Запамтите да се аутизам догађа мени, не вама. Без ваше подршке моје шансе за успешно одрастање су мале, а уз вашу подршку велике. Верујте – ја сам вредан!
Доносимо десет правила које свако дете с аутизмом жели да знате како бисте му олакшали сналажење у стварном свету. Покушајте гледати на аутизам као на различиту даровитост радије него као на некакав недостатак. Гледајте изнад онога што видите као ограничења и покушајте их видети као посебан дар аутизма.
1. Ја сам дете с аутизмом, ја нисам „аутистичан“. Мој аутизам је само један аспект мог карактера и не дефинише ме као особу. Јесте ли ви особа с врлинама и манама или сте дебели, кратковидни (носите наочаре) или неспретни?
2. Моје опажање (сензорна перцепција) је поремећено. Вама можда изгледам као повучена или чак ратоборна особа, но све што ја покушавам је да заштитим самог себе.
Често обичан излазак у продавницу може бити пакао за мене јер десет људи говори одједном, трешти бучни звучник, благајничке касе те мој мозак не може филтрирати све одједном и ја сам потпуно преоптерећен!
3. Упамтите разлику између Нећу (Не желим) и Не могу (Нисам у могућности) нешто да урадим. Рецептивни и експресивни језик мени су подједнако тешки за разумевање. Није да ја не слушам упуте – ја их једноставно не разумем.
Када ме зовете с другог краја просторије, ево што ја чујем: „Иване, #$%^*&^%$*!“. Уместо тога, обраћајте ми се директно једноставним речима: „Иване, молим те, дођи на ручак“. То ми јасно говори шта желите да учиним и шта ће се догодити следеће.
4 . Ја размишљам врло конкретно и дословце интерпретирам језик. Када кажете „Лије киша као из кабла“ ја сигурно нећу помислити да је оно што ми заиста желите рећи: „Напољу пада јака киша“. Фразе, игре речима, досетке, нијансе у изговору и сарказам нису нешто што ја разумем и, молим вас, немојте их употребљавати у разговору.
5. Будите стрпљиви с мојим ограниченим речником. Мени је тешко да кажем што у ствари желим када не знам да изразим речима оно што осећам. Могу бити гладан, фрустриран, уплашен или збуњен, али те речи су изван моје могућности изражавања. Припазите на мој говор тела, повлачење, узнемиреност или друге знакове.
6. Боље ми иде визуално учење него језично изражавање. Радије ми покажите како треба нешто учинити уместо што ми покушавате објаснити речима. Много упорног и стрпљивог показивања помаже ми да научим.
7. Усмерите енергију на оно што могу и знам да учиним, радије него на оно што не могу или не знам. Тешко ми је да учим у окружењу које ме непрестано подсећа на моје недостатке. Потражите моје јаче стране, оно у чему сам добар.
8. Помозите ми у социјалној интеракцији. Можда изгледа као да не желим да се играм с осталом децом у парку, али најчешће само не знам како да започнем разговор или дружење. Ако можете, подстакните другу децу да ме позову да се играм јер ће ми вероватно бити јако драго да се укључим се у игру.
9. Покушајте утврдити који су окидачи мојих емоционалних испада, односно шта им је претходило и узроковало их. Ти тантруми, испади, епизоде, како год да их зовете, ма како вама ужасавајуће изгледали, мени су још страшнији догађај. Дешавају се када је један од подражаја преоптерећен. Ако нађете окидач – могу се спречити.
10. Ако сте члан породице, молим вас волите ме безусловно. Искључите мисли попут: „Када би он само…“ и „Зашто он не може…?“. Ни нисте увек испуњавали сва очекивања својих родитеља. Ја нисам изабрао да имам аутизам, с аутизмом сам се родио.
Можда нећу бити добар у успостављању контакта очима или у разговору, али јесте ли приметили: ја не лажем, не варам у играма, не задиркујем своје пријатеље и не судим другим људима.
Запамтите да се аутизам догађа мени, не вама. Без ваше подршке моје шансе за успешно одрастање су мале, а уз вашу подршку велике. Верујете – ја сам вредан!
Извор: www.medikus.hr