Потпуно је природно да се породице свађају и да имају различита мишљења. На крају крајева постоји изрека “Свака је глава свет”
Ипак, неретко се мајка свађа највише са једним од своје деце. Према студији “оно што вас највише мучи у понашању код друге особе је оно што вас мучи код вас самих” родитељи често не прихватају ставове своје деце или покушавају да их исправе јер у њима виде свој одраз, што их може довести до жестоких сукоба
Са портала Бригит Сиде разговарали су са психологом Мари Сегрелес која је објаснила зашто понекад родитељи имају компликованији однос са једним од своје деце.
Често је у питању “пројекција” односно одбрамбени механизам када човек другој особи приписује своје мисли и ставове које не може да толерише.
Деца имитирају понашана својих родитеља, каже Марти Сегрелес и многе ставове су наследили од родитеља. Деца од детињства посматрају како се њихови родитељи понашају у различитим ситуацијама. Чак и расположење мајке или оца може да утиче на емоционални развој њихове деце.
Посебном током адолесценције када се личност сваког од њих почне успостављати, деца тада почињу да усвајају понашање својих родитеља, од начина на који говоре до начина на који реагују.
Нормално је да током живота гледате у прошлост и да нисте задовољни неким одлукама или начином на који сте реаговили и желели би то да промените. Тако да када постанете родитељи ви видите да и ваше дете чини исте грешке као и ви и аутоматски желите да их исправите.
Како да разрешите ове сукобе?
Психолог Сегрелес рекла је да би родитељи требало да препознају сопствене унутрашње сукобе и да их разреше, а затим да покушају да утичу на своју децу. Ипак, све и да успете прошлост да оставите иза себе морате прихватити да деца “не припадају” мами или тати. Она морају сама доносити одлуке и правити сопствене грешке као лично искуство учења.
Увек покушајте да размишљате из угла детета пре него донесете пресуду. Процените начин на који се обраћате детету, тон и речи које користите.
Ако не прихватају ваш савет, негодују… сетите се да би сте и ви вероватно реаговали на исти начин. Покушајте да се због тога не љутите.
Ако је расправа прегласна, ако вичете и упућујете речи које могу да повреде, боље је паузирати и оставити расправу за други пут. Важно је да контролишете емоције. Покушајте да будете што мирнији.
Морате прихватити да нису сва људска бића једнака и да морате да толеришете разлике.
Извор: Мојпедијатар