Ovo je čest slučaj, ne samo kod učenika nižih razreda, već i kod učenika srednjih škola. Nažalost, nastaviće se i kad deca odrastu i zaposle se. Takvo ponašanje može imati za posledicu loš uspeh u školi, na poslu i u životu. Potrebno je da naučimo decu odgovornom odnosu prema svemu što se tiče njihovih obaveza.
Pa, počnimo od najranijeg detinjstva.
Posle igre pokupićemo, zajedno, igračke i smestiti na za to predviđeno mesto. Podsticaćemo dete da nabraja igračke sa kojima se igralo, potražiti ih i smestiti. Kada izlazimo sa detetom, idemo u posetu, na izlete, u vrtić, ranije ćemo se dogovoriti sa detetom šta će da obuče i da ponese a onda sve to pripremiti. Počećemo od donjeg veša, čarapica, po redosledu po kom oblačimo dete, do cipelica i torbice sa igračkama. Zajedno ćemo vaditi stvari, pregledati i složiti, da čekaju spremne do polaska. Na povratku, ćemo podstaći dete da nabroji stvari koje je nosilo sa sobom, i proveri da li su sve tu.
Kada dete pođe u školu, umesto igračaka, spremaćemo školski pribor. Bez obzira na to da li ide u školu pre ili posle podne, uveče ćemo, sa detetom, spremiti prvo odeću, ključ od stana, novac, ako je potrebno, a onda prelazimo na knjige, sveske i školski pribor. Čitaćemo raspored časova i spremati predmet po predmet. Vrlo brzo, posebno ako je naviknuto još u predškolskom uzrastu, dete će samo početi da sprema stvari, a vama ostaje samo da se pobrinete za čistu i ispeglanu odeću.
Po dolasku iz škole, razgovarajmo sa detetom o svakom času iz toga dana, o tome kako je čas protekao, novim lekcijama i domaćim zadacima. Dete treba odmah da nauči nove lekcije i uradi domaći zadatak, a ako za sve to nema vremena, da napravi spisak obaveza.
Ako je naše dete stiglo u srednju školu sa navikom da zaboravlja da ponese potreban pribor ili uradi domaći zadatak, ništa strašno. Počnimo ispočetka, počev od priprema za izlazak, odlazaka u posete, obaveza u kući i školskih obaveza.
Verovatno ćemo naići na otpor odraslog deteta, ali budimo uporni. Naravno, nije potrebno da spremamo stvari i radimo domaće zadatke zajedno, ali je potrebno da objašnjavamo koliko je sistematičnost važna i kako nas štiti od neprijatnosti i ponekad, opasnih propusta. Možemo zajedno da napravimo plan promene loših navika i pratimo ispunjenje plana. Ponekad je neophodno da izričito zahtevamo promenu ponašanja.
Ukoliko mi, roditelji, sistematski pristupimo rešavanju ovog problema, i naše dete će početi sistematski da pristupa ispunjenju svojih obaveza.
Roditelj vaspitava dete svojim ponašanjem.
Izvor: srljubica.blogspot.com