Disciplinujte dete bez batina: na kreativan i zabavan način!

12 januara, 2015

Vaš sin je ponovo ostavio nered za sobom nakon doručka, iako ste lepo (dobro, ne baš uvek lepo) po stoti put zamolili da skloni posude u sudoperu nakon doručka… Deca se po ceo dan zadirkuju i tuku, tako da ni tajm-aut više ne pali… Kćerkina soba je u apsolutnom rasulu – pa zar ne može makar krevet da namesti kad ustane?
1100_creative_discipline_verticalDanas živimo u post-batinaškoj eri, koja menja pravila discipline i oštro osuđuje svako nasilje nad decom – manje ili veće, fizičko ili psihičko. Ali deca se nisu promenila – ista su kao i ranije kada je “sve bilo dozvoljeno”. Zato je potrebno pribeći lukavstvu, trikovima, kreativnom pristupu kako bismo sačuvali strpljenje i istovremeno ostvarili neki uticaj na decu i postigli željeni rezultat. Da li ste razmišljali da pokušate sa pozitivnom disciplinom – privlačenje i zadržavanje pažnje dece na neobičan način, kako bi lekcija koja iza toga stoji ostala zapamćena?
Evo nekoliko primera kako su roditelji u tome uspeli. Možda vam zagolica maštu i podstakne novi način razmišljanja o disciplini.
Uzimanje stvari
Ali ne ljutito i uz rečenicu: “E sad ćeš ti da vidiš kad ti ja uzmem to! Nećeš više dobiti!”
Jedna majka troje dece uporno je pokušavala svoju ćerku da nauči da sama namesti krevet ujutru. Devojčica isto tako uporno nije želela da posluša. Mama joj je rekla: “Mora biti da ti ne želiš svoju posteljinu i ćebad, čim se tako ophodiš prema njima”. Kad devojčica ni sutradan nije namestila krevet, mama je uzela posteljinu i ćebad, a ćerka je morala da se snađe i koristi vreću za spavanje. Nakon dan ili dva, vratila se mami pokajnički da kaže da želi natrag svoju posteljinu. Od tada, uvek je nameštala krevet.
Druga mama imala je sličan problem – deca su uporno ostavljala svoju novu garderobu svuda po kući, ne želeći da je slože ni nakon stotina molbi i upozorenja. Mama je odlučila da pokupi stvari i odnese u prodavnicu polovne garderobe, kako bi ih dobio neko ko će ih zaista ceniti. Kada je počela da skuplja stvari, deca su se uznemirila i na sve načine pokušavala da ih zadrže. Na kraju su se složili da ih otkupe po ceni od 5 dolara za svakog od njih, koliko bi ih koštalo i u radnji polovne garderobe. Deca su sakupila novac, platila stvari i od tad vode računa o njima.”
Još jedan slučaj na koji smo naišli je i otac koji nikako nije uspevao da nauči decu da gase svetlo kada izađu iz sobe. Ovaj kreativni tata jednostavno je odvrnuo sve sijalice i svakom detetu dao po jednu baterijsku lampu da nosi svuda za sobom. Problem rešen!
“Samokažnjavanje”
Cilj pozitivnog roditeljstva je da pronađe manje ugodan, a nikako okrutan način da privuče dečju pažnju. U kući jedne naizgled obične porodice, ovo znači – čučnjevi! Zadirkivanje brata ili sestre koštaće dete 20 čučnjeva. Ako ne urade odmah, broj raste. “Ali, morate ih uvek nadrzirati”, kažu ovi krativni roditelji. “Par puta smo ih uhvatili kako, kada uđemo u sobu, samo broje, stojeći u mestu…”
Naravno, sa ovom vrstom discipline treba biti veoma pažljiv – nikako ne smete preći granice mogućnosti dece i preterati jer to lako može izazvati ozlojeđenost. Disciplina mora biti podjednako zabavna koliko i neprijatna.
Od tuče do kikotanja
Jedan od naših sagovornika odrastao je u porodici sa desetoro dece. A to je značilo mnooogo svađe, konfllikata, i naravno, tuče. Roditelji su na to navikli, pa su prestali da se obaziru – dok ne vide da je postalo ozbiljno. Tada bi izvadili prave bokserske rukavice (naravno, dobro obložene i zaštićene). Bile su ogromne i samo stavljanje na ruke teralo nas je na smeh. Borba bi se pretvorila u igru i kikotanje i neviđenu zabavu. I sa ovim treba biti oprezan – ipak su u pitanju bokserske rukavice, pa se ova metoda ne sme koristiti kad su deca malo snažnija i veća.
Najviše nam se dopala ideja porodice koja je koristila tehniku pranja stakla. Postavljali bi decu s različitih strana staklenih vrata i rekli im da po kazni zbog svađe moraju da čiste staklo. Odmah bi počeli da prave “face” i smeju se, a tuča bi bila zaboravljena.
Još jedan trik za koji smo čuli (a u koji iskreno baš i ne verujemo jer su mnogi naši rodtelji to primenjivali – bezuspešno) je grljenje. Navodno, teško je biti ljut na nekog koga grlite – netačno!
Svidela nam se i ideja postavljanja zona u stanu. Mama je postavila svuda po kući slike Isusa uz napomenu da nema tuče ispred Isusa! Jedno mesto bez ikone bilo je kupatilo. Po njenim rečima, to je značajno smanjilo broj tuča na dnevnom nivou.
A mama s početka priče čiji sin nije želeo da skloni činiju posle doručka? Pa, nije je ni ona sklonila. Kad je dečak došao na večeru, ona je jednostavno sipala u istu činiju. On nije jeo, ona ga nije terala. Ali shvatio je poentu…
Da li se slažete sa ovakvim načinima vaspitanja? Koji su vaši kreativni sistemi discipline?
Priredila: A.C.
www.parenting.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama