Насиље, било које врсте, може оставити последице, како психичке тако и физичке. Услед развојних карактеристика, посебно осетљива категорија су свакако деца. Према свим међународним конвенцијама, ни једно дете не сме бити изложено трпњи било које врсте насиља. Нажалост, сведоци смо да се насиље неретко врши над децом, било да су насилници њихови вршњаци или одрасле особе.
Постоје различити облици насиља, али свеједно о којој врсти је реч, психичком, физичком, дигиталном, изложеност насиљу у детињству, оставља вишеструке последице.
Чини се да се данас више прича о насиљу него што је то раније био случај. Међутим, понекад се дешава да су и сами родитељи збуњени како да се понашају, пре свега у ситуацијама када је њихово дете изложено претњама и на који начин тада могу да реагују.
Претња представља вршење психолошког притиска како би се изазвао страх од опасности која би се могла догодити. Има за циљ да застраши дете да поступа у складу са својим потребама како би онај ко прети могао да оствари добит неке врсте. Претња представља вид психолошког насиља. Понекад када се дешава међу децом, има за циљ испитивање граница, успостављање моћи у вршњачким односима, или настаје као последица имитирања неког понашања.
Промене у уобичајеном понашању вашег детета вам могу бити један од показатеља да је дете изложено претњама или некој врсти притиска.
Одбијање обављања редовних задатака, промена рутине, дете је раздражљиво, плачљиво, јављају се проблеми са сном или апетитом, проблеми у учењу, могу указивати да се вашем детету догађа нешто што га узнемирава, плаши…
Охрабрујте вашу децу да разговарају са вама. Уколико вам дете саопшти да је добило претње, истражите ко је све учествовао или био присутан када се то догодило, где се то догодило, на који начин оно то разуме, како се осећао/ла тада, о чему сада размишља …
Пошаљите јасну поруку да нико нема право да му прети или уколико до тога дође да је особа која му је претила одговорна и да би могла да сноси последице таквог свог понашања.
Уважите осећања детета или подстакните да о томе говори („Верујем да ти није било пријатно да то чујеш“; „Чини ми се да је могло да те уплаши то што си чуо/ла“; „Да ли те је наљутило када си то чуо/ла“…), како би му ставили до знања да то што се дешава није његова кривица, да је природно да се у таквим ситуацијама суочава са бројним осећањима. Покушајте да га наведете да размишља како би могло да реагује уколико се следећи пут догоди слична ситуација или да му дате савет како да поступи. Охрабрите га да је у реду да се обрати и старијима.
Пошаљите детету јасну поруку да сте ви уз њега и да вам је драго што је имао/ла довољно храбрости да вам исприча шта се догодило. Можете питати да ли мисли да је потребна и ваша реакција. Покажите да сте спремни да му и на тај начин помогнете!
Извор: Платформа Чувам те