Домаћи задаци у млађем школском узрасту – више штете него користи?

новембар 6, 2019

У наставку је текст који смо превели и преузели са сајта www.salon.com, ауторке Heather Shumaker, награђиваног писца за одрасле и децу. Уверени смо да ће многи од вас имати много да кажу против њеног става и дају валидне разлоге због којих можда није у праву, али с обзиром на то да оно што пише поткрепљује истраживањима и аргументима, сматрамо да је важно да се чује.

“Не постоји нити један доказ да домаћи задаци у било којој форми и количини имају позитиван ефекат на школовање млађих основаца.”

Ова изјава долази од Хариса Купера са Duke универзитета, професора који се управо бави истраживањем – домаћих задатака и њиховог утицаја на образовни процес.

Да ли је могуће да су сати борбе, притисака и суза, изгубљено време за игру, да је то све – узалуд? Да милиони породица пролазе свакодневно кроз исцрпан ритуал који заправо не доноси ништа позитивно? Домаћи задатак је већ у целом свету толико прихваћена пракса да је већини одраслих страна сама идеја довођења његове корисности у питање.

Али, кад погледате чињенице, ево шта ћете пронаћи: Домаћи задаци имају своје бенефите, али ти бенефити зависе од узраста детета. 

За млађе основце, кажу истраживања, учење у школи, на часу, даје изванредне резултате, док је додатни посао који морају да обаве код куће, па, само додатни посао. Чак и за старије основце је веза између домаћих задатака и академског успеха минимална у најбољем случају. Кад дођу до средње школе, домаћи задаци за децу већ дају одређене позитивне резултате, али у разумној мери. Граница би требало да буде око два сата дневно.

“Истраживања су јасна,” слаже се Ета Краловец, професор са Универзитета у Аризони. “Не постоје позитивни ефекти давања домаћих задатака деци у млађим разредима основне школе.”

Шта каже истраживање?

Купер је спровео 120 студија 1989. године и још 60 студија 2006. године. Ова веома детаљна и широка анализа није пронашла апсолутно ниједан доказ да домаћи задаци у млађем школском узрасту имају било какав позитиван ефекат на академски успех. Али јесте, с друге стране, установљено да постоји негативан ефекат на формирање дечјег става према школи.

Дете које тек полази у школу заслужује макар шансу да развије љубав према учењу и школовању. Уместо тога, домаћи задаци у тако раном периоду живота, чине да деца школу схвате као “противника”, па да тако остану непожељан терет и онда када би за дете било корисно да их ради (у средњошколском узрасту). И то на дуге стазе. Ђака првака очекује најмање 12 година израде домаћих задатака.

Лоше стране домаћег

Ту је и негативан утицај на породичне односе. У милионима домова широм света породице воде битку сваког дана – због домаћих задатака. Родитељи грде и придикују. Већ преморена деца од целог дана проведеног у школи и на ваннаставним активностима – протестују и плачу. Уместо да време проведу заједно и да једни другима причају о проведеном дану, породице широм света су сваке вечери у том “јеси ли урадио домаћи” зачараном кругу.

Кад домаћи задаци у живот детета уђу прерано, деци је тешко да се суоче с њима самостално. Потребна им је помоћ одраслих. А онда, врло брзо и лако склизну у навику ослањања на маму и тату да ће им помагати око задатака или, што је често случај, да ће за њих РАДИТИ домаће задатке. Родитељи често преузму и улогу полицајца за домаће задатке. А осим сталног конфликта, улога дежурног полицајца подрива једну од главних сврха постојања домаћих задатака. Одговорност.

Поборници домаћих задатака кажу да они служе да децу науче обавезама и одговорности. Да утврде лекције које су у школи учили и ствара ту везу на релацији дете – школа – родитељи. Али, они родитељи који желе да буду укључени ће то свакако бити – тако што ће погледати свеске и са дететом разговарати о томе што су тог дана у школи радили. Не морају да буду у улози полицајца. А родитељ који не жели да се укључи? Па, нема тог домаћег задатка који ће га натерати.

Одговорност се учи на дневној бази, на много начина

Томе служе и кућни љубимци и кућни послови. Шестогодишњаку је потребан осећај одговорности да би се сетио да понесе кући кишобран и кутију за ужину. Потребна је одговорност осмогодишњаку да би се сетио да увече припреми гардеробу за школу, намести кревет кад устане и спакује ужину када пође.

И не треба никако заборавити (што се због домаћих задатака понекад дешава) да су квалитетан сан, квалитетно проведено време с породицом и активна игра неакадемски приоритети који су витални за равнотежу и добробит детета. Они такође директно утичу на дететову меморију, концентрацију, понашање и потенцијал за учење. За млађе основце, учење треба да буде активно сваког дана у школи. Време после школе је драгоцено и треба да служи за породицу, игру и одмор.

Шта уместо домаћег?

Оно што даје много боље резултате од традиционалних домаћих задатака, када је реч о млађим основцима, свакако је читање код куће. Ово подразумева да им родитељи читају или да читају сами. Кључ је у томе да то буде нешто у чему ће дете уживати. Ако дете после напорног дана у школи нема концентрацију да вежба читање, нека уместо тога слуша. Ако задаци које дете добија код њега не стварају већу вољу за учењем и љубав према школи, онда њима није место у једном дану млађег школског детета.

Млађи основци заслужују да не носе домаћи кући. Сваки наставник може, ако жели, да успостави културу “немања домаћег” или да даје домаћи оној деци која желе. А школе би онда могле да мере да ли и колико расте љубав деце према школи и уживање у учењу.Домаћем задатку није место у животу малог детета. Без икакве су академске користи по дете, а много је бољих начина да се искористе ти сати после школе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Домаћи задаци у млађем школском узрасту – више штете него користи?"

  1. Mica каже:

    Volim napredovanje i promene, ali neke stvari koje su dobre ne bi trebalo menjati. Mi smo kao deca imali domaci ali nismo bili preoptereceni informacijama sa strane.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама