Како до бољег просека, а да у пакету дође и знање?

24 јануара, 2022

Свима нам је добро познато врзино коло у које смо упали када је реч о образовању деце. Говоримо им да оцена није увек мерило знања, да не треба да уче за оцену, да треба да им буде важно оно што они заиста знају. А онда им, исто тако, говоримо да морају да “јуре” просек, јер како ће са четворкама уписати ту гимназију коју желе, а за коју је потребно најмање 95 бодова?

И тако се школа, уместо трке за знањем, напредовањем, учењем вештина и развојем креативности и логичког размишљања, претвори у трку за просеком.

Да ли је уопште могуће “спојити” те две ствари? Па, у ситуацији кад се часови одржавају тако да буду занимљиви, интерактивни, са малим бројем ђака, уз учење које није репродуктивно већ функционално – јесте могуће. Традиционалне школе због броја ђака, нажалост, немају ту могућност и управо је зато школа страних језика Berlitz понудила основцима нови вид учења под називом Топ оцена за тебе, прилагођен управо програму у школама.

Са Татиjаном Перић-Лазовић, професорком италијанског и енглеског језика у Berlitz-у, разговарамо о томе како подстаћи жељу за знањем тако да оцена дође спонтано и шта нови курс тачно доноси својим полазницима.

Као наставник енглеског језика за децу радите већ две деценије, од тога 18 година већ у Berlitzу. Како подстичете жељу за знањем и унутрашњу мотивацију код деце? Шта им је потребно да би заволели учење страног језика?

Деца највише науче кад усвајање градива не личи на учење; кад опуштено и расположено учествују и уживају у активностима, кад се шале и смеју. Пресрећна сам кад се изненаде да је крај часа. Верујем да непогрешиво препознају посвећеност и љубав наставника према свом позиву, а такав ће наставник знати како да им распири природну радозналост и жељу за учењем. Тајна је да им се ненаметљиво и ноншалантно покаже куда их све знање језика може винути, шта све са тим знањем могу. Тако ће задовољство постигнутим бити даљи покретач да са учењем никад и не престану. И што је најлепше – неће то бити на нивоу неке одлуке, већ сасвим спонтана жеља да се не прекида са оном активношћу која их чини радосним.

Енглески језик деца уче и у школи, али се већина њих одлучује и за додатне часове у школама страних језика. Шта мислите, зашто је то тако?

Мислим да разлог лежи у томе што су групе у школама језика неупоредиво мање. Самим тим, деца су слободнија да учествују и страх од грешака је мањи. Све то утиче на њихово самопоуздање, што последично утиче на успех, а он на задовољство. Не постоји притисак који носи давање оцена, мада својим ђацима редовно дајемо повратне информације о напретку. А то је, ипак, нешто друго.

Учење за оцену постало је доминантно у односу на учење за знање. Али, то је пре свега због тога што се ђацима намеће обавеза да имају високе оцене, да би могли да упишу школе које желе. Како се може постићи и знање и добра оцена?

Лепо сте приметили тужну суштину мотивисаности ученика. Иако смо сви ми свесни колико је то погрешно, ретко који ће родитељ на вест да је дете добило 4 реаговати са: „Супер! Браво! Честитам!“ већ ће питати: „Колико је било петица?” или „А, шта је добила Јована?“  

С друге стране, тестирања знања и оцењивање су једна толико захтевна и суптилна дисциплина, да, то морам отворено да кажем, имамо сјајне предаваче, који нису подједнако сјајни и у овој области. 

Ако би тежиште овог интервјуа стало у редове који следе, све што имам да кажем је да родитељи не треба много да верују оценама, а да моје колеге треба да дају све од себе, да се поверење у оцене стекне. Онда ће и ученици бити сигурни да се сваки њихов рад препознаје и цени на прави начин и добра оцена ће бити само награда која се подразумева за труд и знање које су тим радом стекли. Тиме и мотивисаност јача, али мења се њена суштина; ученик жели да добије потврду за своје знање, оцена је прецизна и тачна попут цифре на ваги и не доводи се у питање.

Berlitz од скоро нуди и нови начин учења, под називом Топ оцена. Шта тачно подразумева овај курс и коме је намењен?

Овај је програм намењен деци школског узраста, тачније, ученицима основне школе од првог до осмог разреда. Предност овог програма је што се енглески учи у мањим групама и што су часови два пута недељно, што даје прилику да смо у току радне недеље потпуно „у току“ са оним што се дешава у школи, а континуиран рад је и кључ успеха. Такође, наше учионице су пријатно и подстицајно место за рад, а професори искусни професионалци који воле свој позив.

Да ли нови курс прати план и програм наставе у школама?

Апсолутно! Потпуно им је прилагођен и осмишљен тако да се сви изазови школског програма успешно превазиђу, јер за овај подухват имамо више предности које нам иду у прилог: имамо више времена, бољу прилику за фокусираност на сваког ђака појединачно и море активности да се на забаван начин добро утврди оно што се обрађује. Тако да оно што се мора није ноћна мòра, већ забавна авантура.

На крају, знамо да за језике постоји и онај неки таленат, слух који неки од нас имају. Да ли и деца која то немају могу да стекну знање које ће им донети заслужено добре оцене?

Можемо да кажемо да постоји склоност и дар да се језик брже, лакше и успешније усваја. Међутим, ја то врло нерадо признајем, јер верујем у рад, у труд, у жељу да се нешто научи и не волим кад ми неки дечак (обично су то дечаци) каже: „Мени језици не иду“ или „Немам смисла за језике“. То им буде и нека врста оправдања и „покрића“, као „то је тако, шта се ту може?!“.

Ја их онда погледам у очи и озбиљно питам: „Одакле ти то?! Ко ти је то рекао?“ и дајем све од себе да искористим сваку прилику да их хвалим кад год заслуже и бодрим кад год треба, јер нема ништа тужније од тога да деца и млади људи тако рано поверују да постоји нешто што својом посвећеношћу и трудом не могу да постигну, а камоли знање које за свој логичан одраз има добре оцене.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама