“Nisam robot.” “Duže sam u školi nego kod kuće.” “Imam i ja dušu.”
Ovo su samo neki od komentara dece koja su podržala peticiju o četvorodnevnoj nastavnoj nedelji. Deca kažu da su preopterećena, da nemaju vremena za igru, odmor, rekreaciju. Njih 50.000 podržalo je ovu inicijativu, a ministarka prosvete kaže da ovo jeste razlog da razmotrimo njihove stavove i da bi to trebalo uraditi i da ih je 5000 ili 500.
“Zvanična peticija nije upućena Ministarstvu, ali jeste javnosti i to je svakako razlog da reagujemo i pitamo sebe koliko čujemo decu, šta kažu roditelji i šta mi u prosveti možemo da uradimo. Put reagovanja je ka institucijama koje vode računa o strukturi radnog dana u školi, a to je pre svega Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Ali ono što jeste činjenica je da moramo videti i šta drugih 45.000 ili 50.000 dece misli o tome.” – kazala je ministarka Slavica Đukić Dejanović za Jutarnji program RTS-a.
Ministarka je istakla da ne možemo na isti način posmatrati decu koja tek kreću u školu i stvaraju radne navike i starije đake.
“Moramo, pre svega, tražiti model učenja kroz igru, a priprema nastave je ključna. Kako će jedan čas u školi da izgleda i da li će trajati 45 minuta tokom kojih će dete da memoriše, a onda preko domaćeg zadatka da produbi znanje, ili će to biti malo, sa određenim pauzama koje relaksiraju dete, malo učenja kroz igru.” – objasnila je ministarka.
Đukić Dejanović kaže da, dete kad ide u školu, treba da nauči da jednu svoju posebnu psihičku funkciju koja se zove pažnja usmeri u tenacitet, a tenacitet je održavanje pažnje na nekoj temi koliko je potrebno da se bitna stvar nauči. I to treba da bude ograničeno.
“Onaj stav ‘nemaš dara za matematiku, ali dobij bar četvorku’ treba da zaboravimo. Dete ima dara za ritam i ono će u ritmici, u baletu postići maksimum i deo vremena koji treba da usmeri na to nije tako veliki i neće ga mnogo opteretiti“, rekla je ministarka. i podsetila da mi svi najbolje pamtimo ono što nas interesuje. I kod dece je isto tako.
Kako je objasnila, reforma koje slede od sledeće godine, a u skladu su sa Strategijom obrazovanja do 2030, upravo uzimaju u obzir ove elemente. Ne formu nego suštinu. Ne princip ‘budi najbolji, imaj prosek 4 do 5’, nego budi najbolji u onome u čemu želiš da budeš najbolji, a ostalo neka bude neki optimum koji će ti dati mogućnost da budeš sutra korektan pred samim sobom.
Ministarka je potvrdila i da su nam funkcionalna znanja koja deca stiču u školama niža nego što bi trebalo. Kako je objasnila, dete nauči lekciju, dobije dobru ocenu, ali ne ume to da primeni ni u sledećem razredu, ni u životu.
“To je ono što nama najviše smeta u svim dosadašnjim analizama i na tome se puno radi kroz primenjivost naučenog. Ako si naučio da brzina kretanja nešto znači, onda to pokušaj da primeniš.”