Velika zamka za decu su roditelji koji detetu kupuju previše igračaka. Dete koje ima previše igračaka ne zna da se igra. Nezadovoljno je i samo traži nove igračke, a kad ih dobije njima se igra jedan dan i zaboravi ih.
Spomenuo bih samo jednu igru koju smo mi roditelji zanemarili i pokvarili, a to su KLIKERI. Nažalost, danas gotovo i ne vidim da se deca igraju klikerima, iako je to jedna od najboljih igara za njih. Kad se dete od 6 ili 7 godina krene igrati s prijateljima, on u desnom džepu ima 6 komada. Zna da ima 4 crvena, jedan plavi i jedan žuti kliker. Ono ih ne gleda. Isto tako zna da u levom džepu ima dva velika, a jedan veliki vredi kao tri mala klikera. Zna da ima ukupno 12 komada. I kad igra, ako izgubi jedan ili dva, dete je očajno. Ono gleda da za jedan veliki vrati svoja tri mala klikera.
Dakle, čitavo vreme igre dete ima ono što se zove apstraktna klasifikacija. I još ima igru koja nije na ruku nego na trouglu. Ono mora podići ruku da bi gađalo klikere koje su u trouglu, preko protivničkih. Tako i ne znajući usvaja geometrijske oblike i pojmove. Gde je zamka? Pa, roditelji!
Čuju da su klikeri dobri pa mu kupe pedeset komada. A onda za vikend dođu baka i deka i kupe mu još sto klikera, a dete, jadno, nije to ni tražilo. Uskoro ima kantu s 300 komada, a tu više klasifikacije nema. Isto je sa skupljanjem sličica ili sa skupljanjem salveta kod devojčica. Dok god dete ima u glavi koliko ih ima, dok zna kad je koju dobio i kako izgledaju, to je dobro. Kad ima gomilu, kad o tome ne razmišlja, napravili smo grešku.
Ranko Rajović