Zapamtite da se autizam događa meni, ne vama. Bez vaše podrške moje šanse za uspešno odrastanje su male, a uz vašu podršku velike. Verujte – ja sam vredan!
Donosimo deset pravila koje svako dete s autizmom želi da znate kako biste mu olakšali snalaženje u stvarnom svetu. Pokušajte gledati na autizam kao na različitu darovitost radije nego kao na nekakav nedostatak. Gledajte iznad onoga što vidite kao ograničenja i pokušajte ih videti kao poseban dar autizma.
1. Ja sam dete s autizmom, ja nisam „autističan“. Moj autizam je samo jedan aspekt mog karaktera i ne definiše me kao osobu. Jeste li vi osoba s vrlinama i manama ili ste debeli, kratkovidni (nosite naočare) ili nespretni?
2. Moje opažanje (senzorna percepcija) je poremećeno. Vama možda izgledam kao povučena ili čak ratoborna osoba, no sve što ja pokušavam je da zaštitim samog sebe.
Često običan izlazak u prodavnicu može biti pakao za mene jer deset ljudi govori odjednom, trešti bučni zvučnik, blagajničke kase te moj mozak ne može filtrirati sve odjednom i ja sam potpuno preopterećen!
3. Upamtite razliku između Neću (Ne želim) i Ne mogu (Nisam u mogućnosti) nešto da uradim. Receptivni i ekspresivni jezik meni su podjednako teški za razumevanje. Nije da ja ne slušam upute – ja ih jednostavno ne razumem.
Kada me zovete s drugog kraja prostorije, evo što ja čujem: „Ivane, #$%^*&^%$*!“. Umesto toga, obraćajte mi se direktno jednostavnim rečima: „Ivane, molim te, dođi na ručak“. To mi jasno govori šta želite da učinim i šta će se dogoditi sledeće.
4 . Ja razmišljam vrlo konkretno i doslovce interpretiram jezik. Kada kažete „Lije kiša kao iz kabla“ ja sigurno neću pomisliti da je ono što mi zaista želite reći: „Napolju pada jaka kiša“. Fraze, igre rečima, dosetke, nijanse u izgovoru i sarkazam nisu nešto što ja razumem i, molim vas, nemojte ih upotrebljavati u razgovoru.
5. Budite strpljivi s mojim ograničenim rečnikom. Meni je teško da kažem što u stvari želim kada ne znam da izrazim rečima ono što osećam. Mogu biti gladan, frustriran, uplašen ili zbunjen, ali te reči su izvan moje mogućnosti izražavanja. Pripazite na moj govor tela, povlačenje, uznemirenost ili druge znakove.
6. Bolje mi ide vizualno učenje nego jezično izražavanje. Radije mi pokažite kako treba nešto učiniti umesto što mi pokušavate objasniti rečima. Mnogo upornog i strpljivog pokazivanja pomaže mi da naučim.
7. Usmerite energiju na ono što mogu i znam da učinim, radije nego na ono što ne mogu ili ne znam. Teško mi je da učim u okruženju koje me neprestano podseća na moje nedostatke. Potražite moje jače strane, ono u čemu sam dobar.
8. Pomozite mi u socijalnoj interakciji. Možda izgleda kao da ne želim da se igram s ostalom decom u parku, ali najčešće samo ne znam kako da započnem razgovor ili druženje. Ako možete, podstaknite drugu decu da me pozovu da se igram jer će mi verovatno biti jako drago da se uključim se u igru.
9. Pokušajte utvrditi koji su okidači mojih emocionalnih ispada, odnosno šta im je prethodilo i uzrokovalo ih. Ti tantrumi, ispadi, epizode, kako god da ih zovete, ma kako vama užasavajuće izgledali, meni su još strašniji događaj. Dešavaju se kada je jedan od podražaja preopterećen. Ako nađete okidač – mogu se sprečiti.
10. Ako ste član porodice, molim vas volite me bezuslovno. Isključite misli poput: „Kada bi on samo…“ i „Zašto on ne može…?“. Ni niste uvek ispunjavali sva očekivanja svojih roditelja. Ja nisam izabrao da imam autizam, s autizmom sam se rodio.
Možda neću biti dobar u uspostavljanju kontakta očima ili u razgovoru, ali jeste li primetili: ja ne lažem, ne varam u igrama, ne zadirkujem svoje prijatelje i ne sudim drugim ljudima.
Zapamtite da se autizam događa meni, ne vama. Bez vaše podrške moje šanse za uspešno odrastanje su male, a uz vašu podršku velike. Verujete – ja sam vredan!
Izvor: www.medikus.hr