Na Međunarodnoj onlajn konferenciji Education 4.0, održanoj sredinom ovog meseca, a o kojoj smo već pisali, govorio je i direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić i osvrnuo se tom prilikom na manjkavosti koje je pokazao obrazovni sistem prilikom sprovođenja onlajn nastave, kao i na sve ono što treba unaprediti da bi u ovakvim situacijama on bolje funkcionisao.
„U razgovoru sa decom, srednjoškolcima, koja su naši đaci, pričali smo o tome kakav je njihov stav o nastavi koju sad imamo. Oni su, po našem utisku, umorni od posmatranja TV programa i ove, ne kombinovane, već raspršene nastave koja se odvija u vremenskim delićima, mimo šeme po kojoj su deca navikla da rade. Tokom godina, pohađajući školu, deca su stvorila određene navike, neki ritam i dinamiku, a ovo ih je dosta uskomešalo i mislim da efekti nisu dobri. Verujem da će se time psiholozi i pedagozi baviti.“ – kaže Majić.
On podseća i na to da da nemaju sva deca stalni pristup računaru. Oni možda imaju računar kod kuće, ali ga koriste i ostali ukućani, što im smanjuje mogućnost pristupa. Nastavnici očekuju da dete bude uz računar u određeno vreme, a roditelji rade od kuće i takođe im je tad računar potreban.
„Deci nedostaje komunikacija, druženje, da fizički budu tu, sa svojim nastavnicima i drugarima. Oni ne žele da budu posmatrači i odgovarači. Žele da komentarišu i da učestvuju.“
„Udžbenici su takođe pokazali svoju lošu stranu. Oni ne funkcionišu dobro kad nema nastavnika, pa se mnoga deca teško snalaze. Deci nedostaju i sekcije, dodatna nastava, kabineti, neposredan kontakt s nekim sadržajima, aktivnostima… Oni koji su trude i žele dobre rezultate, moraju jako puno da rade, nekad i po 12 sati. Na pojedinim fakultetima se od studenata očekuje da rade i pre podne i popodne i subotom i nedeljom.“ – tvrdi Majić.
On kaže i da smo ulogu roditelja i precenili i potcenili istovremeno, i u negativnom i u pozitivnom smislu. U porodicama gde deca nisu imala dovoljnu podršku roditelja, gde nije formiran stav da je obrazovanje važno, deca često nisu ni pohađala nastavu, pa su izmišljani razlozi zašto ne treba da idu u školu. S druge strane, kaže, roditelji koji jesu podrška svojoj deci, došli su u situaciju da ne znaju kako da im pomognu da se snađu jer su i sami zbunjeni.
„Veći deo sadržaja urađen je amaterski – snimane su učionice i nevešti nastavnici. Daleko od toga da su iskorišćene mogućnosti stvaranja atraktivnih sadržaja koje televizija pruža. Mislim da bi u ovoj situaciji možda bolji posao obavili poznati voditelji, sportisti glumci, jer oni vezuju pažnju. Mi smo gledali prenos iz neke učionice, bez animacija, klipova, inserata.“ – dodaje Majić.
Video-igrice kao nastavno sredstvo
Video-igrice su dokaz da je moguće napraviti efektne, atraktivne sadržaje koji privlače pažnju čak i deci koja nisu tako dobri đaci, tvrdi Majić i dodaje da ima igrica iz kojih deca jako mnogo nauče i da im to ide lako, neosetno.
„Mislim da bi Ministarstvo trebalo da formira jedan tim sastavljen od dizajnera video-igara, pedagoga, psihologa, nastavnika, didaktičara, koji će se duže vreme baviti pitanjem kvalitetnog organizovanja nastave na daljinu. Da se stvori velika arhiva raznih sadržaja koje će nastavnici i učenici moći u svakom trenutku da povuku, vide, koriste. I podsetio bih da nastava na daljinu ne treba da služi samo da se prevaziđu situacije poput ove koju imamo sad. Ona treba da bude prisutna i kada imamo dete koje je sprečeno da dolazi u školu zbog lečenja, recimo. Ili kada škola iz nekog razloga ne može da funkcioniše.“ – objašnjava Vigor Majić.
Kako kaže, to nije samo problem epidemije, to je šire pitanje kojem Ministarstvo treba da posveti punu pažnju i da uključi različite ljude sa različitim idejama i iskustvima.
Nastavnicima vratiti slobodu u radu
„Školama i nastavnicima treba vratiti neuporedivo veću slobodu – u adaptaciji na situacije, u modifikovanju sadržaja, dinamici u radu. Postojeća regulativa je previše rigidna, pa je nastava bila zaustavljena i u školama koje nisu imale nijednog zaraženog. Mi stvari sprovodimo kao da sve škole gde god su, treba da rade na isti način, isti program, istom dinamikom. To ne funkcioniše tako.“ – tvrdi direktor Petnice.
Majić kaže da je školama i nastavnicima potrebna sloboda da se adaptiraju i koriste različite metode rada u zavisnosti od situacije na lokalnom nivou, prema svojoj proceni,
„Kompetentni su, školovani su za to. To bi podiglo kvalitet obrazovanja.“
Najzad, Majić tvrdi i da bi nastavnici tokom redovnih studija ali i prakse morali da se obuče o onlajn alatima. Objašnjava da je bilo do sad mnogo takvih kurseva, ali su oni proforme organizovani, pa se sada mnogi nastavnici nisu snašli, jer nisu očekivali da će im ono što su na tim seminarima učili, ikad trebati.
„Zato treba podiću ukupan kvalitet nastavnog rada, obogatiti nastavu drugim aktivnostima, vratiti slobodu i elastičnost školama, a da ministarstvo nauči da se sa novim situacijama sukobljava na jedan konstruktivan način.“ – zaključuje Vigor Majić
Priredila: A. Cvjetić