“Нисам робот.” “Дуже сам у школи него код куће.” “Имам и ја душу.”
Ово су само неки од коментара деце која су подржала петицију о четвородневној наставној недељи. Деца кажу да су преоптерећена, да немају времена за игру, одмор, рекреацију. Њих 50.000 подржало је ову иницијативу, а министарка просвете каже да ово јесте разлог да размотримо њихове ставове и да би то требало урадити и да их је 5000 или 500.
“Званична петиција није упућена Министарству, али јесте јавности и то је свакако разлог да реагујемо и питамо себе колико чујемо децу, шта кажу родитељи и шта ми у просвети можемо да урадимо. Пут реаговања је ка институцијама које воде рачуна о структури радног дана у школи, а то је пре свега Завод за унапређење образовања и васпитања. Али оно што јесте чињеница је да морамо видети и шта других 45.000 или 50.000 деце мисли о томе.” – казала је министарка Славица Ђукић Дејановић за Јутарњи програм РТС-а.
Министарка је истакла да не можемо на исти начин посматрати децу која тек крећу у школу и стварају радне навике и старије ђаке.
“Морамо, пре свега, тражити модел учења кроз игру, а припрема наставе је кључна. Како ће један час у школи да изгледа и да ли ће трајати 45 минута током којих ће дете да меморише, а онда преко домаћег задатка да продуби знање, или ће то бити мало, са одређеним паузама које релаксирају дете, мало учења кроз игру.” – објаснила је министарка.
Ђукић Дејановић каже да, дете кад иде у школу, треба да научи да једну своју посебну психичку функцију која се зове пажња усмери у тенацитет, а тенацитет је одржавање пажње на некој теми колико је потребно да се битна ствар научи. И то треба да буде ограничено.
“Онај став ‘немаш дара за математику, али добиј бар четворку’ треба да заборавимо. Дете има дара за ритам и оно ће у ритмици, у балету постићи максимум и део времена који треба да усмери на то није тако велики и неће га много оптеретити“, рекла је министарка. и подсетила да ми сви најбоље памтимо оно што нас интересује. И код деце је исто тако.
Како је објаснила, реформа које следе од следеће године, а у складу су са Стратегијом образовања до 2030, управо узимају у обзир ове елементе. Не форму него суштину. Не принцип ‘буди најбољи, имај просек 4 до 5’, него буди најбољи у ономе у чему желиш да будеш најбољи, а остало нека буде неки оптимум који ће ти дати могућност да будеш сутра коректан пред самим собом.
Министарка је потврдила и да су нам функционална знања која деца стичу у школама нижа него што би требало. Како је објаснила, дете научи лекцију, добије добру оцену, али не уме то да примени ни у следећем разреду, ни у животу.
“То је оно што нама највише смета у свим досадашњим анализама и на томе се пуно ради кроз примењивост наученог. Ако си научио да брзина кретања нешто значи, онда то покушај да примениш.”