Деца све навике понесу од куће. Она уче од својих родитеља и усвајају моделе понашања, зато би добар отац требао да буде прави пример својој деци.
Њега красе ове особине:
Прави отац није онај који зарађује пуно новца како би купио скупе поклоне својој жени и деци или да како би их одвео на одмор два пута годишње. Није ни онај који зарађује новца довољно да својој деци обезбеди школовање у приватној школи и покрива све њихове трошкове.
Прави отац је онај који је увек ту. Онај који не напушта породицу у најтежим тренуцима и никада их не оставља најближе да се сами носе са проблемима.
Прави отац је спреман да уложи напор и време, чак и када је уморан, само да би удовољио својој деци.
Прави и одан отац је онај који је спреман да због породице направи компромис и у одређеним тренуцима жртвује сопствене потребе, жеље, па чак и срећу.
Добар отац своју децу учи правим вредностима, љубави, љубазности и оданости.
Истински добар отац је онај који је пример исправног односа према жени. Онај ко се према њој опходи достојанствено, са поштовањем и љубазношћу.
Речи бескористан, некомпетентан, слаб и глуп не постоје у разговору са децом у његовом речнику. Он је ауторитет, али га се деца не плаше. За њега не постоји ништа важније од породице, а њихова срећа му је приоритет.
Добар отац слуша своју децу и зна све њихове планове, жеље и страхове.
Прави отац је онај за кога деца кажу: „Он је узор, мој најбољи пријатељ, ментор и учитељ. Он је мој отац”.
Gluplji tekst odavno nije napisan, i verovatno je pisala žena koja ne može drugačije sačuvati muža osim ucenom vezanom za decu. Pravi otac nije mučenik, već individua na koju treba da se ugledaju deca. Naravno da pravi otac nikada ne ostavlja decu, ali ne treba da se žrtvuje i dovodi u depresiju zbog dece i živi u zajednici u kojoj je nesrećan. Odnos izmedju oca i majke nema nikakve veze sa odnosom prema deci. Pravi otac je uvek otac svojoj deci što ne znači da treba da trpi u braku koji je disfunkcionalan. Isto važi i za ženu.