Da li je batina iz raja izašla ili bi, da je valjala, u raju i ostala? To pitanje sebi postavlja većina mladih ljudi, ubrzo nakon što postanu roditelji. Nauka je, posle PEDESETOGODIŠNJE (i brojevima 50 godina) studije dokazala da batine nemaju nikakav pozitivan efekat na ponašanje deteta. Štaviše, mogu izazvati sasvim suprotan efekat od onog koji želimo da postignemo.
U istraživanju objavljenom ove nedelje, navodi se da su naučnici sa Univerziteta u Mičigenu i Teksasu analizirali 75 istraživanja sprovedenih tokom 50 godina, a u koja je bilo uključeno čak 150.000 dece. Šta su otkrili? Ukratko – batine nisu efikasna disciplinska metoda, nemaju baš nikakav pozitivan efekat na ponašanje dece, već naprotiv čine da se oni, na duge staze ponašaju gore.
Za ove analize, kao definiicija batina uzeto je „udaranje rukom po zadnjici ili ekstremitetima”, ili, drugim rečima, ona vrsta batina koju mnogi roditelji smatraju prihvatljivim. Prema rezultatima istraživanja, deca koja dobijaju batine sklonija su tome da prkose roditeljima, sklonija su agresiji, poteškoćama u komunikaciji, antisocijalnom ponašanju, manjim ili većim psihičkim problemima, kao i tome da udaranje koriste kao sredstvo za samodokazivanje.
„Ironija cele priče leži u tome što mnogi roditelji udaraju decu da bi ih naučili da ne budu agresivni! Tačnije, kad deca postanu nervozna i agresivna, onda slede batine. Time im samo pokazuju da se udaranjem dobija ono što želiš. To je ono čemu ih uče.” Kaže autor istraživanja, Elizabet Geršof.
Batine su jedna od onih navika koja se prenosi s generacije na generaciju, a roditelji obično imaju gomilu izgovora zašto to rade.: „pa to je samo malo po guzi, šta će mu biti od toga”, „pomaže kad su hitne situacije”, „samo tako možete naučiti malo dete koje ne razume drugi jezik”, „kako da ih naučim da me poštuju” i ono nadaleko čuveno „i nas su tukli kad smo bili deca, pa šta nam sad fali?”
Sećam se batina koje sam ja dobijala u detinjstvu i toga koliko sam se zbog njih osećala besno i nemoćno, posramljeno i potpuno lišeno svakog poverenja prema roditeljima. Kao rezultat toga, kad sam odrasla sebi sam obećala da nikad neću tući svoju decu, ali kad su batine nešto što je u vašem okruženju normalno, teško je tome se odupreti. Bilo mi je potrebno mnogo volje, snage i strpljenja da osmislim način vaspitanja svoje dece koji bi bio efikasan, ali uz poštovanje njihove ličnosti.
Naravno, niko ne može reći jednom roditelju kako da vaspitava svoje dete, sve dok mere discipline ne pređu u drastične. Ali, sudeći po svemu što smo kroz istraživanja i iskustvo saznali, i te kako je vredno razmotriti alternativu batinama. Verujte, možete biti čvrst i dosledan roditelj, a da pri tome nikad ne udarite svoje dete. Ne morate da ih udarate da biste im pokazali ko je glavni.”