Lekovite, poučne i jednostavne – takve su pouke akademika Vladete Jerotića. Zbog toga i ne čudi što je zdanje Narodne biblioteke Srbije bilo puno kao košnica jer je ovde upriličena promocija nove knjige Jerotićevih eseja „Dobro i zlo trče zajedno” u izdanju Zadužbine Vladete Jerotića i kuće „Ars libri”.
Iako je Jerotić, pozdravljajući posetioce koji su, moglo se osetiti prema izuzetnoj atmosferi, poštovaoci njegovog dela, rekao „Vi ste došli zbog naslova knjige?”, masa od gotovo hiljadu ljudi toplo se nasmejala i horski uzvratila da je ova posećenost znak dubokog poštovanja prema njemu.
Hodnici hrama knjige bili su puni sugrađana, sedelo se na stepenicama, pa i na podu. Zahvaljujući odličnom ozvučenju, sve što su Jerotić i njegov gost prof. dr Žarko Trebješanin tumačili i o čemu se razgovaralo, a razgovor je pitanjima, uključujući i ona iz publike, usmeravala dr Milena Đorđijević, urednik književnih i tribinskih programa u NBS-u, čulo se i na platou ispred Biblioteke.
Jerotić se ovoga puta pozabavio ključnim pojmovima koji određuju smisao postojanja svakog pojedinca i društva u celini.
– Smatram da svi ljudi na svetu imaju u sebi neku predstavu o dobru i zlu – počeo je akademik razmatranje o ovim pojmovima, uvodeći tako i čitaoce u temu svog dela sabranog na 160 strana i 19 poglavlja. Od toga je izdvojio ono što govori o usavršavanju koje je odredio i kao „čovek putnik”. To objašnjava činjenicom da čovek uvek teži da nekuda ide, napred, dalje, da istražuje. To radi i dete, ali kad se nađe u nepoznatom prostoru brzo se vraća tražeći zaštitu majke. I mnogi ljudi drže se sigurnog, išli bi napred gde im je možda i bolje, ali im je sigurnije da ostanu u sigurnom okruženju iako se tu možda neće potpuno ostvariti.
Pažnju je privuklo i njegovo zapažanje o položaju žene. One danas mnogo više nego muškarci rade u odgovornim, teškim i lepim profesijama kao što su medicina, pedagogija… ali nisu za to plaćene iako se govori o ravnopravnosti, ali se to, kako zapaža akademik, samo poštuje u Nemačkoj i nigde drugo u Evropi. Razlog se može naći i u tome da muškarci napuštaju profesije koje ne donose zaradu, a žene osvajaju taj prostor i bore se.
Jerotić se osvrnuo i na problem današnje porodice i čoveka u vreme krize. Poručio je da onaj ko ima materijalnu sigurnost valja da nađe duhovnu ispunjenost, a onaj ko nije materijalno opskrbljen trebalo bi da na tome poradi i popravi svoj položaj ili bar ima dvoje-troje dece jer je i to blago.
Tema je bila i zamka o usavršavanju čoveka. Pričalo se i o snovima. Jerotić je ukazao na značaj pamćenja, pa čak i zapisivanja snova.
– Nije dobro ako se čovek hvali kako nikada ništa ne sanja. Svi sanjamo, samo zaboravljamo. Ako dva-tri meseca ne pamtimo šta sanjamo, onda je to znak da izbegavamo da se suočimo sa onim negativnim u nama što bi trebalo da popravljamo – kazao je on.
Na kraju ovog reklo bi se prijateljskog druženja akademik Jerotić je insistirao: – Nemojte mi pljeskati. Bez obzira na životna iskušenja, zapamtite dobro: važno je kad se padne da se ustane – odmah.
Autor: Aleksandra Kurteš
Izvor: Politika
Iako je Jerotić, pozdravljajući posetioce koji su, moglo se osetiti prema izuzetnoj atmosferi, poštovaoci njegovog dela, rekao „Vi ste došli zbog naslova knjige?”, masa od gotovo hiljadu ljudi toplo se nasmejala i horski uzvratila da je ova posećenost znak dubokog poštovanja prema njemu.
Hodnici hrama knjige bili su puni sugrađana, sedelo se na stepenicama, pa i na podu. Zahvaljujući odličnom ozvučenju, sve što su Jerotić i njegov gost prof. dr Žarko Trebješanin tumačili i o čemu se razgovaralo, a razgovor je pitanjima, uključujući i ona iz publike, usmeravala dr Milena Đorđijević, urednik književnih i tribinskih programa u NBS-u, čulo se i na platou ispred Biblioteke.
Jerotić se ovoga puta pozabavio ključnim pojmovima koji određuju smisao postojanja svakog pojedinca i društva u celini.
– Smatram da svi ljudi na svetu imaju u sebi neku predstavu o dobru i zlu – počeo je akademik razmatranje o ovim pojmovima, uvodeći tako i čitaoce u temu svog dela sabranog na 160 strana i 19 poglavlja. Od toga je izdvojio ono što govori o usavršavanju koje je odredio i kao „čovek putnik”. To objašnjava činjenicom da čovek uvek teži da nekuda ide, napred, dalje, da istražuje. To radi i dete, ali kad se nađe u nepoznatom prostoru brzo se vraća tražeći zaštitu majke. I mnogi ljudi drže se sigurnog, išli bi napred gde im je možda i bolje, ali im je sigurnije da ostanu u sigurnom okruženju iako se tu možda neće potpuno ostvariti.
Pažnju je privuklo i njegovo zapažanje o položaju žene. One danas mnogo više nego muškarci rade u odgovornim, teškim i lepim profesijama kao što su medicina, pedagogija… ali nisu za to plaćene iako se govori o ravnopravnosti, ali se to, kako zapaža akademik, samo poštuje u Nemačkoj i nigde drugo u Evropi. Razlog se može naći i u tome da muškarci napuštaju profesije koje ne donose zaradu, a žene osvajaju taj prostor i bore se.
Jerotić se osvrnuo i na problem današnje porodice i čoveka u vreme krize. Poručio je da onaj ko ima materijalnu sigurnost valja da nađe duhovnu ispunjenost, a onaj ko nije materijalno opskrbljen trebalo bi da na tome poradi i popravi svoj položaj ili bar ima dvoje-troje dece jer je i to blago.
Tema je bila i zamka o usavršavanju čoveka. Pričalo se i o snovima. Jerotić je ukazao na značaj pamćenja, pa čak i zapisivanja snova.
– Nije dobro ako se čovek hvali kako nikada ništa ne sanja. Svi sanjamo, samo zaboravljamo. Ako dva-tri meseca ne pamtimo šta sanjamo, onda je to znak da izbegavamo da se suočimo sa onim negativnim u nama što bi trebalo da popravljamo – kazao je on.
Na kraju ovog reklo bi se prijateljskog druženja akademik Jerotić je insistirao: – Nemojte mi pljeskati. Bez obzira na životna iskušenja, zapamtite dobro: važno je kad se padne da se ustane – odmah.
Autor: Aleksandra Kurteš
Izvor: Politika