У уторак би, коначно, требало да знамо све о томе како ће изгледати нова школска година. До тада би Кризни штаб за сузбијање заразне болести ковид 19 требало да са Министарством просвете договори преостале детаље. Оно што је познато је да ће ученици у млађим разредима – до четвртог, а највероватније и петог разреда, бити у учионицама, док ће старији наставу похађати и у школама, и на даљину.
Информацију да би и петаци могли редовно да седе у клупама данас је изрекао др Предраг Кон на редовној конференцији Кризног штаба. Нешто раније данас премијерка Ана Брнабић је, гостујући на ТВ Прва, рекла да су “најближи томе да од 1. септембра ђаци од првог до петог разреда похађају наставу у школама“.
Родитељи ће, како је најавила Брнабић, добити својеврсно “Упутство за родитеље”, уз видео који се припрема заједно са УНИЦЕФ организацијом, а односи се на понашање ђака у школама и проверу здравственог стања деце код куће, пре поласка у школу.
Да ли ће и петаци, које учитељице тек предају у руке разредном старешини и наставницима бити сврстани у ове млађе – који иду у школу, или међу ове старије – који је повремено ићи у школу, још је нејасно. Ако буде по предлогу који је министарство однело на “договоре” у Кризни штаб, петаци су сврстани у “више разреде”.
Како ће тачно изгледати комбинована настава за старија одељења саопштиће у уторак министар просвете, заједно са осталим детаљима. По предлогу министарства, реч је о “већој шеми која би се правила према типу школе и броју ђака”.
Ко сме да остаје сам
Онлајн настава је и даље у фокусу, али ћемо покушати да решимо и оне друге проблеме које имају и друге земље, а то су запослени родитељи, посебно деце узраста до 12 година. Та деца по закону не могу сама да остају код куће. Родитељи морају да раде, а нема ко да чува децу. Уједно, та деца треба да у школској средини на неки начин педагошки сазревају, нарочито прваци, указао је Младен Шарчевић у интервјуу за Нова.рс.
“Важно је да и ученицима од петог до осмог разреда омогућимо боравак у школи и направили смо такав режим да се у три сата ради по четири часа, да постоји довољно одмора и времена да се просторије дезинфикују, да се настави даље. Основци би од првог септембра требало да имају по четири часа у школи, а часови би требало да трају по 35 минута. Већ од октобра настојаћемо да се појача број часова за ученике осмог разреда”, најавио је Младен Шарчевић пре састанка са Кризним штабом.
Тако би од осам до 11 сати у школу, по тој шеми, долазили ученици првог и другог разреда. Термин од 11 до 14 сати резервисан је за трећи и четврти разред, од 14 до 17 за пети и шести, а од 17 до 20 сати је термин седмака и осмака.
Почетком јула Шарчевић је најављивао да је у току “утврђивање капацитета основних и средњих школа, као и високих школа и факултета, за модел комбиноване наставе која би подразумевала да ученици наизменично једне недеље иду у школу, а друге прате онлине наставу“.
Оно што је сигурно је и да су ТВ предавања за школарце – спремна.
“Имам двоје деце у основној школи. Шема по којој би деца седела код куће и онлајн слушала наставу, а у школу ишла само да одговарају је катастрофа. То значи да би родитељи код куће морали да раде с децом, припреме их за тестове, контролне, писмене, одговарање, а наставници само да провере знање. Не знам на шта ће то да личи, потпуно је другачије када уживо вежбају за контролни са наставником – он им каже на чему ће инсистирати при провери знања, на шта да обрате пажњу, на часу вежбају конкретне задатке”, наводи Ж.Б., отац два београдска основца.
Мајка средњошколца у једној београдској гимназији такође није одушевљена идејом о онлајн настави.
“Нешто боље звучи та комбинована настава – када ће део предавања да слушају у школи. Моје дете, а сматрам да је то случај и са осталима – ништа није научило током другог полугодишта прошле школске године”, наводи Г. П. из Београда.
Проблем је са природним предметима, који тешко могу да се савладају без помоћи наставника.
“Ништа нису научили током прошле школске године, а било би катастрофа да пропусте још једну школску годину. Не познајем ниједно дете које је код куће учило као што то чини у школи – код куће им је књига увек надохват руке и више се преписује него што се самостално ради. Чула сам неки предлог да деца недељу дана ‘иду’ онлајн у школу, а потом недељу дана да одговарају у учионицама. Мислим да је то бесмислено”, наводи ова мајка.
Деца би се, у том случају, још некако снашла са предметима попут биологије, историје, географије које могу да се науче код куће.
“Али, мислим да ће бити велики проблем са математиком, физиком, хемијом и другим природним предметима који треба да им се објасне уживо, у разговору са наставником који им одмах објасни што им није јасно”, истиче она.
Такође, додаје – настава у школи захтева одређену пажњу и ученици док трају предавања могу много тога на науче, што није случај са онлине наставом где од наставника углавном само добију задатке или питања на које треба да дају одговор.
И наставници чекају коначну одлуку
Вајбер, Скајп, Zoom, Google учионица, Едмодо, Teams, гејмерска платформа Discord – све су то користили наставници, најчешће средњих школа, у онлајн настави током протекле школске године, комбинујући и учећи се савременој технологији заједно са децом.
А подсетимо на анкету коју је спровела Унија синдиката просветних радника Србије – у 800 школа у којима имају своје представнике, сваки десети ђак током ванредног стања није могао да прати наставу. Неки од њих не само да немају интернет, већ немају ни – телевизор.
И на крају да поновимо већ добро познату чињеницу – онлајн школа кошта много више од регуларне.
Да би успешно било спроведено школовање на даљину, неопходан је добар интернет, који није доступан сваком домаћинству, затим компјутер – кућни (са камером) или лаптоп. У обзир може да дође и таблет, а у најгорем случају и истовремено најтежем за праћење наставе – паметни телефон.
Извор: Нова