његовог мачка Финдуса. Сликовнице о Пеци су звучне сликовнице са изузетно квалитетно наснимљеним музичким прилозима преко којих деци приближавамо лепоту музике и особености разних музичких инструмената. Последњих година створили смо још два јунака у сликовницама за овај узраст: радозналог Меду и тигрића Тигија. Најважније је да сликовница има добру, узбудљиву и поучну причу којој ће се деца радо враћати и да главни јунак буде неко са чијим ће се особинама деца лако идентификовати. Интерактивни елементи у сликовницама увек су добродошли, јер деца желе да буду активни учесници читања, иако најчешће у том узрасту још увек не знају сва слова и не могу самостално да читају.
Веома често можемо да чујемо како су се деца данас много променила, како их мање интересују књиге, а више дигитална забава. Да ли је то заиста тако, а ако јесте, чија је то одговорност?
Не бих рекао да су се деца толико променила. Деца су и даље радознала, желе игру, кроз игру много лакше уче и усвајају нова сазнања, желе да што више науче о свету који их окружује, желе да буду део тог света. А тај свет око њих се променио у последњих неколико деценија и мења се из дана у дан све већом брзином.
Научна открића, модерна технолошка решења и свеопшта дигитализација преко компјутера и мобилних телефона стигли су у милионе домова широм света. Компјутерске игрице стизале су једна за другом, деце је било све мање на игралиштима и у праковима, а све више пред екранима компјутера. Многи су већ тада прорицали да ће и књига у папирном облику брзо нестати и да ће је заменити електронска издања, која ће моћи да се читају чак и на малом екрану мобилног телефона.
Ипак, данас сасвим извесно можемо рећи да су папирне књиге преживеле налет електронских издања и да ће убудуће обе врсте књига постојати једне уз друге. По мени, најважније је да књига увек буде позив на дружење и међу децом, али и између деце и одраслих. Ако то разумемо и прихватамо, онда и електронска издања не морају нужно бити средство отуђења деце, већ могу бити начин да се деца зближавају међу собом, а уз учешће родитеља да граде боље породичне и друштвене односе. Надам се да ће се одрасли убудуће много одговорније односити према деци и њиховом одрастању и образовању.
Трудимо се да едукујемо родитеље на тему читања деци, те да их подстакнемо да не престају да се са децом друже уз књигу чак и онда када деца науче сама да читају. Јесте ли читали својој деци и након што су научила да читају самостално? Зашто је то важно?
Књиге су одувек заузимале важно место у мом животу. Рано сам научио да читам, тај свет препун узбуђења и занимљивих ликова био ми је врло интересантан и заиста сам још као мали дечак просто гутао књиге. Касније, када сам упознао своју садашњу супругу Љиљану, то се још више појачало, јер је она била још већи љубитељ читања од мене. Дакле, књиге су биле ту много пре него што смо добили децу. Зато и није чудно то што су за наше ћерке Дуњу и Вишњу књиге биле важан подстицајни елемент одрастања. Оне су веома волеле да им се чита и то од најранијих дана, а ми смо редовно разговарали с њима о ономе што бисмо им читали. Сматрао сам да није довољно да им дам књиге у руке, а да ја радимо нешто друго док оне читају. Права ствар је било то да седнем са њима, да читамо заједно и разговарамо о књигама.
Некако у то време настао је и Креативни центар, па смо из разговора о прочитаним књигама добијали врло јасне сигнале о томе које су то теме које децу могу да заинтересују и на који начин ваља обликовати текст и илустрацију да би им књиге биле што занимљивије. Неретко су њих две, читајући неке од књига још у припреми за штампу, својим реакцијама и запажањима утицале на коначан облик књиге. С временом, наравно, постале су потпуно самосталне у читању, али навика да о прочитаним књигама разговарамо одржала се до данас. Књига је на тај начин у нашој породици увек била мост који нас је повезивао, место где је свако могао да изнесе свој доживљај књиге и да говори о емоцијама и утисцима које је она у њему покренула. Такву улогу књиге за децу поставили смо као један од циљева оснивања наше издавачке куће и, рекао бих, у многим породицама књиге Креативног центра остварују управо ту мисију.
Рана стимулација врло је популарна тема, а Креативни центар има много издања која су управо намењена раду с децом у вртићком и јасленом узрасту. Како подстицати трогодишњаке да уче кроз игру и који је ту задатак родитеља, а шта је посао васпитача?
Правити радне сликовнице за децу овог узраста изузетно је одговоран задатак. Прва потешкоћа на коју наилазите јесте та што она не знају да читају, тако да се конципирање радних задатака на овом нивоу у доброј мери мора ослонити на јасну и функционалну илустрацију, уз коју ће деца разумети шта се од њих тражи. Даље, ти задаци морају бити понуђени у облику игре – што деца најбоље прихватају и радо учествују у таквим активностима. Увек је добро да то буду игре у којима може учествовати група деце јер се тако подстиче процес социјализације и усвајања различитих улога у групи. Такође би било добро да се те игре, кад год то прилике дозвољавају, изводе напољу, у дворишту или паркићу, на свежем ваздуху. Улога васпитача је изузетно важна јер васпитач ради с већом групом деце, треба све активности да припреми и организује, а истовремено мора да води рачуна о сваком детету и омогући му да активно учествује у раду у складу са својим индивидуалним могућностима. Родитељи су у нешто другачијој улози, али би свакако требало да квалитетно проводе време са својом децом, уз што више игре и стимулације дечје радозналости. Што се тиче књига које Креативни центар нуди овој узрасној групи, ту су свакако важне сликовнице са интерактивним елементима, које су врло бројне у нашој понуди. Посебно бих издвојио радне сликовнице за овај млађи узраст, као што су Ја у вртићу и Полазим у вртић, као и читав серијал Школице за децу од прве до шесте године, који је прошле године на Франкфуртском сајму књига добио Награду за најбољи европски уџбеник у категорији радних материјала за предшколце. Наравно, нисмо заборавили на васпитаче и родитеље, за које смо припремили више приручника који инспиришу нудећи бројне примере из савремене праксе у раду с децом предшколског узраста.
На која издања Креативног центра сте посебно поносни?
Ово је баш тешко питање. Ми већ тридесет година заиста улажемо пуно енергије и страсти у припрему сваког нашег издања и поносни смо на све наше књиге, готово као да се ради о нашој деци. Најискреније, тешко ми је да било коју од њих издвојим јер их има на стотине због којих сам врло задовољан и поносан што смо их објавили. Али, ево, пошто дуго година радим као менаџер за страна права објављивања, издвојио бих неколико наслова који су постигли леп међународни успех и који су преведени на више језика и објављени широм света, промовишући тиме не само Креативни центар већ и Србију као земљу.
Секс за почетнике, написала Јасминка Петровић, илустровао Добросав Боб Живковић. Пре свега, ради се о храбро написаној и још храбрије илустрованој књизи која је отвореније, смелије али и с доста хумора проговорила о једној веома осетљивој фази у животу младих људи. Преведана је и објављена у 25 земаља, а код нас је још увек једна од најпопуларнијих књига.
Књига за сваку девојчицу, написала Виолета Бабић, илустровала Ана Григорјев. Свеобухватан практичан водич са безброј корисних савета за девојчице у пубертету и промене које се у тим годинама дешавају. Преведна је и објављена у 22 земље, више пута доштампавана у свакој од тих земаља. Код нас је и даље изузетно тражена, тренутно у 14. издању.
Серија сликовница Шта све Ана зна … , написао Симеон Маринковић, илустровао Душан Павлић. У дванаест наслова деци предшколског узраста, у форми преклапалица, девојчица Ана указује на многе корисне истине у вези с лепим понашањем, здравом исхраном, чувањем природе, понашањем у саобраћају, поласком у вртић и др. Преведена је и објављена у девет земаља, од Кине, преко европских земаља до Колумбије и Бразила.
Шта можемо очекивати од у наредном периоду? Којим новим издањима ћете обележити три пуне деценије рада?
Пре свега, ову годину обележавамо репрезентативном изложбом Боба Живковића, који је наш први сарадник и који је за нас досад илустровао близу 120 књига. Изложба се отвара у Музеју примењене уметности 2. октобра ове године, а пратиће је велика монографија у којој су садржани најбољи Бобови радови. Поред тога, управо су изашле две фантастично илустроване књиге. Збирка песама Дар-мар познате песникиње Драгане Младеновић, којом настављамо едицију Различак, илустрована је колажима Бориса Кузмановића. Необична књига за дуго читање, размишљање и посматрање. Ту је и издање у част нашем дугогодишњем сараднику Добрици Ерићу, илустровано нежним цртежима Марице Кицушић. Ова књига, под насловом Наша гошћа година, није само сећање на великог песника већ и на сеоски живот какав познају сви читаоци његове поезије, а који нажалост неповратно нестаје.
Читава јубиларна година биће у знаку занимљивих књига намењених различитим узрастима. Да поменем неке од њих: нови роман награђиваног писца Златка Васића под насловом Шумски дерби, затим други део нашег бестселера намењеног родитељима који се зове Илустровани кључ за тинејџерске кризе, потом четврти део серијала о принцези Софији из пера Весне Алексић и још многе друге.