Директор школе: Не верујте слепо свему што вам дете каже

фебруар 12, 2018

Један директор школе, који је желео да његово име остане анонимно, написао је 8 савета родитељима који ће им помоћи да одрастање и образовање своје деце испрате на најбољи начин.

Понекад, понашање детета у школи и код куће може драматично да се разликује. Постоје ствари које учитељи виде а родитељи не – можда зато што не желе, а можда зато што не могу. Веома често, преносећи модел васпитања својих родитеља на децу, они не увиђају грешке које праве. Зато сам решио да им помогнем и дам неколико савета из угла неког ко већ деценијама ради са великим бројем деце.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "Директор школе: Не верујте слепо свему што вам дете каже

  1. Majka i nastavnica каже:

    Roditelj, naročito ukoliko je obrazovan, povremeno može naići na objektivni problem opravdanosti slepe podrške nastavniku. Materijalne greške, nizak nivo opšte pismenosti, metodičke neopravdanosti svih vrsta – to je nešto sa čim se obrazovan roditelj suočava svakoga dana u kontaktu sa školom. Dakle, ne, ne slažem se sa svim ovde iznetim. Sa detetom o svemu treba otvoreno razgovarati, kritičko mišljenje podsticati i učiti dete da prepoznaje manipulativne i negativne elemente svog okruženja a takvih elemenata ima i u školi. Dakle, nije svaki nastavnik isti i dete treba da nauči da razlikuje kvalitet. Takođe, to ne znači da ga treba učiti da diže bune i bije unapred izgubljene bitke protiv naopakog sistema, ali ga treba učiti da je u redu da se na nečijim časovima oseća dobro a na nečijim drugim loše, da mu je neko podsticajan a da ga neko drugi frustrira, da neko nešto zna bolje a neko gore ili jednostavno ne zna. To će ga sačekati kasnije i u životu. Decu treba učiti da traže kvalitetan odnos: od životnog partnera, od prijatelja, od kolega. To se postiže i tako što se dete oslobodi da shvati da nastavnici nisu savršeni i besprekorni autoriteti, nego ljudi sa svojim slabostima i različitim stepenom umeća i talenta za posao kojim se bave. I ne, nisu uvek u pravu. I, da: fer je reći svom detetu: ovo su datosti, ovo ne možemo da promenimo, prihvatićemo to tako kako jeste, ali ti si u pravu, ja to prepoznajem i imaš moju podršku. Sad uradi to što se od tebe traži. Tako se jedino gradi karakter. Slepa doktrina: “nastavnik je uvek u pravu” obogaljuje dete, lomi njegovu unutrašnju logiku i ne izgrađuje ga kao ličnost. Ta logika ga uči da guta frustraciju i ne govori otvoreno o onome što ga tišti. Ta frustracija će sutra progovoriti i, da: vratiće se kao bumerang. Samo što sa tim detetom nastavlja da živi taj roditelj, a za nastavnika je to dete samo prolazna pojava. Sve je to lepo: da legnu na vreme, da budu siti i napiti, ali zaboga, ne ućutkujmo decu. Neće nam se dopasti kad jednog dana konačno odluče da progovore.

  2. Sale каже:

    Naziv posta je Ne verujte” slepo” svemu sto vam dete kaze.Naravno da mi,ucitelji,nismo svi isti i nismo uvek u pravu,ali ovaj direktor je dao solidno razmisljanje.

  3. Gricko каже:

    Deca su različita, tačno je ali ja sam veoma “loše prošla” sa mojim detetom jer mu nisam “slepo verovala” iako mi je povremeno ukazivao a mislila sam da je nemoguće i da se “to tamo negde dešava”.
    Dete mi je bilo (doduše ne u školi već vrtiću) fizički i psihičku zlostavljano od strane vaspitačice tokom najmanje dve godine.
    Zato roditelji: verujte (za svaki slučaj) svojoj deci šta god vam kažu ali i dobro proverite istinitost kazivanja. Nikad se ne zna…..

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама