Đački raspust (ni)je odmor i za nastavnike

jul 28, 2018
U toku naredne školske godine učenici u Srbiji će imati jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust, dok će u Vojvodini biti izostavljen onaj jesenji. Pošli smo tragom ove vesti o četiri raspusta iz školskog rasporeda i u narodu uvreženog uverenja da đačke pauze uvek znače i raspust za nastavnike. Tim pre što su svojevremeno prosvetni radnici bili pogođeni izjavom premijerke Ana Brnabić da ima i onih koji provode u učionici samo tri sata dnevno a i njenim ranijim komentarom „da nastavnici imaju mesec dana zimskog i dva i po meseca letnjeg odmora”.
Članica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasmina Stanković odmah ističe da je to sasvim pogrešno mišljenje. Ona tvrdi da su u toku letnjeg raspusta obaveze nastavnika veoma velike. Ova nastavnica srpskog jezika u beogradskoj OŠ „Ćirilo i Metodije” ističe da su se đaci raspustili 14. juna, a da su njihovi nastavnici imali svakodnevne obaveze u školi do 11. jula, kada je i za njih zvanično počeo godišnji odmor. Trajaće, kaže, do 20. avgusta, kada se ponovo vraćaju u školu, dve nedelje pre povratka učenika. Tada imaju pripremnu nastavu za popravne ispite, odeljenska i nastavnička veća, tada moraju da planiraju i usklađuju pismene zadatke koje će đacima davati u narednoj godini.
Naša sagovornica i detaljiše.
– U prvoj nedelji po početku raspusta, od 18. juna, svi nastavnici su imali posla u školi oko završnih ispita. Većina je dežurala na samim ispitima, a nastavnici sedam predmeta zastupljenih na maloj maturi potom su i pregledali testove. Pregledači su narednih dana i dežurali primajući žalbe roditelja, a da za to nisu bili dodatno plaćeni. Posle toga smo morali da unosimo u matičnu knjigu podatke za svedočanstva, da pišemo svedočanstva ili unosimo u računar ocene za njihovo štampanje. Dobar deo posla obavlja se i kod kuće, jer u većini škola u Srbiji nema dovoljno računara za sve nastavnike – ističe Stankovićeva i dodaje da to nije slučaj sa OŠ „Ćirilo i Metodije”.
U drugoj nedelji letnjeg raspusta nastavnici moraju da spreme i održe odeljenska i nastavnička veća, što podrazumeva računanje proseka svakog učenika, prosečne ocene po predmetima za celu školu i po odeljenjima, broj nedovoljnih ocena svakog učenika po predmetima i u celini, broj opravdanih i neopravdanih izostanaka svakog učenika i odeljenja u celoj školskoj godini. Stankovićeva ističe da većina nastavnika to obavlja u školi, a da pojedini prepisuju podatke iz dnevnika i sređuju proseke kod kuće. U trećoj nedelji, nakon podele svedočanstava, moraju se uraditi globalni planovi za narednu školsku godinu, jer ih školski odbori moraju usvojiti do 1. jula. Posle toga nastavnici su išli na obuku za projektnu nastavu, koja je, prema rečima Stankovićeve, nekim njenim kolegama bila određena i u prvim danima odmora.
– Godišnji odmor nam zakonski traje 20 radnih dana i uvećava se po osnovu stručne spreme, radnog iskustva i socijalnih uslova na prosečnih 29 radnih dana. Zbog obima poslova stručno usavršavanje obično imamo tokom zimskog raspusta. A posebna je priča što prosvetni radnici nikada ne mogu da koriste godišnji odmor u junu ili septembru, kada su cene letovanje povoljnije, i zbog niskih primanja i ne mogu da odu na more. Beogradske nastavnike posebno vređa odluka neplaćanja prevoza za vreme godišnjeg odmora – ističe Stankovićeva.
Njena koleginica iz unutrašnjosti Srbije, koja zbog moguće osude ne želi da bude imenovana, kaže da je tačno da imaju posla u toku raspusta, ali iskreno dodaje da on gotovo nikada ne iziskuje osmočasovno sedenje za računarom. Naglašava i da nastavnici koji prosečno imaju pet časova dnevno u školi provode oko 4,5 sata. Ali i ističe da pregledanjem kontrolnih i pismenih zadatka i pripremom za predavanja nadoknađuju ona tri sata koja ne sede u školi.
– Tako je bar sa nastavnicima početnicima. Oni iskusniji već sve gradivo imaju u malom prstu i ne moraju baš toliko da se pripremaju. Doduše, dolaze nam nove generacije koje žive u svetu interneta, gde vide mnogo toga što ni mi ne znamo, pa im se moramo da prilagođavamo, istražujemo kako bismo odgovorili na sva njihova pitanja – ističe iskrena nastavnica i dodaje da, kada roditelj želi da porazgovara o bilo čemu sa razrednim starešinom, on mu je dostupan na mobilni u svako doba dana i zakazuje razgovore u školi pre i posle časova, takozvana otvorena vrata.
Dragan Resimić, direktor OŠ „Rajak Pavićević” iz Bajine Bašte, naglašava da ne počinju letnji odmori u svim školama u Srbiji u isto vreme i da su kod njega nastavnici odsutni od 1. jula, a da se na posao vraćaju oko 11. avgusta.
– U toku celog raspusta neko od nas je po pet-šest sati u školi jer roditelji umeju da dođu po uverenja za dečji dodatak, potvrde da je učenik redovan, prevodnice za prelazak u drugu školu… Sve obnove prostorija radimo leti, tako da sam svakodnevno u kontaktu sa lokalnom samoupravom i kancelarijom za javna ulaganja. Đaci su na raspustu, ne i nastavnici – izričit je Resimić.
On tvrdi da je Zakon o državnim praznicima isti za sve i da u toku zimskog i ostalih raspusta nastavnici nemaju nijedan dan odmora više od većine zaposlenih u Srbiji.
– U toku zimskog raspusta uvek idu na stručna usavršavanja, izrađuju planove rada i organizuju sastanke na kojima znanja sa seminara prenose na druge nastavnike. Na ostalim raspustima nastavnike takođe šaljemo na stručna usavršavanja, tako da nisu slobodni ni dan više od ostalih zaposlenih u Srbiji – izričit je Resimić.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Đački raspust (ni)je odmor i za nastavnike"

  1. Mirjana kaže:

    Kakvi dva i po meseca.Ja sam morala da uzmem mesec dana neplacenog odmora , za vreme raspusta od 24 jula do 21 avgusta,a pre toga mi je bio godisnji odmor,da bih otputovala kod sina.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama