Говор који су одржали ученици својој учитељици на прослави мале матуре:
“У овом тренутку налазимо се на прекретници. Од дечурлије постајемо људи. Након осам година све ће бити другачије. А као да је тај први дан школе био јуче.
Радовали смо се мислећи да смо најбитнији на свету јер смо најзад кренули у школу, али нам се у очима видео страх када смо први пут сели у те, чинило нам се, страшне клупе. И тада нас је дочекала она, жена која нам је једним погледом рекла све. Истог тренутка знали смо да ћемо у њој, нашој учитељици, увек имати подршку. Тада је све почело. Њеним осмехом ушли смо у један нови живот… живот школараца. Она нас је научила свему. Читање, писање, рачунање, само су део знања које нам је она пружила. Најбитније од свега – научила нас је да будемо ЉУДИ. Од ње смо сазнали да су поштовање и љубав основа и покретачи читавог животног циклуса. Од ње смо научили да се осмехом најбоље можемо одбранити. Она је била ту када смо плакали, када смо се смејали, када нам је било најтеже, и када нам је било најлепше. Она је била наша звезда водиља прве четири године и она је та која је од школе, коју сви сматрају бауком, направила рај.
И након четири године дошло је до смене… опет исти страх, иста нелагода као на почетку. Сузе јер се растајемо од ње, љубомора јер она добија нову децу. Питања – да ли ће бити боља од нас, да ли ће их волети више него што је нас? Милиони ствари које нам је (опет) наша дивна учитељица помогла да решимо. Објаснила нам је да је неизвесност нешто против чега се не можемо борити већ нешто са чиме морамо да се помиримо, јер је живот пун неизвесности. Након суза и растанка од ње, помирили смо се са тим да идемо даље. Хераклит је рекао: “Све тече, све се креће.”
Ученици Основне школе “Први мај” Владимировац