Ако насиље рађа насиље, шта враћа ред у школске клупе? Шта је посао родитеља, а шта школе данас? Чиме се популаризује насиље и зашто добра деца више нису супер хероји? На постављена питања одговарали су учесници Инсајдер дебате.
Уколико желите да лажете зашто ваше дете данас није дошло у школу, притисните један, да смишљате изговоре зашто дете није урадило домаћи, притисните два, да изнесете примедбе на начин рада наставника притисните три, да псујете наставнике притисните четири, да питате зашто нисте добили обавештење које смо вам више пута послали и преко детета и мејлом, притисните пет, ако желите да вам ми васпитавамо дете притисните шест, уколико желите да некога ударите, ошамарите или гађате, притисните седам, да по трећи пут тражите да ваше дете добије другог наставника, притисните осам, да се жалите на квалитет амбалаже у којој се сервира ручак у школи, притисните девет, уколико схватате где живите и да ваше дете мора бити одговорно за своје понашање, похађање наставе, извршавање школских обавеза и домаћих задатака, и да није грешка наставника што оно то не чини, притисните нулу.
Ако сте, родитељ или старатељ школског детета, који број бисте Ви број изабрали?
Валентина Илић: Извлачење столице је отворило Пандорину кутију
Валентина Илић из Синдиката образовања Србије, коментаришући претходне наводе, рекла је да би велики број родитеља вероватно притиснуо нулу.
„Ја претпостављам да би велики број родитеља притиснуо нулу, у данашњим условима просто родитељи који немају времена, трчећи са посла у посао, да обезбеде добре патике, да обезбеде добре телефоне, јако мало свога времена посвећују деци и то је чињеница. Приметила сам у школи да деца воле тај контакт грљења и љубљења који им заправо недостаје у породици, тако да верујем да би велики проценат родитеља притиснуо нулу“, рекла је она.
Она је истакла да је просветна струка врло специфична.
„Ми морамо да имамо велику дозу разумевања и велику дозу подршке, како ми ученицима, тако и ученици нама, то је једна интеракцијска веза која остаје годинама и верујем да многи просветни радници имају да у свом искуству, генерације и генерације прођу, и да та деца дођу у школу, дођу да вас виде, да поразговарају са вама“, рекла је Валантина Илић.
Илић каже да је граница између ученика и наставника деликатна и да увек мора да постоји.
Коментаришући извлачење столице професорки Техничког у Трстенику, Илић каже да је извлачење столице отворило Пандорину кутију.
„Отворила се Пандорина кутија и наше колеге нам јављају разне врсте малтретирања, насиља од стране ученика, која су, претпостављам, стављена негде под тепих како би се очувао добар глас школа. Извлачење столице, ја сам прочитала једну флоскулу, на друштвеним мрежама и дозволићу себи, Србија је ставила омчу просветним радницима, а ученици су је само измакли“, невела је Валентина Иилић.
Драгана Ђурић: Добар глас школе чува се добрим радом, а не прећуткивањем
Драгана Ђурић из Националне асоцијације родитеља и наставника Србије рекла је у Дебати да се добар глас школа чува добрим радом.
„Добар глас школа се чува добрим радом, а не тиме што ћемо нешто прећутати, а нешто друго изнети у јавност. Ми смо сада ушли у једну игру у којој тражимо кривца, у овом тренутку је мало више кривац породица, мало мање школа, а мало више је лопта у дворишту тих родитеља који су презапослени и не обраћају пажњу на своју децу, ја не могу да се са тим сложим до краја“, рекла је Драгана Ђурић.
Ђурић је истакла да Национална асоцијација родитеља непрекидно на терену и да функционише у дванаест градова.
„Много разговарамо са родитељима, много разговарамо са наставницима, и не могу да се сложим са тим да су родитељи незаинтересовани за будућност своје деце или за тренутни живот своје деце. Оно што је чињеница је то да, као и увек до сада, деца и ми не живимо у истој епохи, немамо исте потребе, немамо исте навике, а сада чини ми се, значајније него раније, немамо ни исти речник“, објаснила је Ђурић.
„Цео контекст јавности говори о просвети као о проблему, а не као ресурсу“, поручила је Драгана Ђурић. Додаје да одговорност имају родитељи, наставници, образовни систем, и „оно што никако не смемо да заборавимо одговорност имају млади људи који су урадили то што су урадили“.
Добринка Кузмановић: Сваки случај школског насиља је специфичан
Дејан Недић: Ако стави насиље под тепих школа ништа није урадила
Дејан Недић из Друштва директора школа Србије рекао је оваквих случајева ко зна колико има, а да се за њих не зна, док не изађу у јавност.
„Овим искључиво мора да се бави школа и да не ставља под тепих, јер свака одговорна школа, сваки одговорни појединац, директор, и наставници не дозвољавају ово. Ако се примењује одлучно, Закон је јако добар, ако се процедура поштује и ако се обави све што је потребно и ако се укаже деци, да ће бити кажњени за то што ураде, они то неће урадити“, истакао је Недић.
Он каже да свака реакција мора да има репресију. Додаје да деца морају да знају да не могу то да ураде, „битно је да не сме школа ниједна да стави под тепих, ако стави под тепих ништа није урадила“.
Недић каже да често школе не воле то да се истакне ради имиџа школе.
„Напротив имиџ школе ће бити ако се каже да је дете санкционисано због оваквих ствари, да се више никад не понови и не падне другој деци“, објаснио је саговорник у Дебати.
Учесници су сагласни да различите врсте проблема доводе до кулминације насиља у школама.
Извор: Инсајдер