Pronaći način da disciplinujete osetljivo dete, može biti baš teško. Njima podizanje glasa pada teže nego ostaloj deci. Potrebno je pažljivo razmišljanje i strpljenje, a dečja terapeutkinja Becky Mansfield izdvaja pet saveta za sve roditelje koji, kao i ona, kod kuće imaju osetljivo dete.
„Sećam se kad je moja devojčica imala četiri godine. Ustala je na stolici, a ja sam joj rekla da sedne. Počela je odjednom snažno da plače i bila veoma uznemirena. Ova i još nekoliko situacija navele su me da shvatim da je ona to što zovemo hipersenzitivno dete.
„Spoljnom svetu osetljiva deca izgledaju kao razmažena i plačljiva, ali i kao psihoterapeut i kao majka, imala sam prilike da proučavam hipersenzibilnu decu i ona nisu ni plačljiva ni razmažena. Jednostavno su osetljiva.“
Ona objašnjava kako je hipersenzibilnost kod dece uobičajenija nego što mislimo, a neka deca jednostavno osećaju emocije snažnije i intenzivnije od drugih. Iako obično nauče da ih kontrolišu do šeste godine, uvek će osećati snažnije emocije nego drugi.
„Na roditeljima koji imaju osetljivu decu je odgovornost da nauče kako da rade s njima i kako da ih disciplinuju bez da im slome duh!“
1. Postavite granice
Iako može biti primamljivo zaobići pravila kako biste izbegli uznemiravanje osetljivog deteta, to vam neće pomoći dugoročno. Budite fleksibilni, ali sigurni da učite dete kako biti odgovorno. Ako ste previše popustljivi prema detetu, ono neće biti pripremljeno na stvarni svet.
2. Izbegavajte posramljivanje
Osetljiva deca posebno su osetljiva na posramljivanje. „Nisi dobar“ se možda čini kao ispravljanje ponašanja, ali osetljivoj deci takve reči mogu pasti kao kamen na srce.
3. Ne govorite, pokazujte!
Kada se vaše osetljivo dete ponaša loše, pokažite mu/joj ponašanje koje očekujete. Što smirenije moguće, recite detetu da prestane to što radi i da vas gleda. Zatim počnite da radite tačno ono što je dete radilo. Dete će verojatno pomisliti kako ste smešni i shvatiti koliko je njegovo/njeno ponašanje bilo preterano. Zatim pokažite detetu ispravno ponašanje. Taj čin kojim ćete pokazati ispravno ponašanje umesto da to ponašanje izgovarate – imaće puno snažniji i značajniji uticaj.
4. Budite partneri
Osetljiva deca reaguju mnogo bolje na zahteve ako u vama osećaju partnera nego ako samo pokazujete strogu disciplinu. Strogo disciplinovanje može izazvati isto ponašanje koje pokušavate da izbegnete – emocionalne izlive besa, plakanje i vikanje. Partnerstvo s detetom uključuje i to da naučite šta su mu okidači, da ih zatim izbegavate i pružite alate koje dete može koristiti kada se oseća preplavljeno osećanjima.
5. Pokažite saosećanje
Kada vaše dete plače nakon što je, recimo, ogrebalo lakat (iako mu zapravo nije ništa), vaš prvi instinkt mogao bi biti da kažete detetu da se smiri ili da pređe preko toga jer mu očigledno nije ništa. Stručnjaci su složni u tome da ćete na taj način samo pogoršati situaciju, posebno ako dete čuje ljutnju ili frustraciju u vašem glasu.
Kada pokušavate da promenite ono što dete oseća, samo će se još više uznemiriti. Važno je slušati i prihvatiti detetove emocije čak i ako se ne čine logičnim. Iako ne treba da podstičete plakanje pridavanjem prevelike pažnje, možete reći nešto poput: „Znam da boli“, ili „Sigurno si bio/la iznenađen/a kada si pao/la.“ Zatim pomozite detetu da se usmeri na rešavanje problema: „Šta misliš da isperemo ranu ili da stavimo malo leda na nju? Da stavimo flaster ili jednostavno malo odmoriti ruku?“
Imati osetljivo dete jeste izazov, a činjenica da to kako će dete naučiti da se bori sa svojim snažnim emocijama zavisi pre svega od vas – sigurno je pomalo teret. Ipak, osetljiva deca mogu naučiti da prepoznaju, razumeju i upravljaju svojim emocijama. Sve što im treba je vaša pomoć i podrška.