Дигиталне технологије могу успорити развој психичких функција код неких малишана, али код других могу подстаћи напредак
Како и колико ће интернет утицати на развој деце зависи од више фактора: шта они раде на рачунарској мрежи, колико често је користе, проводе ли превише времена крстарећи виртуелним светом…
Велику улогу има и ниво когнитивног и развоја дечјих дигиталних вештина, а све зависи и од тога колико родитељи или старатељи учествују у активностима малишана на интернету, поготово када је реч о млађој деци. Проблем је, сматра Добринка Кузмановић, асистенткиња на департману за психологију, Факултета за медије и комуникације, и истраживачица на Институту за психологију, што су родитељи данас склони да деци дају таблет или мобилни телефон и на тај начин ослободе себи време за неке друге активности.
– Важно је да маме и тате, поготово млађе деце, имају увид у све што они раде на интернету. Они су ти који треба да обаве селекцију садржаја, активно учествују и разговарају са најмлађима о ономе што гледају на интернету. Јер, деца не треба да буду пасивни примаоци информација са екрана – наглашава Кузмановићева. Да су компјутери наша свакодневица, али и да децу треба научити да их правилно користе, у почетку за игру, касније и за образовање, сматра доц. др Милица Пејовић Милованчевић, дечји психијатар.
– Технологија треба да служи појединцу, а на одраслима је да најмлађе заштите, образују о правилном коришћењу, контролишу употребу до сазревања. Сведоци смо ипак да актуелно млади знају много више о компјутерима и употреби интернета од њихових родитеља или наставника. Ето добре прилике за побољшање односа. Дозволите вашој деци, ученицима да вас нешто науче – предлаже др Пејовић Милованчевић. Истраживања показују оно што је блиско нашем свакодневном искуству: данашњи млади интернет углавном користе за забаву и комуникацију. – Дигиталне технологије могу успорити развој неких психичких функција, али и подстаћи напредак других. Често се за данашње младе, такозване дигиталне урођенике, како их на зива амерички технолог М. Пренски, каже да су „мултитаскинг генерације” јер могу симултано да обављају више ствари, читају књигу, четују и слушају музику…
Неке студије ипак показују да упоредно обављање више ствари током дужег времена може да одложи адекватан развој дела мозга који је задужен за одлагање тренутног задовољења наших жеља, планирање и апстрактно мишљење. Има и истраживања која показују да млади који много времена проводе у игрању брзих игрица, имају развијеније визуелне способности у односу на њихове вршњаке који то не раде.
Велики број популарних видео игрица садржи насиље и агресију. У неким научним студијама потврђена је и директна веза између играња так вих игрица и агресивног понашања у свакодневном животу – скреће пажњу Добринка Кузмановић. Стручњаци су сагласни да је за правилан психофизички развој деце нужна физичка активност, али има и оних који напомињу да уколико упот реба интернета представља једину или преовлађујућу активност дете та, онда то и те како може да утиче на његову изолованост и успори со цијални развој.
– Претерана употреба ремети физичко здравље (неадекватан поло жај тела, излагање очију штетности ма екрана, положај рука…).
Штети и менталном здрављу, јер изолованост или изложеност непримереним сад ржајима може довести до различитих психопатолошких манифестација – уверава др Пејовић Милованчевић. Контролисана употреба интернета ипак може бити корисна као средство долажења до информација и учења. Наша саговорница сматра да је доб ра вест да би од наредне године ин форматика могла да постане редов ни предмет у школама, јер то, како додаје, треба схватити као нови вид описмењавања младих.
– У старијем узрасту, употреба компјутера у образовању једнако је важна као и коришћење других ди дактичких и школских материјала. Неке школе су на почетку школо вања својим ђацима донирале рачу наре што је у реду, јер ипак је то начин да се деца уче како, због чега, када и колико да користе компјутер – подвлачи др Пејовић Милованчевић.
Школа и учење неће бити гурнути у други план у животу детета у односу на коришћење интернета, једино уко лико се компјутер користи паметно, и то под контролом родитеља. Зато су, закључује др Милица Пејовић Ми лованчевић, важни искрени и отво рени односи, успостављање релација заснованих на поверењу где су маме и тате пријатељи деце на мрежама.
Аутор: Марија Бракочевић
Извор: Политика