Govor koji su održali učenici svojoj učiteljici na proslavi male mature:
“U ovom trenutku nalazimo se na prekretnici. Od dečurlije postajemo ljudi. Nakon osam godina sve će biti drugačije. A kao da je taj prvi dan škole bio juče.
Radovali smo se misleći da smo najbitniji na svetu jer smo najzad krenuli u školu, ali nam se u očima video strah kada smo prvi put seli u te, činilo nam se, strašne klupe. I tada nas je dočekala ona, žena koja nam je jednim pogledom rekla sve. Istog trenutka znali smo da ćemo u njoj, našoj učiteljici, uvek imati podršku. Tada je sve počelo. Njenim osmehom ušli smo u jedan novi život… život školaraca. Ona nas je naučila svemu. Čitanje, pisanje, računanje, samo su deo znanja koje nam je ona pružila. Najbitnije od svega – naučila nas je da budemo LJUDI. Od nje smo saznali da su poštovanje i ljubav osnova i pokretači čitavog životnog ciklusa. Od nje smo naučili da se osmehom najbolje možemo odbraniti. Ona je bila tu kada smo plakali, kada smo se smejali, kada nam je bilo najteže, i kada nam je bilo najlepše. Ona je bila naša zvezda vodilja prve četiri godine i ona je ta koja je od škole, koju svi smatraju baukom, napravila raj.
I nakon četiri godine došlo je do smene… opet isti strah, ista nelagoda kao na početku. Suze jer se rastajemo od nje, ljubomora jer ona dobija novu decu. Pitanja – da li će biti bolja od nas, da li će ih voleti više nego što je nas? Milioni stvari koje nam je (opet) naša divna učiteljica pomogla da rešimo. Objasnila nam je da je neizvesnost nešto protiv čega se ne možemo boriti već nešto sa čime moramo da se pomirimo, jer je život pun neizvesnosti. Nakon suza i rastanka od nje, pomirili smo se sa tim da idemo dalje. Heraklit je rekao: “Sve teče, sve se kreće.”
Učenici Osnovne škole “Prvi maj” Vladimirovac