Одрасли, а посебно деца и тинејџери не воле стеге и због тога одбијају да буду послушни. Да би се избегао проблем недисциплине на часу, неопходно је да се одреде правила понашања у учионици.
Не постоји наставник који се није суочио с овим проблемом. Док једни релативно лако излазе на крај са недисциплином на часу, остали улажу велики напор како би створили основне услове за рад. То најчешће зависи од личности самог наставника и од његовог искуства у раду са децом.
Неретко се догађа да наставници, једноставно, не могу да одрже ред на часу. Ђаци су недисциплиновани из разноразних разлога – досадно им је, желе да привуку пажњу својих вршњака, или да провере границу стрпљења својих наставника јер не воле ауторитете.
Недисциплина није својствена само једном одређеном узрасту. Седамнаестогодишњаци могу да буду подједнако бучни и спремни за несташлуке као и седмогодишњаци и да одбијају сваку врсту сарадње.
Да би се успоставио ред и омогућио несметан рад, неопходно је да се наставници придржавају одређених правила. Савета има много – од савета стручњака, колега па чак и родитеља, али најважније је, за почетак, истрајати у придржавању одређених правила:
Добра припрема за час омогућава да наставник буде самопоуздан. Ученици врло лако осете несигурност наставника и тако имају погодан терен за несташлуке и непажњу.
Без подизања гласа јер надвикивање може да допринесе још већој галами. Миран, сталожен глас је много делотворнији. Некада је невербална реакција најбоље средство за заустављање буке – контакт очима са ученицима који су немирни; мимика лица којом се показује незадовољство због недоличног понашања; покрет руком да бука престане.
Када су вербалне реакције у питању, најбоље је спустити тон гласа и обратити се ученику који галами питањем које је везано за градиво које се обрађује или обнавља. Врло је важно да критика буде упућена понашању ученика, а не самом ученику.
Непристрасност је неопходна, мада је врло тешко побећи од својих субјективних осећања. Фаворизовање и издвајање појединих ученика је недопустиво. Обавезно опоменути ученике, који су иначе марљиви и пажљиви, када то заслуже јер је природно да се и њима деси да буду немирни и бучни.
С друге стране, увек похвалити оне непажљиве када заслуже похвалу. Деца лако осете неправду, а објективност наставника је особина коју они веома цене. Што више ђаци поштују своје наставнике, биће повољнији услови за рад.
Доследност је повезана са правилима понашања. Наставник их одређује заједно са својим ученицима на самом почетку школске године. Истрајност наставника у поступцима чини да ученици стекну његово поверење. Уколико наставник реагује другачије у истим ситуацијама, збуниће ученике и они неће знати како да се понашају. Такав наставник губи поверење и поштовање својих ђака, а поштовање наставника је пола одрађеног посла за успостављање дисциплине.
Мотивација је основно оружје за успостављање дисциплине. Данас је врло тешко мотивисати ученике и наставници стално води неправедну борбу са савременим технологијама – видео игрицама и многобројним ТВ каналима који им нуде забавне, али јефтине садржаје. Наставници морају добро да се потруде и намуче како би своје часове учинили занимљивим. Досађивање на часу је један од најчешћих разлога недисциплине и зато је врло важна честа промена активности као и непредвидивост самог часа. Оцене су одувек за ученике биле главни мотив, а на наставницима је да покажу да учење није само обавеза, већ да може да причини задовољство.
Проблем недисциплине је највећи проблем за наставнике, када је реч о непосредном раду са децом, и из године у годину, постаје све већи. Немогуће је остварити идеалну атмосферу за рад, али се увек може радити на њеном побољшању. Не постоји јединствен и једноставан рецепт, али сваки наставник има неки свој, мање или више успешан. Било би лепо размењивати оне успешније.
Аутор: Марина Раичевић, професор енглеског језика, ОШ Вук Караџић, Бор