Прве ружне речи постају део дететовог речника обично негде око његовог трећег рођендана. Малишан их најпре понавља с времена на време током говора који прати његове активности. Приликом таквог изговарања дете још увек у потпуности не схвата значење изговорених ружних речи и псовки. У тим тренуцима изговарање ружних речи родитељи најчешће доживљавају као велики изазов и проблем чије решавање захтева њихову пуну ангажованост.
За разлику од родитеља, неке друге особе из дететове околине често тумаче ову „појаву“ као симпатичну, смеју се, задиркују дете, награђују слаткишима сваку изговорену ружну реч… На овај начин дете убрзо увиђа да причање ружних речи доноси корист у виду пажње коју привлачи псовкама која бива усмерена само на њега. У таквим случајевима љутња и критике родитеља веома ретко дају жељене резултате. А дете временом постаје збуњено тиме што његови истоветни поступци изазивају различите реакције људи из околине. И на крају углавном прихвати „значај“ и „моћ“ ружних речи, а она се огледа у томе да њихово изговарање скоро увек изазива реакцију околине. Та реакција може бити позитивна или негативна, детету је обично свеједно. Важно је само да изговарањем псовки што више скреће пажњу на себе.
Корак први: Захтевајте од одраслих да не подстичу и не одобравају дечје псовке
Први корак у „рату“ против ружних речи садржан је у томе да родитељи захтевају од својих и дететових укућана, од особа које брину о детету, али и од свих осталих одраслих особа са којима се дете често виђа, да не подстичу и не одобравају ову врсту понашања коју они желе да искорене и улажу велики труд у постизање тог циља.
Корак други: Разговор и награда
Уколико дете иде у вртић, за успешан други корак потребан је отворен разговор, договор и сарадња са васпитачима. Замолите васпитачицу да обрати пажњу на овакво понашање детета и да вас обавести уколико примети да се дете користи ружним речима.
Ако малишан успешно изгура дан у вртићу без изговорене ружне речи, обавезно попричајте са њим. Похвалите га, објасните му да сте због тога веома срећни и поносни на њега. И наградите дете. Смишљајте маштовите начине за награђивање. Најбоља награда ће свакако бити нека заједничка активност вас и вашег детета, игра коју малиша воли и којој се увек радује, нарочито ако сте и ви део те игре.
И у ситуацијама када дете у вртићу или код куће изговори неку псовку или више њих, такође је потребан разговор са њим. Уместо да вичете на дете, одвојте мало времена, и са пуно пажње и стрпљења објасните му да вас такво његово понашање чини тужним и разочараним. Кажите му да бисте били јако срећни када оно не би користило псовке.
Корак трећи: игнорисање малишанових ружних речи
Један од ефикасних начина у борби против дечјих псовки може да буде и необраћање пажње на изговорене ружне речи. Сваки пут када ваш малишан опсује, правите се да нисте чули. Сачекајте пар тренутака и онда се једноставно послужите кратким коментаром да то што дете говори није нимало интересантно, да је досадно. И наставите да се понашате као да се ништа није ни десило.
Наиме, уколико изостаје реакција, нема ни секундарне добити у виду пажње коју дете очекује. На овај начин, свака следећа намера за изговарање ружних речи почиње да слаби, управо зато што нема никакве реакције. Дете схвата да му псовке више не помажу да буде у центру пажње, па ће временом такво понашање проредити, а често и потпуно елиминисати из репертоара својих активности.
Овакво поступање у великој већини случајева даје одличне резултате. Њиме уствари постављате чврсте темеље за развој конструктивних облика понашања који су неопходан предуслов за касније успехе детета на свим животним пољима.
Аутор: Драган Антић